Диплома
Синоћ сам послије представе у културном центру срео Дула. Мало ко зна да му то и није право име. Мој први цимер у студентском дому у Подгорици. Ех, кад се сјетим, сваку ноћ смо пили, организовали журке, све смо радили, само учили нисмо. Сјећам се те моје бруцошке године је Нато бомбардовао Подгорицу. Сједили смо на равном крову друге фазе новог студентског дома, пили и гледали „печурке“ настале ударом бомби. Жиле четник је покупио метле из читаве зграде. Запали их и баци са врха зграде.
Па ипак и поред свега, умало нисам уписао другу годину у року, фалило ми је пола испита, пола машинских материјала. Први семестар положио са 9, нахвалила ме професорица Кажић. Други семестар код Блека сам положио из 10ог пута тек. Замјерио сам му се на неком од првих часова. Био је црвен, љигав, називао ме Босанцом, а ја Херцеговац, захтијевао је присуство на настави. Био је лош предавач и био сам убијеђен да нико нема појма о чему прича. Једном тако прича он и окрене се, постави констатацију и сам одговори на њу и пита оне своје „шампионе“ (штребери из првог реда) ЈЕ ЛИ ТАКО? ОНИ СВИ КАЖУ ЈЕСТЕ!!! Одједном Блек упери прстом у мене (сједио у средини амфитеатра) и пита ЈЕ ЛИ ТАКО? Рекох НИЈЕ!!! Он се изненади, шокира, пита како није? Рекох НЕ ЗНАМ! Тек тад полуди, зацрвени се као да ће пукнути, дотрча испред мене, псује, вријеђа… није ти ово село из ког си дошао, губи се и не долази више! Ја пакујем ствари да идем, кад зачух питање ОТКУД ТИ УОПШТЕ ДРСКОСТИ ТО ДА КАЖЕШ? Рекох питајте ове што су рекли „ЈЕСТЕ“ ЗАШТО ЈЕСТЕ!!!
Сиђе Блек, пита их, они поцрвенили, окрећу главу у страну. Он шокиран, још се више зацрвенио, од муке му се тресе доња усна, каже сједи колега. Ал знај колега ипак се не можеш тако понашати! 9 пута сам полагао писмени и 9 пута ме је обарао на усменом и поништавао писмени. 9ти пут полажем са још тројицом колега усмени дио. Одговарам на своја питања и питања која не знају њих тројица, све знам, више све савладао. Њима тројици каже биједне шестице само да вас више не гледам, а ти колега мораш основне ствари савладати. Она тројица шокирана, не могу да вјерују чему присуствују, ја ладан, пакујем ствари. Каже, шта је јел те то толико погодило што ниси положио? Рекох не, слабо сам спавао. А он на то вели, ја сам 7 дана пред испит по 10 сати дневно само понављао оно што сам већ знао и ти кад то чујеш сигурно мислиш да сам будала. Ма реко не мислим тако професоре, а у себи мислим дашта си него си будалетина.
10ти пут на усменом прозва мене првог. Каже колега добар писмени, одавно се дружимо нас двојица и исцери ми се у лице. Реци ми нешто што ти је остало нејасно док си учио да ти ја појасним. Реците ми шта је мартензит, рекох имитирајући његов глас. Насмија се и рече па то и ти знаш дај нешто теже. Поставих му тешко питање и прије него сам изустио последњу ријеч он упери прст у мене. Очекивао сам тако нешто од покварењака, одговорих му беспрекорно. 7 колега и сретно!
Факултет је био тежак, а ми смо били млади и неозбиљни. Сјећам се те године смо организовали концерт Рибље чорбе у спортском центру Морача, предгрупа Саншајн. Ипак, родитељима сам обећао да ћу завршити факултет и имао сам намјеру то и испунити. Успио сам послије 9 година студирања. Нисам био неки студент али сам своју диплому поштено стекао и на њу сам поносан.
И шта онда…. сретнем аналфабету на улици и он ме „посра“ каже шта сад, са дипломом у хладну Неретву. Како наћи посао? Аналфабета се увалио преко странке, ради као возач, купио диплому правног факултета и постављен за шефа возног парка.
Једини уз Неша који из друштва није дипломирао, већ је лагао фамилију да полаже испите, док није дошао брат по њега и за руку га одвео кући је сад Начелник оделења у општини, купио неку менаџерску диплому.
Мајстор, лопов, сељачина, оличење свега негативног на послу један дан донесе диплому машинског инжењера. Именоваше га за руководиоца ….
Сједимо у канцеларији, причамо, пола њих са купљеним дипломама, шта ће нам дјеца бити. Рекох нећу сина спречавати ако хоће да буде неки мајстор. Нек има занат и нека поштено зарађује. Сваки занат је златан!
Они ме гледају, како ти са дипломом, а син да остане са средњом? Питају, а купили дипломе, а купили би и синовима дипломе, а не знају да су шупљи на све странеи да се све види ко из авиона.
Једном ће се свести рачуни, испливаће на површину оно што вриједи, а они ће на дно, у муљ, гдје и припадају.
Аутор: СРЖ
