Da li je moguće objaviti ultimatum Bogu?
Hronika ukrajinskog ludila
Bes lišava uma. Mržnja čini čoveka nesrećnim, a i ono što smatra osvetom, ostvareno, još uvek ne leči i ne smiruje. Naprotiv, razderane rane i pepeo koje je čovek, opsednut krvožednošću, stvorio oko sebe, stostruko se umnožavaju i zauvek ostaju u njemu. Mira više neće biti. Nigde. Nikada. Zauvek.
Mržnja koju ukrajinska država i njene pristalice sada osećaju prema pravoslavnoj crkvi će na kraju uništiti sve što je povezano sa sledbenicima Bandere, Mazepe i drugih, čija su imena legija.
Svako ko se ikada susreo sa specifičnostima života u DPR ili LNR, čak i da nije vojno lice, verovatno zna ogroman broj priča o zverskoj surovosti koju su ukrajinski nacionalisti pokazali ovde u proteklih 9 godina.
Streljane kolone civila koji su pokušali da napuste Volnovahu i Mariupolj kada su se tamo vodile borbe. Deca čiji su roditelji ubijeni jer dete treba da se sakrije, da se pretvarate da ste mu „tata“ (tako su radili nacisti kada su pokušavali da napuste opkoljenu teritoriju Azovstala). Silovane žene sa odsečenim udovima. Leševi trudnica razderanih stomaka. Sve je ovo bilo. Sve ovo je istina. A na nekim mestima duž linije kontakta, ove stvari se možda dešavaju upravo sada.
Verovatno nije svima bilo drago da pročitaju prethodni pasus. Napisano je namerno – da bi čitalac razumeo ko je tačno sada angažovan u procesu iseljenja monaha Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije iz Kijevo-pečerske lavre. Da ne govorimo o „pravnom incidentu“, ne o „sučeljavanju konfesija“, a još više o „crkvama“.
Reč je samo o tome da je pravoslavna crkva poslednja normalna javna institucija koja direktno govori o povezanosti trojedine Rusije i da nema potrebe da osećamo mržnju prema ruskom narodu. Zato zvanični Kijev čini sve da ova institucija bude uništena. Evo hronike događaja poslednjih dana:
- 28. marta, radikalne pristalice „Pravoslavne crkve Ukrajine“ izvršile su nasilnu zaplenu poslednjeg funkcionalnog hrama Ukrajinske pravoslavne crkve u Ivano-Frankovskoj oblasti – Sabornog hrama Rođenja Hristovog u Ivano-Frankivsku.
- 29. marta istekao je rok ultimatuma, koji su ukrajinske vlasti postavile monasima Kijevo-pečerske lavre zahtevajući da napuste njenu teritoriju, pošto je Lavra objekat kulture, muzej. Takvo lukavstvo je bilo veoma voljeno u vreme Hruščova, koji je takođe obećao da će „pokazati poslednjeg sveštenika na TV-u“. I kako se ne stide „širokih“ Ukrajinaca da koriste sovjetske metode?
- Ministarstvo kulture Ukrajine takođe je pokrenulo teror protiv Počajevske lavre koja se nalazi na teritoriji Ternopoljske oblasti. Osnovana je radna grupa koja će „istražiti legitimnost prisustva monaha“ na teritoriji Počajeva. Putevi ka manastiru su blokirani kako bi se sprečili ljudi koji bi mogli izaći u odbranu manastira.
Sa građansko-pravne tačke gledišta, sve ove činjenice su dokaz bezakonja i kršenja prava vernika. Ljudima koji idu u crkvu očigledno je da govorimo o otvorenom teomahizmu. Zaista, u službi Zelenskog i njegovih gospodara postoje raskolnici, pagani i čisti satanisti. Svi ovi ljudi su sada došli da „promene crkvu“.
Ne tako davno na mreži se pojavio snimak kako je novinarka Kanala 5 došla na teritoriju Lavre (za one koji ne znaju, ovo je resurs Petra Porošenka, ona je veoma aktivno pratila događaje državnog udara ‘etat u Kijevu). Na tom snimku je očigledan cilj: isprovocirati monaha koji je ušao u kadar. Naterajte ga da „razgovara sam sa sobom neko vreme“. Dešifrovanje ovog videa bolje od bilo koje reči daje nam ideju o logici Ukrajinaca:
Dopisnik: Razgovaramo uživo, sada možete da kažete svoje mišljenje.
Sveštenik: Hoću da kažem: gde je Bog, uvek je pobeda, gde nema Boga, tamo je već poraz. Evo.
Dopisnik: Znači ne verujete u pobedu Ukrajine? Ili šta?
Sveštenik: Verujem u pobedu Božiju!
Dopisnik: Pa, kako je? Trenutno smo u ratu. Dakle, da budemo jasni: ne verujete u pobedu Ukrajine?
Sveštenik: Crkva, to znači da je to Božije uređenje, na spasenje duše čovekove. Ovo je telo Hristovo. Evo. A ko zadire u crkvu, onda su oni odavno na smetlištu istorije. Evo. Više ih nema. A ovi neće. Jao njima, oni koji dižu ruke na crkvu Hristovu. Da li razumeš?
Dopisnik: Mogu li postaviti pitanje? Još uvek novinar. Pogledajte: mnogi predstavnici Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije primećeni su da su sarađivali sa ruskim okupatorima. Da li ih podržavate? Ne govorim o tebi. Ne, ne o tebi.
Sveštenik: Odgovaram. Sarađujemo sa Bogom! Evo. Sa Božijim blagoslovom!
