Vladika Artemije: Post, molitva, to nije cilj našega života

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha,

Po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha našega Gospodina Pavla, braćo i sestre, ja se danas nalazim ovde, u ovome svetome Božijem hramu, zajedno sa vama. Došao sam ovde, u ovu našu staru nemanjićku svetinju, da se zajedno Bogu pomolimo za sebe, za naše srodnike i priajtelje i za ceo naš pravoslavni narod. Došao sam danas, kada se nalazimo svi pravoslavni Hrišćani u jednom posebnom periodu, kada se nalazimo na početku svetoga i velikoga Uskršnjeg posta, a to je period, braćo i sestre, koji je sveta Crkva odredila da bude vreme pojačane brige za našu dušu, za naše spasenje, da se makar u ovome periodu više okrenemo Bogu i Nebu i svojoj nebeskoj otadžbini i onome što je večno i neprolazno a da na momenat zaboravimo ono što je prolazno, što je zemaljsko, što je privremeno.

Ovo je vreme kada Crkva svojoj duhovnoj deci predlaže i nalaže pojačan trud u molitvi, u postu, u uklanjanju od greha i zla i u činjenju dobrih dela, jer post pravoslavni nije samo uzdržavanje od neke vrste hrane u jedno određeno vreme, jer čovek se sastoji iz duše i tela i naš post treba da bude i duhovni i telesni. Telesni post jeste, u stvari, ono što svi znamo i manje-više praktikujemo, bar na neko kraće ili duže vreme, a to je uzdržanje od mrsne i jake hrane. Ali, kao što je duša važnija od tela, tako je i duhovni post važniji od telesnoga. Nemojte shvatiti i razumeti da ja kažem da ne treba postiti, naprotiv, ali kažem da samo telesni post ne spasava. Duhovni post je, u stvari, uklanjanje sebe od greha i zla. Onaj koji uz sebe ima mržnju, koji ima zavist, koji ima gordost, sujetu, koji je odan alkoholu, drogama, cigarama, bludu, od toga treba da prestane, i to ne samo za vreme posta nego i kad nije post. Ali post je prvenstveno vreme kada moramo da očistimo dušu svoju od svake prljavštine grehovne. Zato je sveta Crkva odredila četiri velika posta u toku godine jer malo je da se jednom setimo duše svoje u toku godine, nego da stalno mislimo na naš cilj, na naš put, na smisao našega postojanja ovde na zemlji, radi čega smo ovde.

I još nešto. Vreme posta jeste vreme pojačane milostinje, činjenje dobrih dela, ispunjavanje one zapovesti jevanđelske: što god želiš da tebi čini drugi, čini i ti drugome i ono što ne želiš da tebi drugi čini, nemoj ni ti činiti drugome. Eto, u toj jednoj kratkoj zapovesti, braćo i sestre, nalazi se celo Jevanđelje Hristovo, u tome je sadržano svo naše spasenje.

Ali, post, molitva, to nije cilj našega života. To je samo sredstvo, to je metod kojim se do cilja postiže, a cilj naš jeste večni blaženi život u Carstvu Hristovome, jeste večno naše spasenje. Post je samo sredstvo koje nam je dato od Boga i od Crkve da nam ono pomogne, kao što čovek može da krene u Beograd i peške odavde ali mu treba mnogo truda, a Bog je dao čoveku razum da je izmislio železnicu, da je izmislio autobus, da je izmislio luksuzna kola koja nama nisu cilj nego sredstvo da dođemo do našega cilja, da stignemo u Beograd. Tako je, dakle, i post jedno od sredstava Crkve koje je dato nama da nam posluži na putu našega spasenja.

