Diploma
Sinoć sam poslije predstave u kulturnom centru sreo Dula. Malo ko zna da mu to i nije pravo ime. Moj prvi cimer u studentskom domu u Podgorici. Eh, kad se sjetim, svaku noć smo pili, organizovali žurke, sve smo radili, samo učili nismo. Sjećam se te moje brucoške godine je Nato bombardovao Podgoricu. Sjedili smo na ravnom krovu druge faze novog studentskog doma, pili i gledali „pečurke“ nastale udarom bombi. Žile četnik je pokupio metle iz čitave zgrade. Zapali ih i baci sa vrha zgrade.
Pa ipak i pored svega, umalo nisam upisao drugu godinu u roku, falilo mi je pola ispita, pola mašinskih materijala. Prvi semestar položio sa 9, nahvalila me profesorica Kažić. Drugi semestar kod Bleka sam položio iz 10og puta tek. Zamjerio sam mu se na nekom od prvih časova. Bio je crven, ljigav, nazivao me Bosancom, a ja Hercegovac, zahtijevao je prisustvo na nastavi. Bio je loš predavač i bio sam ubijeđen da niko nema pojma o čemu priča. Jednom tako priča on i okrene se, postavi konstataciju i sam odgovori na nju i pita one svoje „šampione“ (štreberi iz prvog reda) JE LI TAKO? ONI SVI KAŽU JESTE!!! Odjednom Blek uperi prstom u mene (sjedio u sredini amfiteatra) i pita JE LI TAKO? Rekoh NIJE!!! On se iznenadi, šokira, pita kako nije? Rekoh NE ZNAM! Tek tad poludi, zacrveni se kao da će puknuti, dotrča ispred mene, psuje, vrijeđa… nije ti ovo selo iz kog si došao, gubi se i ne dolazi više! Ja pakujem stvari da idem, kad začuh pitanje OTKUD TI UOPŠTE DRSKOSTI TO DA KAŽEŠ? Rekoh pitajte ove što su rekli „JESTE“ ZAŠTO JESTE!!!
Siđe Blek, pita ih, oni pocrvenili, okreću glavu u stranu. On šokiran, još se više zacrvenio, od muke mu se trese donja usna, kaže sjedi kolega. Al znaj kolega ipak se ne možeš tako ponašati! 9 puta sam polagao pismeni i 9 puta me je obarao na usmenom i poništavao pismeni. 9ti put polažem sa još trojicom kolega usmeni dio. Odgovaram na svoja pitanja i pitanja koja ne znaju njih trojica, sve znam, više sve savladao. Njima trojici kaže bijedne šestice samo da vas više ne gledam, a ti kolega moraš osnovne stvari savladati. Ona trojica šokirana, ne mogu da vjeruju čemu prisustvuju, ja ladan, pakujem stvari. Kaže, šta je jel te to toliko pogodilo što nisi položio? Rekoh ne, slabo sam spavao. A on na to veli, ja sam 7 dana pred ispit po 10 sati dnevno samo ponavljao ono što sam već znao i ti kad to čuješ sigurno misliš da sam budala. Ma reko ne mislim tako profesore, a u sebi mislim dašta si nego si budaletina.
10ti put na usmenom prozva mene prvog. Kaže kolega dobar pismeni, odavno se družimo nas dvojica i isceri mi se u lice. Reci mi nešto što ti je ostalo nejasno dok si učio da ti ja pojasnim. Recite mi šta je martenzit, rekoh imitirajući njegov glas. Nasmija se i reče pa to i ti znaš daj nešto teže. Postavih mu teško pitanje i prije nego sam izustio poslednju riječ on uperi prst u mene. Očekivao sam tako nešto od pokvarenjaka, odgovorih mu besprekorno. 7 kolega i sretno!
Fakultet je bio težak, a mi smo bili mladi i neozbiljni. Sjećam se te godine smo organizovali koncert Riblje čorbe u sportskom centru Morača, predgrupa Sanšajn. Ipak, roditeljima sam obećao da ću završiti fakultet i imao sam namjeru to i ispuniti. Uspio sam poslije 9 godina studiranja. Nisam bio neki student ali sam svoju diplomu pošteno stekao i na nju sam ponosan.
I šta onda…. sretnem analfabetu na ulici i on me „posra“ kaže šta sad, sa diplomom u hladnu Neretvu. Kako naći posao? Analfabeta se uvalio preko stranke, radi kao vozač, kupio diplomu pravnog fakulteta i postavljen za šefa voznog parka.
Jedini uz Neša koji iz društva nije diplomirao, već je lagao familiju da polaže ispite, dok nije došao brat po njega i za ruku ga odveo kući je sad Načelnik odelenja u opštini, kupio neku menadžersku diplomu.
Majstor, lopov, seljačina, oličenje svega negativnog na poslu jedan dan donese diplomu mašinskog inženjera. Imenovaše ga za rukovodioca ….
Sjedimo u kancelariji, pričamo, pola njih sa kupljenim diplomama, šta će nam djeca biti. Rekoh neću sina sprečavati ako hoće da bude neki majstor. Nek ima zanat i neka pošteno zarađuje. Svaki zanat je zlatan!
Oni me gledaju, kako ti sa diplomom, a sin da ostane sa srednjom? Pitaju, a kupili diplome, a kupili bi i sinovima diplome, a ne znaju da su šuplji na sve stranei da se sve vidi ko iz aviona.
Jednom će se svesti računi, isplivaće na površinu ono što vrijedi, a oni će na dno, u mulj, gdje i pripadaju.
Autor: SRŽ
