„Црна мачка“, „разбијено огледало“ и други празни страхови.
Људи често избегавају црне мачке или падају у дубоку депресију након што случајно разбију огледало. Међутим, несрећа им не прети од разбијеног стакла или невине животиње која се бави својим пословима, већ од самог сујеверја. Сујеверје нас лишава поверења у Бога, наде и потискује жељу да нешто побољшамо у свом животу ослањајући се на божанску помоћ. Када једном поверујемо да су наши животи кобно одређени неким мрачним силама, почињемо да се плашимо сопствених сенки и да свуда видимо злослутне знаке. Нашавши се у тако јадном стању, не само да умањујемо своју способност да се успешно носимо са животним тешкоћама, већ понекад и себи навлачимо – кроз своју очајност и недостатак воље – даље невоље. Што више верујемо у „лоше знаке“, то ће се све више распадати.
Чувени француски морепловац, Ален Бомбар, који је сам прешао Атлантски океан у сплаву за спасавање, написао је дивно јасну изјаву о сујеверју: „ Знао сам да море, исцрпљујући човека, чини га сујеверним, а сујеверје га претвара у бескичмењачку кукавицу. Од тог тренутка, морао сам да водим бескрајну борбу са самим собом, ништа мање виталну од борбе са стихијама океана .“ Стога је важно запамтити да су наши животи у рукама Бога, а не неких кобних мрачних сила.
Извор: Православље живот вечни