Ali, za vreme posta, da bi naš trud i podvig bio krunisan, da bismo bar ovde na zemlji doživeli kao jednu uvertiru večnoga blaženoga života, post nam služi kao priprema za sveto Pričešće Telom i Krvlju Gospoda Hrista. Sveto Pričešće jeste najveća Svetinja koja postoji na kugli zemaljskoj i zato se na svakoj liturgiji kaže, svetinje svetima se daju, nikako grešnima nego svetima! A šta smo mi? Jesmo li mi sveti ili grešni, braćo i sestre? Sigurno da smo grešni, jer sveti apostol Petar kaže da pravednik sedam puta na dan greši, a mi verovatno mnogo, mnogo više od sedam puta. Pa, šta da radimo? Kako da se pričestimo? Jer, kaže apostol Pavle: Onaj ko nedostojno jede i pije Telo i Krv Hristovu, osudu sebi jede i pije. Ko nedostojno se pričešćuje, onda mu pričešće nije na spasenje i iscelenje duše i tela kao što treba da bude, nego na sud i na osudu. A mi smo, ljudi, grešni. Šta da radimo? Ima put, ima izlaz, ima rešenje i za to. Gospod je dobro poznaveo čoveka, znao je On da smo mi slabi ljudi, znao je On da ćemo i posle krštenja grešiti mnogo puta, a rekao je da se kreštenje ne ponavlja. Krštenje je, u stvari, ono koje nas čisti od svih grehova naših. Ali, šta sa gresima koje učinimo posle krštenja? Gospod je za to odredio i dao nam jedno sredstvo moćno koje može da opere dušu od svakoga greha i svake prljavštine i da joj povrati onu angelsku belinu koju je imala u svetome Krštenju, a to je sveta Tajna Pokajanja i Ispovesti.

Šta je pokajanje? Pokajanje je, pre svega, ono što smo slušali pre neku nedelju kad smo čitali Jevanđelje o onome bludnome sinu. Pokajanje je najpre saznati, spoznati, sagledati svoje grehe, doći k sebi jer onaj ko greši nalazi se van sebe, nalazi se u ludilu, jer greh je ludilo duše. Treba najpre doći k sebi, sagledati situaciju, stanje u kome se nalazimo, a onda… (Nemojte razgovarati, gospođo, nego obratite pažnju, slušajte Reč Božju.), a kada dođemo k sebi i sagledamo grehe svoje, onda da uradimo kao onaj sin: Ustaću i idem ocu svome, pa ću mu kazati: Oče, sagreših Nebu i tebi, i da ispovedimo grehe svoje. To jeste pokajanje – saznanje svojih grehova i njihovo ispovedanje pred sveštenikom sa čvrstom verom i namerom i odlukom da ih više u životu ne činimo. Ono sve što smo zlo činili u životu prestajemo od danas da činimo, od momenta kada se ispovedimo. To je, bar, naša želja, to je naša borba, to je naš trud. Često se dešava da i posle pokajanja ponovo ponovimo neki greh, ali ćemo ponoviti i pokajanje. Koliko god puta grešimo, po slabosti svojoj a ne namerno, toliko puta se moramo i kajati.

Pitali su jednoga svetitelja Božjega:

–      Oče, šta da radim kad pogrešim, kad padnem u greh?

–      Kaže: Čedo, ustani!

–      Ali, ako ponovo padnem i ponovo ustanem, pa dokle tako, oče?

–      Do kraja života. Važno je da te kraj života zatekne da stojiš a ne da si pao.

To je cilj, to je smisao našega života. Ljudi smo, nismo anđeli – zato grešimo. Ali, nismo ni đavoli da se ne kajemo – zato se treba kajati za grehe svoje.

Naš narod je u svome neznanju svoje vere zaboravio bio i napustio ovo svemoćno sredstvo koje nam je Hristos naš dao za naše spasenje. Sveta Tajna Pokajanja je zaboravljena. Ona se retko gde i retko kada praktikuje. Ljudi žive pedeset, osamdeset godina da nikada nije došao pred sveštenika da se ispovedi, da grehe svoje kaže, da milost od Boga zamoli i d dobije, a rekosmo da pravednik sedam puta na dan greši. Koliko li je brdo grehova nagomilano na duši našoj za pedeset ili osamdeset godina? To neka svaki sam sebi dade odgovora, braćo i sestre. Ali, ako se mi ovde, u ovome životu, na ovoj zemlji ne očistimo od svojih grehova, ne možemo ući u Carstvo nebesko. Jer, Bog je Svetinja najveća, Carstvo nebesko je sveto Carstvo. Tamo mogu stanovati i obitavati samo oni koji su očišćeni od grehova svojih. Zato je neophodno mnogo puta u toku godine, a naročito pred sveto pričešće, pristupiti svetoj Tajni Pokajanja, pokajati se, ispovediti grehe svoje, očistiti dušu svoju koliko možemo, koliko se sećamo, pa tek onda pristupiti svetoj Tajni Pričešća. Tek onda to pričešće biće nam, braćo i sestre, na spasenje i duše i tela. Onda će nam sveti post biti zaista banja duše i uzda tela, uzda kojom zauzdavamo svoje strasti, svoje zle navike, svoje grehe ljudske.

