Zločinačka avijacija NATO nije mirovala ni na Uskrs
STARE VESTI PROTIV KRATKE PAMETI 11.04.1999.
Da nam Svevišnji podari mir
Jutra na Vaskrs, leta gospodnjeg 1999-og najradosniji pozdrav „Hristos Voskrese“ izgovarao se bogobojažljivije no ikad. Još samo vera u vaskrsnuće, vera u Boga jednoga, preostala je pravoslavnim Srbima.
BEOGRAD – Proslaviše Srbi još jedan Vaskrs pod „savezničkim“ bombama. Hrišćanski praznik nad praznicima. S neumrlim Sinom Božjim na usnama, neizmernom verom u vaskrsenje i pravdu nebesku podizali su verni poglede ka nebu. U susret Bogu. Na prkos avionima koji su i u noći uoči Vaskrsa širom Srbije bezbožnički oholo sejali smrt i nesreću.
Jutra na Vaskrs, leta gospodnjeg 1999.-og najradosniji pozdrav „Hristos voskrese“ izgovarao se bogobojažljivije no ikad. Još samo vera u vaskrsnuće, vera u Boga jednoga preostala je pravoslavnim Srbima. Na koga da se oslone, kome još da veruju? Od svih izdati, skrajnuti i zaboravljeni. Unapred žrtvovani na krvavom oltaru zapadne, nazovi demokratije. Pred kim Srbi danas ruke da sklope sem pred Isusom? Da mole za spas, za blagodet? Da preklinju Svevišnjeg da na ovom svetu prevlada mir i razum?
Svesni da je stradanje usud svih ovozemaljskih pravednika. Usud koji vodi spasenja. Put vaskrsnuća.
Pune su bile beogradske crkve. Punije no ikad. I najmanje je ovog Vaskrsa bilo važno što se dečkić u hramu Božijem u Železniku pred ikonom raspeća naglas čudio: „Kevo, nešto je čudna ova slika, jebote…“. Što je devojčurak u crkvi Svetog Marka naglas pitao drugaricu kad će već jednom kraj „mise“. Što su žene Svetoj čaši, na pričest prilazile nakarminisanih usta. Danas je ka nebu nošena anđeoskim krilima odletela velika srpska molitva. Toliko velika, a cela stala u samo tri slova. Mir.
Neko reče da i Bog plače nad Srbijom. Ima vala i zašto.
Trogodišnju Milicu Jović majka je danas prvi put dovela na pričešće. Radoznali, nevini dečji pogled koji je izvirivao ispod anđeoski plavih loknica terao je sveprisutnu brigu sa lica u Sabornoj crkvi. Osmeh je nanovo ozario ljude kojima se malena Milica smešila. Osmeh nade i vere
– Telo Hristovo primite… – pevali su bogoslovi dok je silan narod strpljivo čekao u redu za pričest.
„Neka muka i teskoba naših dana uzmakne pred svetlošću i radošću vaskresenja Gospodnjeg! Nikada ne zaboravljajmo da ono znači i početak, sigurni zalog i postojani temelj našeg vaskrsenja“, čitao je sveštenik poslanicu srpskog Patrijarha unutra u hramu Božijem. Ljudi su se pognute glave pobožno krstili.
Širom Srbije danas su se za prazničnom trpezom iskupili pravoslavni. Da se sete Hristovih muka i ponadaju boljim danima. U Aleksincu, Ćupriji, Čačku, Prištini mnogima nije ostalo ništa do zgarišta. I nade u nebesku pravdu. U večitu istinu koja kaže da put spasenja uvek vodi preko stradanja.
Bio je to još jedan Vaskrs, još jedan hrišćanski praznik nad praznicima. Na žalost, još jedan pod „savezničkim“ bombama.
Na Prištinu 50 projektila
Zločinačka avijacija NATO nije mirovala ni na Uskrs. U Kraljevu se u subotu ujutro, između 4.10 i 4.30, čulo nekoliko jakih detonacija. Udari su bili locirani na području sela Samajla i Lazac. Oštećene su škola, strugara, porodične kuće i društveni objekti.
Tokom čitave pretprošle noći agresorski NATO avioni nadletali su Kosovo i Metohiju i bombardovali više civilnih i vojnih ciljeva.
Samo u okolini Prištine palo je više od 50 projektila jake razorne moći. U više navrata, s više od 30 projektila, bombardovana je zona oko aerodroma „Slatina“. Zgrada civilnog aerodroma gotovo potpuno je uništena, a na više mesta oštećena je i pista.
U bombardovanju sela Mirovac kod Podujeva, u noći između subote i nedelje poginule su tri osobe, uključujući jednogodišnje dete.
Tri krstareća projektila pogodila su u subotu Kosovo Polje. Srušeno je više srpskih i albanskih kuća u kojima ima povređenih civila. Bombardovano je i srpsko selo Preoce u kojem nema nijednog vojnog objekta. Povređeno je nekoliko civila a zapaljeno je više kuća. Zločinačka avijacija NATO bombardovala je istog dana i stari deo Đakovice. Gotovo svi lokali u starom jezgru grada su izgoreli. Rakete su padale i na Peć, u kojoj je pričinjena znatna materijalna šteta. U Prizrenu su opet, gotovo u isto vreme kad su raketirani i drugi gradovi na Kosmetu, gađani civilni objekti i kasarna sa šest raketa.
Poginula jedanaestomesečna beba KURŠUMLIJA – Od ponoći pa do zore, NATO avijacija je na Uskrs na teritoriji kuršumlijske opštine sejala smrt. Ovog puta „strateški ciljevi“ su bila sela u graničnom pojasu između kuršumlijske i podujevske opštine. Kako smo saznali, bombama je bilo zasuto srpsko selo Merdare gde je bilo žrtava, a među njima i jedna jedanaestomesečna beba.
Nadležni još nemaju zvaničnih informacija o broju poginulih, prilaz mestu događaja sprečavaju snage bezbednosti, pošto su u ovoj akciji korišćene kasetne bombe. Ono što je trenutno uočljivo jeste da ovo područje napuštaju i oni žitelji koji su, uprkos svemu, želeli da na njemu ostanu.
Agresor ponovo gađao Majevicu
NOVI SAD – U nedelju, u 19 i 40 snažna detonacija ponovo je uznemirila Novosađane. Eksplozija se čula severoistočno od centra grada i, prema prvim podacima, ponovo je na meti agresorskih NATO projektila bila kasarna na Majevici. U Merdarima poginulo šest civila
MERDARE – Šest civila je poginulo i 23 ranjeno u preksinoćnjem napadu zločinačke NATO u selu Merdare na granici opština Kuršumlija i Podujevo. U selu Merdare uništeno je dvadesetak kuća. Dva projektila pogodila su put Prokuplje – Priština koji je prekinut za saobraćaj“.
Korištena i arhiva Glasa Javnosti
Izvor: vostok.rs
