Комунисти током педесетих година озрачили 50.000 српске деце између пет и 15 година старости

БЕОГРАД – Током педесетих година прошлог века 50.000 деце између пет и 15 година старости у Србији лечено је зрачењем од епидемије заразног гљивичног обољења коже главе (Тинеа цапитис), у народу познатог као косопасица.Такав третман тим људима данас озбиљно угрожава живот јер је велики број њих оболео од тумора у пределу главе и врата. У целој бившој СФРЈ зрачењу x-зрацима између 1950. и 1959. године било је подвргнуто 100.000 деце, иако се ова безазлена болест и без лечења повлачи током пубертета.

Масовна кампања вођена је уз подршку Уницефа, који је обезбедио финансијска средства, опрему и логистику, све до проналаска лека „гризеофулвина“ 1959. године.Поступак лечења састојао се од зрачења главе, али не одједном, већ сваки дан по једна или две од укупно пет одређених делова лобање. Када би се завршило зрачење, деци је стављана бела „гипсана“ Лајмова капа од очврслог колоидног раствора, налик на кацигу, и они су отпуштани кући.

Капа је скидана после 21 дан, а с њом је отпадала и коса. Дете је остајало ћелаво неколико недеља. Преостале власи уклањале су медицинске сестре пинцетом. После овако агресивне епилације лекови у облику масти могли су без сметње да се наносе на голу кожу.– Одвели су нас на лечење под претњом. Тако је било у оно време. Осећали смо се као у логору. Сви су нас звали месечари због тога што смо носили беле „гипсане“ капице после зрачења – памти Живанка Кецојевић из села Драгојевац.

Повраћања и главобоље

Лечена деца непосредно по зрачењу нису имала већих неугодности осим, у неким случајевима, повраћања, главобоље и иритације коже. Некима се није враћала сва коса већ су остајали печати. Према документацији из градског архива, само у Београду лечено је 25.000 деце.

Извор : https://sadamalo.blogspot.com