Отворено писмо унуке деди поводом избора
Драги деда,
Пред нама су избори, а са њима и питање које за нас није само политичко, већ много личније од тога. Питање наше будућности, будућности наше породице и земље у којој желимо да живимо, радимо, стварамо и једног дана подижемо своју децу. Свесни смо да се наше мишљење разликује од твог и знамо да ти на ову ситуацију гледаш другачије и не очекујемо да преко ноћи промениш своја уверења. Али верујемо да, без обзира на наше разлике, можемо да се сложимо у једном: сви желимо да живимо у земљи у којој правда важи за све и у којој имамо жељу да останемо, а не да бежимо ван ње због неправде, лажи и корупције који нас окружују. Не желимо да прихватимо да је нормално да се за правду боримо годинама, да се одговорност избегава и да се истина потискује када некоме није у интересу. Али има наде, деда, нада у коју улажемо труд већ скоро 2 године, твоји унуци и твоја деца, улажемо своје време, енергију, и веру у то да ствари буду другачије. И зато те молимо да покушаш да разумеш колико нам ово значи. За нас ово није пролазни бунт, већ борба за живот какав желимо да живимо, за друштво у којем ћемо имати разлог да будемо поносни на своју земљу и за будућност у којој нећемо морати да размишљамо о одласку из Србије.
Знамо да не подржаваш студентску листу и нећемо од тебе тражити да гласаш за број 3, али те зато искрено молимо да 25. октобра не изађеш на изборе, да нам помогнеш тако што нећеш дати свој глас овој власти. Да направиш тај корак због нас, својих унука и своје деце, који верују да је дошло време да се нешто промени.
Можда ти не можемо доказати све што мислимо и можда никада нећемо на исти начин гледати на ова политичка дешавања. Али надамо се да можеш да нам верујеш када ти кажемо да ово не радимо без разлога. Да иза свега стоје брига, разочарање, али и огромна жеља да живимо у бољем друштву.
Ти си део наше породице, наше прошлости и наших успомена. Желимо да будеш и део наше будућности у којој ћемо моћи да кажемо да смо заједно дочекали промене и да смо, свако на свој начин, допринели томе да нам буде боље. Желимо да живимо у овој нашој земљи и да можемо да будемо са тобом и бабом кадгод то пожелимо, а не да због незадовољства у овој земљи будемо приморани да одемо преко, даље од вас, даље од свих.
Пишемо ти из љубави и из искрене жеље да нас разумеш, чак и ако се не слажемо у свему. Волели бисмо да покушаш да се ставиш на наше место и размислиш о томе шта те молимо и зашто.
Аутор: Милица Живковић
