Није свако ко носи мантију Јагњета (Господа Нашега Исуса Христа) заиста јагње
У многим мантијама су вуци сакривени.
Схватите Срби, званична Српска Црква је окупирана. Не њеном челу је човек постављен од Ватикана, јеретик који се уопште не крије, јер зна колико Срби мало знају о вери.
На челу епархија су екуменисти.
А на челу већине манастира су послушници, гадни удбини ликови, који у Бога баш и не верују.
Случај манастира Драганац, давно је познат свим Косовцима, али остали Срби слабо о њему знају.
Наиме, Драганац је задужбина принцезе Драгане, сестре светог кнеза Лазара. У доба владичанства Павла, потоњег патријарха, а онда и за време владике Артемија, кренула је обнова.
Владика Артемије је послао тамо неимара, оца Кирила, који је запустелу светињу буквално подигао из корова, направио је како она данас изгледа. Својим рукама. Буквално. Својим умом. Уз Божју помоћ.
Живео је тамо сам у сред шуме на окупираном КиМ.
А онда су владику протерали, због морања да се изда КиМ и да се изда православљр, због глобализма и новог светског поредка.
А за владиком су протерали многоверни монашки часни ред. И уз њих оца Кирила. Поставили су, уместо њега, београдског глумца, Илариона, да буде игуман….
И онда креће прогон, мучење и јака медијска кампања, да се старац оклевета, хвалоспевом умије биографија младог, лепог, новопридошлог игумана…
Аутор: Невидљива борба
