Kako je zbog Badnjaka sin vojvode Dragutine Keserovića završio u zatvoru
PRIČA O MLADENU DRAGUTINA KESEROVIĆ
U utorak 26. juna, preminuo je Mladen Keserović, sin oslobodioca Kruševca, vojvode Dragutina Keserovića. Ujedinjeni Ravnogorski Pokret izražava iskreno saučešće porodici Keserović.
Neka mu Gospod podari Rajsko Naselje u Nebeskoj Srbiji!
Ovo je priča o Mladenu:
BADNJAK
Mladen Keserović je bio sin Dragutina i Veselinke. Mesni odbor Komunističke partije (KP) mu nije odobrio da se školuje kad mu je za to vreme bilo. Vlast te iste partije ga je ostavila bez imovine, pa nije imao priliku da bude ni prost seljak. Hleb nasušni zarađivao je u znoju lica svog motajući volan kamiona na drumovina ondašnje države Jugoslavije. Dok se za Badnji dan radilo, Mladen se vraćao iz Crne Gore i pošto nije bio kod kuće, svrati usput u zabran i odseče Badnjak da ga ponese. Veže ga za masku kamiona, kako bi putem ka Stublinama kod Obrenovca, gde živi, proslavio rođenje Spasiteljevo. Putem ga nije niko zaustavljao, a ni sam nigde nije stajao, dok nije stigao u Obrenovac. Tu je parkirao kamion i svratio u kafanu pored parkinga, da komšijama čestita praznik i okrepi se posle dugog puta. Kako to obično u Srbiji biva na mestima gde je više od tri čoveka, neko je pozvao vlast da vidi Badnjak. Miliconer, videvši Badnjakom okićen njegov kamion, uđe u kafanu sa namerom da natera sina Dragutina Keserovića da skine Badnjak sa kamiona.
– „Keseroviću izlazi napolje iz kafane! Kakvo ti je to drvo na kamionu?
– „To nije drvo, to je Badnjak“ – reče mirnim tonom Mladen unezverenom milicajcu.
– „Skidaj to sa kamiona“, nastavi organ vlasti.
– „Skidaj sam, meni ne pada na pamet!“ – odgovori Mladen oštrijim tonom, ali spreman da po ko zna koji put pretrpi posledice razmimoilaženja u mišljenju sa narodnom milicijom.
– „Skidaj to sa kamiona, četničko kopile!!!“
– „Ja nisam kopile, ja sam rođen iz regularnog braka mog oca i majke, za razliku od vas komunista, koji se ni ne krstite, niti venčavate, vi ste kopilad“ – reče Mladen pružajući sastavljene ruke, da ih milicioner veže.
Uto stiže marica da preveze vezanog Mladena i odvezani Badnjak sa kamiona do podruma milicijske stanice. Uhapšeni su oboje.
Onda je nastupilo isleđivanje. Do jutra. Mladena i Badnjaka. Ništa nije priznao. Ništa ga nisu ni pitali. Potpisao je tekst na nekom papiru, koji nije ni mogao da pročita. Badnjak nije ništa potpisivao. Već je znao da će, čim potpiše, biti odveden u sud. Što pre stigne kod sudije, manje je vremena da se isleđivanje njega i Badnjaka oduži. Badnjak nije ništa potpisivao. Zato njega nisu odneli da mu sude, verovatno su mu presudili u milicijskoj furuni. Na Božić. I Mladenu su sudili na Božić. Za neke je bio dan radosti, za neke dan stradanja, a za neke radni dan. Badnjaku je suđeno da na taj dan sagori. Mladenu da strada, a sudiji i miliciji da rade.
Vezanog, krvavog i znojavog uveli su Mladena u sudnicu.
– Mladen Keserović iz Stublina, rođen 1931. u Kotoru, od oca Dragutina. Ti si Keseroviću četničko kopile?
– Druže sudija, ja sam rođen u zakonitom braku moga oca i moje majke i nisam kopile, a moj otac Dragutin je bio četnički komandant i prvi je u Rasini podigao ustanak Srba protiv Nemaca `41-e! Zato ste ga i ubili.
– Keseroviću, je li tačno da si vređao narodnu miliciju, odbio da skineš verska obeležja sa kamiona i suprotstavio se miliciji?
– Druže sudija ja sam pobožan čovek, nosim Badnjak uoči Božića, takav je običaj, a nisam napao na miliciju.
– Pa što si potpisao da jesi?
– Tukli su me. Morao sam, nisam ni pročitao.
– Ko?
– Milicioneri… celu noć u podrumu su me tukli onim Badnjakom, što sam ga doneo iz Crne Gore.
– Koliki je bio Badnjak? Jel bio debeo?
– Tako, ko ruka.
– E pa sam si kriv Keseroviću, da si odsekao tanji Badnjak i batine bi ti bile manje, sam si sebi odmerio.
Pročitano je Mladenu rešenje sudije za prekršaje. Šest meseci zatvora. Odležao je u Padinskoj Skeli. Zimi. Počeo je da kašlje. Stradala su pluća. Kašljao je i godinama posle toga. Nisu mu dozvolili da nosi civilni džemper!?
Autor: Goran Kiković
Izvor: Glas holmije
