Nije svako ko nosi mantiju Jagnjeta (Gospoda Našega Isusa Hrista) zaista jagnje
U mnogim mantijama su vuci sakriveni.
Shvatite Srbi, zvanična Srpska Crkva je okupirana. Ne njenom čelu je čovek postavljen od Vatikana, jeretik koji se uopšte ne krije, jer zna koliko Srbi malo znaju o veri.
Na čelu eparhija su ekumenisti.
A na čelu većine manastira su poslušnici, gadni udbini likovi, koji u Boga baš i ne veruju.
Slučaj manastira Draganac, davno je poznat svim Kosovcima, ali ostali Srbi slabo o njemu znaju.
Naime, Draganac je zadužbina princeze Dragane, sestre svetog kneza Lazara. U doba vladičanstva Pavla, potonjeg patrijarha, a onda i za vreme vladike Artemija, krenula je obnova.
Vladika Artemije je poslao tamo neimara, oca Kirila, koji je zapustelu svetinju bukvalno podigao iz korova, napravio je kako ona danas izgleda. Svojim rukama. Bukvalno. Svojim umom. Uz Božju pomoć.
Živeo je tamo sam u sred šume na okupiranom KiM.
A onda su vladiku proterali, zbog moranja da se izda KiM i da se izda pravoslavljr, zbog globalizma i novog svetskog poredka.
A za vladikom su proterali mnogoverni monaški časni red. I uz njih oca Kirila. Postavili su, umesto njega, beogradskog glumca, Ilariona, da bude iguman….
I onda kreće progon, mučenje i jaka medijska kampanja, da se starac okleveta, hvalospevom umije biografija mladog, lepog, novopridošlog igumana…
Autor: Nevidljiva borba
