Viktor Tangerman: „Tetoviranje“ nevidljivim mastilom kao identifikacija (ne)vakcinisane dece?
Istraživači su pronašli način da zapis o vakcinaciji krišom ugrade direktno u kožu pacijenta, radije nego da ga dokumentuju elektronskim putem ili na papiru
Za one koji se u zemljama u razvoju bave nadzorom sprovođenja vakcinacije na državnom nivou, praćenje ko je,čime je i kada je vakcinisan može biti težak zadatak.
Ipak, istraživači sa MIT-a možda imaju rešenje: proizveli su mastilo koje se može bezbedno ugraditi u kožu, pored same vakcine, a vidljivo je jedino pomoću posebne aplikacije za pametne telefone i svetlosnog filtera .
Drugim rečima, pronašli su način da zapis o vakcinaciji krišom ugrade direktno u kožu pacijenta, radije nego da ga dokumentuju elektronskim putem ili na papiru – a njihov sistem praćenja niskog rizika bi u velikoj meri mogao da pojednostavi proces održavanja tačnih zapisa, naročito za vakcinacije većeg obima.
„U područjima gde se kartoni vakcinacije od hartije često zagube ili uopšte ne postoje, a za elektronske baze podataka se nije čulo, ova tehnologija bi mogla da omogući brzo i anonimno očitavanje istorije vakcinacije pacijenata kako bi se uverili da je svako dete vakcinisano“, izjavio je istraživač MIT-a Kevin Mekhju.
Istraživanje tima, koje je u sredu (18.12.2019, prim. Stanje stvari) objavljeno u časopisu Science Translational Medicine, finansirala je Fondacija Bila i Melinde Gejts. Prema pisanju Scientific American-a, do projekta je došlo nakon neposrednog zahteva osnivača Majkrosofta, Bila Gejtsa lično, od ranije već uključenog u napore da se virusi dečije paralize i malih boginja iskorene vakcinacijom.
Nevidljiva „tetovaža“ udružena s vakcinom predstavlja obrazac sačinjen od minijaturnih kvantnih tačaka – sićušnih poluprovodničkih kristala koji reflektuju svetlost kada su izloženi infracrvenom osvetljenju. Šablon – i vakcina – unose se u kožu koristeći visoko-tehnološke rastvorljive mikro-igle izrađene od mešavine polimera i šećera.
Sistem je trenutno u fazi „dokazanog koncepta“. Istraživači su ga već isprobali na pacovima utvrdivši da se šabloni mogu očitati i devet meseci nakon ubrizgavanja. U radu sa modelima kože ljudskog trupa obrasci su izdržali preko pet godina simuliranog izlaganja sunčevoj svetlosti.
„Ovaj „ nevidljivi“ pristup u bliskoj budućnosti može da proširi mogućnosti za čuvanje podataka, upotrebu biosenzora i primenu vakcina što bi moglo da poboljša pružanje medicinske nege, naročito u zemljama u razvoju“, izjavio je profesor MIT-a, viši saradnik Robert Langer .
Autor: Viktor Tangerman
