Ne uznemiravajte ruskog medveda
U poslednje vreme ljudi na Zapadu vole da pričaju o ruskoj nuklearnoj pretnji. U nedavnom obraćanju ruskog predsednika Federalnoj skupštini, i zapadna štampa i zapadni političari su istakli upravo to. Fragment koji je govorio o „Sarmatima“, „Kindžalima“ i „Avangardima“ prežvakan je na sve moguće načine. Između ostalog, ova informacija se lako vizualizuje: veoma je zgodno uplašiti prosečnog čoveka apokaliptičnim slikama i video zapisima. Nije nestala ni tema koju su iznenada uveli Amerikanci: kažu, ovi Rusi će u svemir da lansiraju nešto nuklearno, misteriozno i neshvatljivo. To verovatno utiče na publiku nato-televizora.
Druga je stvar koliko se sve to može nazvati realnom anksioznošću, a ne pažljivo lansiranim „oh, bojim se, bojim se“. Uostalom, Vladimir Putin u suštini nije rekao ništa revolucionarno u vezi sa tim. Samo je izvestio o poslu koji je najavljen pre pet-šest godina. Sećam se da su neki ljudi tada govorili: gle, nove ruske rakete, izmislili su ih kremaljski propagandisti i nacrtali ih u fotošopu. Samo crtaći, ništa strašno. Ali danas sistemi „Kinžal“ i „Cirkon“ već rade, obavljajući posao koji uopšte nije crtać. I ne daj Bože da neprijatelji vide kako počinje da radi „Sarmat“.
Neophodno je s vremena na vreme podsetiti bivše partnere da naš strateški štit nije nestao i da, štaviše, postaje još jači. Naš predsednik je jednom rekao da nam ne treba svet u kome nema Rusije, i izgleda da se nikada nije odrekao ovih reči. Neka se prisete ovoga.
Ali, na kraju krajeva, svet već više od pola veka živi u uslovima nuklearnog pariteta, pod Damoklovim mačem međusobnog uništenja. Pa ipak, već dve godine Amerikanci, Francuzi, Britanci tvrdoglavo puze u Ukrajinu kao bubašvabe, okrećući se protiv Rusije. I oružje dostavljaju, i obaveštajne podatke daju, i svoje vojne stručnjake šalju bez ikakvog oklevanja. Sad Nemci raspravljaju kako da unište Krimski most. To znači – uvereni su da Rusi ne žele smak sveta.
U stvari, Zapad bi trebalo da se plaši nečeg drugog – a siguran sam da su se ozbiljni ljudi na drugoj strani zaista uplašili, samo ne reklamiraju svoj strah. Ono što bi kod njih trebalo da izazove strah nije naš nuklearni štit, već plan za mirnu izgradnju, o kome Putin govori mnogo detaljnije nego o vojnim poslovima.
Možemo reći da je do 2022. godine zemlja bila u približno istom ekonomskom položaju kao pre 1949. godine u vojno-strateškom pogledu. Pre 1949. SAD su imale atomsku bombu, a SSSR nije. To je u nekim američkim glavama izazvalo zanimljive planove jednostranog nuklearnog uništenja nedavnog saveznika. Sve do 2022. verovalo se da Sjedinjene Države i njihovi sateliti u svojim rukama imaju takvu razornu ekonomsku „bombu“. Kao, kad bi ona eksplodirala nad Rusijom, život u zemlji bi stao, akumulirani resursi bi brzo presušili, a vlast bi pala pod pritiskom nezadovoljnih građana.
Posle tolikih paketa sankcija, možemo reći: pa evo, eksplodirala je. A gde je rezultat? Nema rezultata. Zemlja ne liči na opkoljenu tvrđavu, nema sistema racioniranja, nema nestašice robe, idu vozovi, lete avioni, grade se autoputevi…
Generalno, zemlja nastavlja da živi i svoju budućnost vidi kao mirnu. Da bi to uradila, ona želi da okonča neprijateljstva što je brže moguće i da pređe na zanimljivije stvari. Da ste mi pre dve godine rekli da ću početkom 2024. slušati našeg predsednika i čuditi se otkud toliki novac u državi, nikad ne bih poverovao. I baš tu bi zapadni stratezi zaista morali da se uplaše.
