У Част генерала Младића – Слава му
Чије породице су преживеле у источној Босни, све геноциде, који су вековима лебдели над главама наше срБске чељади, тај зна, ко је Генерал Младић био. Њима не требају хашке пресуде нити политичка мишљења левих и десних.
И ја сам једна од тих Срба. Моја покојна мајка је рођена 1939 код Рогатице и често нам је причала како је остала на животу, захваљујући шуми поред куће где је старија сестра сакривала, сваки пут кад су стране војске пролазиле. Тако, кад сам као млада мајка, куповала своју кућу у Швајцарској, где се никада није ратовало, инсистирала сам да буде близу шуме… јер се никад не зна. Ми носимо наше породичне приче и трауме са нама и оне живе даље. Шума је нама Србима по брдовитим босанским пределима била спас, одувека.
Али, родио се Човек који је знао да брани ову вековима истрауматизовану рају. Нагледао се он, страшних призора по околним селима Сребренице, пре него што је одлучио да прогонећи убице деце и сам уђе у са холандским плавим шлемовима „заштићен простор УН-а“. Ту је Младић пресудио и муџахединским криминалцима и НАТО-у, и ЕУ-и и ВАТИЦАН-ским злочинцима. Жене и децу је поштедео, што Бен Ладен-ови и босански муслимани, усташки бедници и србски ратни профитери нису радили. Спасао је и хиљаде хрватских цивила који су га касније бранили у Хагу, безуспешно. Генерал је био осуђен од агресора који су себи самима дали дипломатски имунитет а браниоце отаџбине, судили, на суду који није био ни неутралан, ни праведан, ни законски. Младић није признавао овај „НАТО – суд“, како га је исправно звао, што је сасвим легалан став и држао се усправно до самог краја.
Међутим, држава Србија је у то време признала незаконити, на брзину склепани Хашки суд, чија је једина сврха била да од црног прави бело и обрнуто. Ниједна Истина о агресији на Југославију и њено разарање није избила на светло дана, до данас. „СрБска“ влада је тада сарађивала са агресором као што и данас ради – води народ у ту исту ЕУ „без алтернативе“, иако је ЕУ била агресор и дугује нам ратну одштету. И, дугује нам Истину. Младић својом смрћу, подсећа ове издајнике који су још на власти на њихову моралну беду и недела. Подсећа на Истину. Гони их и у смрти. Они се скривају по састанцима, не долазе на сахрану… и замајавају целу Србију о процедури сахране. По наредби фашистичке и насилничке ЕУ-е, наш херој остаје без државних почасти, а по вољи издајника, изгледа и без свог народа. Издали га за живота и издају га и у смрти, пред нашим очима.
Упркос свему, наш народ зна кога то Част краси. И зна, код ког се брука скрива:
- „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.“
Ми ћемо сахранити Младића у историји поред Мишића, где му је место. Његова Част ће живети довијека, како приличи свим праведницима.
Ми Срби певамо Богу Правде. Стари Завет каже, да је узрок зла то што Правда понекад стиже у временском расколу са догађајима, па се људи НЕ боје да чине зло. Али, сигурно је да стиже. Стрпљиви је сачекају и виде.
Пред божији суд, сви излазимо, кад, тад. Ту нема дипломатског имунитета, амнестије и манипулације. Само Истина, записана у делима, речима, мислима излази на видело свих, занавек. Пред таквим судом, душа опстаје или нестаје. То је истински суд, једини прави суд, који се нас свих тиче. Ту је важно бити Човек. У тај суд, божји суд, се надамо, ми Срби.
У моменту преласка у другу димензију живљења, где само Истина важи, Правда се успоставља. Она вечно сија на радост свих истинољубивих душа.
А мафијашка издајничка влада којој је брука загарантована, неће још дуго. Нелегитимни председник Србије, изабран без гласача са КиМ, што је противуставно, не сме ни пред народ да измигоњи без стотинак кобри, без прслука против метака и без да чује „ацо шиптаре, издао си Косово“, „ухапсите авав-а, ухапсите коферче, ухапсите тату…“, „студенти побеђују“… да би, сасвим бестидно, као сваки турчин, газио по нашим улицама, спредћи се свима, па и самој Истини и Правди. Отворено се дивио Мурату, служио понизно свим странцима који су нам непријатељи, као Тоннy Блаир, Цлинтонс, Сцхрöдер, Ердоган, Рио Тинто, Ватицан, Зеленски, Нетањаху .. па ће му се наћи место међу НАТО, ЕУ или ватиканским / хеб рејским / муслиманским већ одавно обруканим криминалцима.
„Нека борба буде непрестана“
Свима с благословом,
Др мед Јасмина Вучић Пеев
У срБкој 7535,-ој години, у рујном, 6-ог
