Бриселско-вашингтонски пајац прерушен у наводног “председника“ свесно је слагао да је “Европрајд отказан“

ПОЧЕЦИ “ОТКАЗАНОГ“ ЕВРОПРАЈДА

Пролазим данас градом, кад на сваком ћошку групе полицајаца, понегде паркиране и марице. Већ се чуло да су ЛГБТ-овци подигли заставу пред неком институцијом и озваничили почетак Европрајда, па их је тобожњи “председник“, а стварни бриселско-вашингтонски пајац, распоредио да држе град под контролом. Идем Кнезом до Теразија, а затим дуж Краља Милана, успут мимоилазим групе чудног изгледа и спољашњости, међу многима и тамнопутог мушкарца у мини-сукњи.

Београд ми некако и не личи на град, већ на неко запарложено двориште по коме се излила септичка јама. У ваздуху се осећа јако присуство нечистих сила. Негде пред Београђанком постављен штанд, а на њему заставице у дугиним бојама. Око штанда десетак ЛГБТ-активиста, углавном млађих мушких и женских индивидуума. Причају на енглеском, смеју се сасвим комотно и безбрижно, шире веселу атмосферу, деле летке пролазницима, онако дречаво фарбаних праменова, шарени као папагаји и некако физички деформисани да их је мука гледати. Изнад њих, на зиду зграде, окачена застава у дугиним бојама. А пролазници иду у оба смера као да се ништа не дешава, неки им чак прилазе, улазе у разговор с њима, узимају заставице и летке.

Неколико метара даље стоје полицајац и полицајка, очигледно постављени као њихово обезбеђење. Ухвати ме грозница од изненадног беса и једва се уздржах да не улетим међу ЛГБТ-овце и ишутирам и преврнем штанд. Уместо тога приђох полицајцу и полицајки:

– Извините господо, шта ви радите овде и кога заправо чувате?

Обоје ме погледаше изненађено.

– А с којим правом нас то питате? – рече полицајац.

– С правом слободног грађанина слободне земље. Ако сте дошли због ових овде, – показах на ЛГБТ-овце – зашто сте то учинили кад је Вучић рекао да је Европрајд отказан?

– Рекао је да је отказана шетња у суботу. – одговара полицајац.

– Не, рекао је да је отказан Европрајд. Испоставља се да га он сада уводи на мала врата, а ви му у томе помажете!

Двоје полицајаца ћути и гледа ме у недоумици.

– Да ли то значи да реч једног председника нема никакву тежину? – настављам, једва савладавајући ватру која се разбуктава у мени. – Чак ни кад је јавно изговорена, преко најгледанијих медија, пред очима и ушима читавог народа? А ви уместо да кажете овим сподобама да је Европрајд отказан и да треба да оду, ви сте дошли да их чувате? Од кога? Од сопственог народа?

Полицајци и даље ћуте. До тада еуфорични ЛГБТ-овци утишали се око штанда и напето гледају у нас.

– Чија сте ви полиција? – почињем да урлам – Српска или Сорошева? Је ли ово држава Србија и јесу ли Срби као већински народ у држави Србији јуче на литији јасно показали шта мисле о Европрајду? А ви сте упркос томе дошли да чувате ове замлате уместо Србе? Јер шта је ово ако не почетак Европрајда? – показах опет на штанд и ЛГБТ-овце. – Да ли сте свесни да неспречавањем овога што гледамо кршите закон и ви и они! Зашто би га онда убудуће поштовао било ко?

– Ми не доносимо одлуке, – промуца полицајац – нама наређења издаје СУП у 29. новембру. Можете та питања поставити тамо?

– Ма срам било и вас и њих! – наставих да урлам. – Ово је чиста провокација, ови овде се ругају целом народу у лице, а ви им омогућујете да то чине без последица! Али последица ће свакако бити, на овај или онај начин, а нећете им измаћи ни ви ни онај који вас је овде послао.

Пођох тротоаром сусревши директне погледе ЛГБТ-оваца, који су ме посматрали некако изненађено и злобно у исти мах. Застадох пред њима и пљунух на штанд.

– Тенк ју! – повикаше они весело, кезећи се као дебили.

– М’рш у пичку материну!

Стишавајући успут срџбу размишљао сам колико је све постало обесмишљено, обесвећено и опогањено. Зар су се толике генерације претходника секли са Турцима, Аустроугарима, Немцима, Мађарима, усташама, бугарашима, балистима да би се по земљи коју су чували за нас сада башкарила ова јадија, скрнавила је на најстрашнији начин, запишавала као своју територију попут бесловесне пашчади? Уз помоћ грозних креатура на власти, “грађанске опозиције“, јавних личности, па и највиших чинова јерархије!

Једно је сада сасвим сигурно. Бриселско-вашингтонски пајац прерушен у наводног “председника“ свесно је слагао да је “Европрајд отказан“ само да би амортизовао и примирио народни гнев, а онда омогућио да се Европрајд, уз нешто тактичких измена и прилагођавања, ипак одржи. И наводни “молебан“, у организацији корумпираних врхова јерархије, без обзира на масовност и величанственост скупа, организован је у исту сврху, као издувни вентил и део система контроле. Да би се Европрајд заиста спречио потребно је отргнути се том систему и ући у директан окршај са злом, појединачно и групно, свуда и на сваком месту, не само у суботу него и свих ових дана. Ја сам то данас учинио како сам знао и умео на лицу места. Посрамио сам полицију, а ЛГБТ-овцима покварио забаву и стишао еуфорију, показавши им да нису добродошли у Србији како су на основу пасивног држања пролазника могли помислити. Верујем да су због мог реаговања постали бар мало забринутији, а надам се да ће постати још и више ако таквих реаговања буде свуда и на сваком месту до краја ове недеље.

Аутор: Светислав Пушоњић

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!