Briselsko-vašingtonski pajac prerušen u navodnog “predsednika“ svesno je slagao da je “Evroprajd otkazan“
POČECI “OTKAZANOG“ EVROPRAJDA
Prolazim danas gradom, kad na svakom ćošku grupe policajaca, ponegde parkirane i marice. Već se čulo da su LGBT-ovci podigli zastavu pred nekom institucijom i ozvaničili početak Evroprajda, pa ih je tobožnji “predsednik“, a stvarni briselsko-vašingtonski pajac, rasporedio da drže grad pod kontrolom. Idem Knezom do Terazija, a zatim duž Kralja Milana, usput mimoilazim grupe čudnog izgleda i spoljašnjosti, među mnogima i tamnoputog muškarca u mini-suknji.
Beograd mi nekako i ne liči na grad, već na neko zaparloženo dvorište po kome se izlila septička jama. U vazduhu se oseća jako prisustvo nečistih sila. Negde pred Beograđankom postavljen štand, a na njemu zastavice u duginim bojama. Oko štanda desetak LGBT-aktivista, uglavnom mlađih muških i ženskih individuuma. Pričaju na engleskom, smeju se sasvim komotno i bezbrižno, šire veselu atmosferu, dele letke prolaznicima, onako drečavo farbanih pramenova, šareni kao papagaji i nekako fizički deformisani da ih je muka gledati. Iznad njih, na zidu zgrade, okačena zastava u duginim bojama. A prolaznici idu u oba smera kao da se ništa ne dešava, neki im čak prilaze, ulaze u razgovor s njima, uzimaju zastavice i letke.
Nekoliko metara dalje stoje policajac i policajka, očigledno postavljeni kao njihovo obezbeđenje. Uhvati me groznica od iznenadnog besa i jedva se uzdržah da ne uletim među LGBT-ovce i išutiram i prevrnem štand. Umesto toga priđoh policajcu i policajki:
– Izvinite gospodo, šta vi radite ovde i koga zapravo čuvate?
Oboje me pogledaše iznenađeno.
– A s kojim pravom nas to pitate? – reče policajac.
– S pravom slobodnog građanina slobodne zemlje. Ako ste došli zbog ovih ovde, – pokazah na LGBT-ovce – zašto ste to učinili kad je Vučić rekao da je Evroprajd otkazan?
– Rekao je da je otkazana šetnja u subotu. – odgovara policajac.
– Ne, rekao je da je otkazan Evroprajd. Ispostavlja se da ga on sada uvodi na mala vrata, a vi mu u tome pomažete!
Dvoje policajaca ćuti i gleda me u nedoumici.
– Da li to znači da reč jednog predsednika nema nikakvu težinu? – nastavljam, jedva savladavajući vatru koja se razbuktava u meni. – Čak ni kad je javno izgovorena, preko najgledanijih medija, pred očima i ušima čitavog naroda? A vi umesto da kažete ovim spodobama da je Evroprajd otkazan i da treba da odu, vi ste došli da ih čuvate? Od koga? Od sopstvenog naroda?
Policajci i dalje ćute. Do tada euforični LGBT-ovci utišali se oko štanda i napeto gledaju u nas.
– Čija ste vi policija? – počinjem da urlam – Srpska ili Soroševa? Je li ovo država Srbija i jesu li Srbi kao većinski narod u državi Srbiji juče na litiji jasno pokazali šta misle o Evroprajdu? A vi ste uprkos tome došli da čuvate ove zamlate umesto Srbe? Jer šta je ovo ako ne početak Evroprajda? – pokazah opet na štand i LGBT-ovce. – Da li ste svesni da nesprečavanjem ovoga što gledamo kršite zakon i vi i oni! Zašto bi ga onda ubuduće poštovao bilo ko?
– Mi ne donosimo odluke, – promuca policajac – nama naređenja izdaje SUP u 29. novembru. Možete ta pitanja postaviti tamo?
– Ma sram bilo i vas i njih! – nastavih da urlam. – Ovo je čista provokacija, ovi ovde se rugaju celom narodu u lice, a vi im omogućujete da to čine bez posledica! Ali posledica će svakako biti, na ovaj ili onaj način, a nećete im izmaći ni vi ni onaj koji vas je ovde poslao.
Pođoh trotoarom susrevši direktne poglede LGBT-ovaca, koji su me posmatrali nekako iznenađeno i zlobno u isti mah. Zastadoh pred njima i pljunuh na štand.
– Tenk ju! – povikaše oni veselo, kezeći se kao debili.
– M’rš u pičku materinu!
Stišavajući usput srdžbu razmišljao sam koliko je sve postalo obesmišljeno, obesvećeno i opoganjeno. Zar su se tolike generacije prethodnika sekli sa Turcima, Austrougarima, Nemcima, Mađarima, ustašama, bugarašima, balistima da bi se po zemlji koju su čuvali za nas sada baškarila ova jadija, skrnavila je na najstrašniji način, zapišavala kao svoju teritoriju poput beslovesne paščadi? Uz pomoć groznih kreatura na vlasti, “građanske opozicije“, javnih ličnosti, pa i najviših činova jerarhije!
Jedno je sada sasvim sigurno. Briselsko-vašingtonski pajac prerušen u navodnog “predsednika“ svesno je slagao da je “Evroprajd otkazan“ samo da bi amortizovao i primirio narodni gnev, a onda omogućio da se Evroprajd, uz nešto taktičkih izmena i prilagođavanja, ipak održi. I navodni “moleban“, u organizaciji korumpiranih vrhova jerarhije, bez obzira na masovnost i veličanstvenost skupa, organizovan je u istu svrhu, kao izduvni ventil i deo sistema kontrole. Da bi se Evroprajd zaista sprečio potrebno je otrgnuti se tom sistemu i ući u direktan okršaj sa zlom, pojedinačno i grupno, svuda i na svakom mestu, ne samo u subotu nego i svih ovih dana. Ja sam to danas učinio kako sam znao i umeo na licu mesta. Posramio sam policiju, a LGBT-ovcima pokvario zabavu i stišao euforiju, pokazavši im da nisu dobrodošli u Srbiji kako su na osnovu pasivnog držanja prolaznika mogli pomisliti. Verujem da su zbog mog reagovanja postali bar malo zabrinutiji, a nadam se da će postati još i više ako takvih reagovanja bude svuda i na svakom mestu do kraja ove nedelje.
Autor: Svetislav Pušonjić