Eto, ima već tri godine kako govorimo i ja i moji sveštenici i apelujemo na vas, na verna čeda Srpske pravoslavne crkve, da to jednom shvatimo i prihvatimo. Ne tražimo mi ispovest što smo radoznali da čujemo šta si ti radio u životu. To nama najmanje treba, ali treba vama. Jer, ja i kad čujem, ja to zaboravim. Mnogi dolaze i prolaze. Gresi se ne pamte tuđi i oni se nikome ne kazuju. Ni pod pretnjom smrtne kazne sveštenik ne sme da oda tajnu Pokajanja, ne sme da kaže šta mu je neko kazao. Ne treba se plašiti. Ali, isto tako, ne možemo ni dopustiti pričešće onima koji su obremenjeni gresima i koji se nisu pokajali i ispovedili za grehe svoje.

Ja znam da ste vi svi danas došli ovde da se pričestite jer je tako ostalo u predanju i tradiciji, da prve subote i nedelje najveći broj naših vernika dolazi na pričešće, iako se možemo pričešćivati tokom celoga posta, pa i van posta ako se dostojno pripremimo. Ali ja pitam: jesmo li svi spremni za sveto Pričešće? Jesmo li svi pristupili svetoj Tajni Pokajanja i Ispovesti? Jesmo li se izmirili sa Bogom, jer gresi naši jesu objava rata Bogu? Ako mi grehe svoje nismo očistili i skinuli sa duše naše, mi smo još u ratnom stanju sa Bogom. Neka svaki pred savešću svojom odgovori. I onaj ko nije tu svetu dužnost ispunio bolje da ne pristupa. Tako smo govorili, pa je bilo, i pored toga, onih koji su prilazili iako nisu tu svoju hrišćansku dužnost ispunili. Ove godine, da bismo se naučili redu i poretku, došao je blagoslov i naređenje da oni koji se spremaju za pričešće, koji budu na ispovesti kod sveštenika, od sveštenika dobiju jednu ceduljicu papira sa pečatom crkvenim na njoj. To je dokaz da je bio na ispovesti, da je ispovedio grehe svoje i da može da se pričesti. Bez toga ove godine neće se niko moći pričestiti. Dabome, deca će moći. Deca do četrnaest, petnaest godina neka priđu slobodno sva da se pričeste, a ostali samo oni koji imaju dokaz da su bili na ispovesti. Ako neko nije bio, ima vremena, i sutra je sveta Liturgija ovde. Ja ću i sutra biti ovde da se zajedno Bogu pomolimo i da pričestimo one koji danas nisu spremni. Neka oni danas poslepodne potraže sveštenika kod crkve, potraže duhovnika da se ispovede i onda sutra da dođu na pričest. Jedan dan posta strogoga, bez ulja, danas neće mnogo škoditi. (Molim, molim, molim, molim, ne diskutujemo. Ne diskutujemo.) Nedelju dana se posti, ali se ne može danas jesti ulje a sutra pričestiti. Zato kažem, ko misli sutra da se pričesti danas isto mora da posti bez ulja. Nedelju (A jesi ostalo uradio? Molim, molim, nije samo reč o ulju, da se razumemo. Molim vas, nemojte sada razgovarati između sebe.) Nije, rekao sam u početku, nije dovoljno samo post bez ulja pa da smo dostojni za Pričešće. Sve što sam govorio do sada, sve je to neophodno i sve je to priprema za svetu Tajnu Pričešća. Zato, ko je samo ispunio sve ove uslove on može danas da se pričesti, a ko nije sutra će da dođe bolje pripremljen.