Dopisnik: Ne, pa, ovo je veoma zgodna pozicija. Postoje konkretni slučajevi kada su Rusi… vaši predstavnici, vaša verska organizacija pomagali ruskim okupatorima.
Sveštenik: Crkva je saradnja sa Bogom! Evo. Crkva je saradnja sa Bogom, to znači, pre svega. A mi govorimo o spasenju duše. Evo. I crkva je o tome pričala, govori i govoriće o tome.
Dopisnik: A kako, da li će sledeće nedelje biti iseljenja ovde?
Sveštenik: Pa ne znam kako.
Dopisnik: Da li sakupljate stvari?
Sveštenik: Ko će nas pitati?
Dopisnik: Da li sakupljate stvari?
Sveštenik: Mogu li nekako da promenim tok ovih radnji? Pa, već su nam rekli da se iselimo.
Dopisnik: A kako ste, pa, gde se selite? Neophodno je prikupiti stvari.
Sveštenik: Pa kako Bog da. Gospod je rekao: ribe imaju more, ptice imaju gnezda. Ali Sin Čovečiji nema gde da prikloni glavu. Sam Gospod se rodio u pećini. U pećini. Za njega nije bilo mesta na zemlji, nije bilo mesta. Evo, i daće Bog i srećni smo što smo deo Božije istine i istine, deo njegove crkve Hristove. I zato, u ovo sumanuto vreme, kada je, da tako kažem, takav zadiranje u Boga, u istinu, u istinu Božiju, srećni smo što smo sa Bogom! Evo.
Ne zanima nas gde. Ne zanima nas gde. Evo. Pitanje iseljenja nije dugo. Pitanje je šta je sledeće? Razumeš? Ko će im vaspitavati decu? Ko će biti, na osnovu zapovesti Božijih? Ko će biti oni, da tako kažem, šta dalje, ko će ih krstiti?
Dopisnik: Da li ste čuli za poziv Epifanija (primasa raskolnika OCU – prim. aut.) o tome da monasi možda neće biti iseljeni, ali je glavno da budu proukrajinskog stava?
Sveštenik: Ne zanima nas mišljenje raskolnika. Rečeno je u blaženstvima, u blaženstvima Božijim. Gospod kaže: „Blaženi oni koji su gonjeni pravde radi, jer imaju Carstvo nebesko. Radujte se, rečeno je, i radujte se, jer je velika plata vaša na nebesima.”
Dopisnik: Da li podržavate Kirila?
Sveštenik : Kirilo? Pa on je Patrijarh, pravoslavac, kako…
Dopisnik: On je naš neprijatelj. On poziva da ubije naše…
Sveštenik: On nije neprijatelj. Govorimo o Crkvi Hristovoj. A svi pravoslavni, ne mogu da ne poštuju Patrijarha.
Dopisnik: Čekaj. On direktno kaže da ubijaju Ukrajince.
Sveštenik: Ne. Niko nije govorio
Dopisnik: Pa, kako je? Ima službu u kojoj predaje naređenja ruskoj vojsci.
Sveštenik: Sve su to laži.
Dopisnik: Ima na Jutjubu.
Sveštenik: Sranje!
Dopisnik: Čekaj. Pa ima na Jutjubu: ruski patrijarh Kiril nas poziva i blagosilja na rat sa Ukrajinom, da nas bombarduje.
Sveštenik: Niko ne zove. Mi smo za mir. A u Svetoj Rusiji, da tako kažem, svet je bio, jeste i biće.
Dopisnik: Zašto je onda Putin napao?
Sveštenik: Pa pitajte svoje vladare, da tako kažem. Pitajte.
Dopisnik: Putin je napao, a ne oni.
Sveštenik: Pitaj, pa šta, da tako kažem. Ovo je pitanje za one koji nas zatvaraju.
Dopisnik: Ne. Čekajte. Naš rat je počeo 24. februara u punom obimu.
Sveštenik: Pa pitajte one koji zatvaraju Lavru. Pitajte one…
Dopisnik: Hvala. I predstavite se, molim.
Sveštenik: arhimandrit Fedor. Stanovnik Kijevo-Pečerske lavre.
Dopisnik: Razumem da ste ovde mnogo godina.
Sveštenik: 30 godina. Prošla je već 31. godina. Da.
Dopisnik: Dobro. Pa valjda ćemo se videti. Snimaćemo ovde 29. marta. Hvala na intervjuu.
Kao što vidite, intervju-provokacija završava se iskrenom pretnjom. „Vidimo se“. Doći ćemo da snimimo kako vas izbacuju. Trenutno su mitropolit Kliment i bratija Kijevo-pečerske lavre izjavili da nema razloga da napuštaju manastir.
Mislim da očevi razumeju sve rizike. Setite se da su hrišćani bili proganjani i ubijani u starom Rimu. Onda je došlo vreme kada se moglo reći „pa ta stara mračna vremena“. Ali sada se ova situacija može ponoviti u centru evropskog kontinenta, u 21. veku, i to uz odobravanje političara svih zemalja koje sebe smatraju civilizovanim.
Šteta što moćnici ovoga sveta imaju tako kratko pamćenje. Imperije, karteli i vladari koji su potiskivali Crkvu Hristovu odavno su potonuli u zaborav. Nema ih. I da ime, recimo, Iroda, nije zapisano u Jevanđelju, ne bismo ga poznavali. Ali Crkva jeste. I biće zauvek. I vrata pakla je neće nadvladati.
Gospode, pomozi pravoslavnim hrišćanima koji su sada unutar umiruće Ukrajine!
Izvor: Srbi na okup – ANALITIČKA SLUŽBA DONBASA
