„Crna mačka“, „razbijeno ogledalo“ i drugi prazni strahovi.
Ljudi često izbegavaju crne mačke ili padaju u duboku depresiju nakon što slučajno razbiju ogledalo. Međutim, nesreća im ne preti od razbijenog stakla ili nevine životinje koja se bavi svojim poslovima, već od samog sujeverja. Sujeverje nas lišava poverenja u Boga, nade i potiskuje želju da nešto poboljšamo u svom životu oslanjajući se na božansku pomoć. Kada jednom poverujemo da su naši životi kobno određeni nekim mračnim silama, počinjemo da se plašimo sopstvenih senki i da svuda vidimo zloslutne znake. Našavši se u tako jadnom stanju, ne samo da umanjujemo svoju sposobnost da se uspešno nosimo sa životnim teškoćama, već ponekad i sebi navlačimo – kroz svoju očajnost i nedostatak volje – dalje nevolje. Što više verujemo u „loše znake“, to će se sve više raspadati.
Čuveni francuski moreplovac, Alen Bombar, koji je sam prešao Atlantski okean u splavu za spasavanje, napisao je divno jasnu izjavu o sujeverju: „ Znao sam da more, iscrpljujući čoveka, čini ga sujevernim, a sujeverje ga pretvara u beskičmenjačku kukavicu. Od tog trenutka, morao sam da vodim beskrajnu borbu sa samim sobom, ništa manje vitalnu od borbe sa stihijama okeana .“ Stoga je važno zapamtiti da su naši životi u rukama Boga, a ne nekih kobnih mračnih sila.
Izvor: Pravoslavlje život večni