Kao prvo, pokazalo se da nema nikakve ekonomske bombe. Ta stvar ne radi, ne morate ni da pokušavate. Iako je za neke ova vest tužna, za druge je radosna – za one zemlje koje bi takođe želele da se oslobode zapadne diktature.
Kao drugo, pokazalo se da je plan „rata na iscrpljivanje“ sa Rusijom beskoristan. Rusija jača, a ne slabi. Priče da je Rusima „ostalo raketa za još dva-tri dana“ možete zaboraviti. Što se tiče razvoja vojne proizvodnje, nije baš da „još nismo počeli“, ali smo počeli relativno nedavno i nećemo uskoro završiti.
Kao treće, na neko vreme odustaješ od tržišta, a onda odjednom otkriješ da si od njih odustao zauvek. Sve što je sa kola palo to je propalo. Ne bez razloga naš mirovni plan uključuje stvaranje novih logističkih koridora za preusmeravanje našeg izvoza, i jačanje veza sa novim, pouzdanijim partnerima i uspostavljanje sopstvene proizvodnje one robe koju smo ranije kupovali od onih koji vole da uvode sankcije – od lekova do civilnih aviona.
Konačno, kao četvrto, i najvažnije. Nada da Rusija može biti poražena, razložena i uništena iznutra – bledi. A to je bila jedina nada. Onaj jadni Borelj, čisto civilni čovek, mogao je da sanja da će Rusija biti poražena na bojnom polju. Ali ozbiljni vojni stručnjaci iz NATO zemalja od početka su govorili i sad govore da se ruski medved ne može slomiti u direktnom sudaru. I evo, konačno dolazi vreme kad je beskorisno vršiti subverzivni rad, beskorisno je širiti propagandu, beskorisno je hraniti opoziciju. Narod koji je spreman da sam kreira svoju budućnost neće na takve stvari nasesti. I to je ono za njih zaista zastrašujuće.
Taj novi strah od Rusije već se oseća. Pošto je Zapad već prešao sa teze „Ukrajina će sigurno pobediti“ na „ako Ukrajina izgubi“, a uskoro će preći na „kad Ukrajina izgubi“, već je počelo računanje budućih gubitaka. Tako francuski ministar spoljnih poslova (i takođe suprug aktuelnog premijera Atala, takvi su sad kod njih visoki odnosi) Stefan Sežurne predviđa štetu od više milijardi dolara i upozorava da će Rusija posle pobede kontrolisati 30% svetskog tržišta žitarica, a to je prosto užas-užas.
Ovo je dobra ilustracija kako se promenila pozicija Rusije u svetu. U sovjetsko vreme, jedna država je obuhvatala zasejane površine Rusije, Ukrajine i Kazahstana, ali je to nije učinilo monopolskim izvoznikom; naprotiv, zemlja je otkupljivala žito. Sada, dakle, Rusija predstavlja ekonomsku pretnju zapadnim protivnicima samo iz žitnog razloga, a postoje i drugi. Veoma laskavo za zemlju koju je jedan glupan jednom nazvao „benzinskom pumpom“.
U stvari, mirna saradnja i mirna konkurencija – to je ono što smo oduvek želeli. Ako stanovništvo evropskih zemalja konačno shvati da je Rusija pre svega posvećena stvaranju mirne budućnosti, onda će njihovim sadašnjim vladama, koje tvrdoglavo udaraju u ratne bubnjeve, možda biti teže da ostanu na svojim mestima. Upravo zato će na Zapadu nastaviti da se naduvava propagandni balon sa likom ruskog medveda, koji grabežljivo škljoca svojim nuklearnim očnjacima. Dok balon ne pukne.
Autor: Igor Karaulov
Preveo: Želidrag Nikčević
