Обмањујуће и опасно: напад Савета за људска права на суверенитет и права

С обзиром на озбиљност ситуације, заиста се морамо одупрети овим обмањујућим и опасним покушајима да се угрозе наша неприкосновена права.

Седамнаестог јула ове године, последњег дана заседања Савета УН за људска права (UNHRC) – изузетно моћног међувладиног тела унутар система УН-а, са седиштем у Женеви – усвојена је резолуција коју је подржало преко 50 нација, чији је циљ „уклањање свих облика дискриминације против жена и девојака”. Ова резолуција позива све нације на планети да „гарантују универзални приступ здравственој заштити везаној за сексуално и репродуктивно здравље.” Ако нисте навикли на терминологију УН-а, оваква реченица може вам деловати похвално – све док не схватите да се под „здравственом заштитом везаном за сексуално и репродуктивно здравље” заправо мисли на абортус. Под плаштом заштите права жена, Савет УН за људска права залаже се за отворено кршење основног људског права – права на живот – које је као такво препознато и у документу УН-а, где стоји да су„детету, с обзиром на његову физичку и менталну незрелост, потребни посебна заштита и брига, укључујући одговарајућу правну заштиту како пре, тако и после рођења.”

Циљ резолуције Савета за људска права јесте да се оправда убијање невиних кроз инсистирање на томе да за време пандемије вируса корона, абортус спада у „основну здравствену заштиту”, што Савет покушава да уради позивајући се на Универзалну декларацију о људским правима– која на самом почетку инсистира на „урођеном достојанству” и„једнаким и неотуђивим правима свих чланова људске породице.” Професорка Мери Ен Глендон је с правом осудила „опортунизам” који наводи „нације и интересне групе… да селективно користе одредбе [Универзалне декларације о људским правима] као оружје или штит, чупајући их из контекста и занемарујући остатак текста.” Нажалост, ова резолуција није изузетак – Савет УН за људска права већ дуго времена напада право на живот под окриљем заштите права жена.

Ово није једини покушај Савета УН за људска права да задре у основна људска права која препознаје Универзална Декларација о људским правима и која нам поручују, како то каже професорка Глендон, да „су права условљена тиме да свачија права значајно зависе од поштовања права других, од владавине права и од здравог грађанског друштва.”Разуме се, Универзална декларација о људским правима не оставља места за сумњу у то шта чини темељ здравог грађанског друштва: „Породица је природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту државе и друштва.” Нажалост, породица се такође нашла на мети Савета УН за људска права: присуствовао сам једној седници Савета када су две особе – интернационално познати и истакнути геј активисти – дочекане као хероји када су се састале с групом делегата како би промовисале документ под називом Принципи из Џогџакарте, у чијем су састављању учествовале. Овај лукаво срочен манифест почива на премиси да су „права” хомосексуалаца далеко изнад свих других људских права и да имају предност у односу на сва начела и одредбе свих устава, култура, закона итд, уколико та начела и те одредбе нису у складу са тим принципима. Циљ Принципа из Џогџакарте није ништа мање него потпуна трансформација људског друштва која неће трпети никакво супротстављање или неслагање, чак ни од стране верника. Сви ће морати да се поклоне новом идолу.

Зато не чуди што је правник и верски лидер Далин Х. Оукс, говорећи о Принципима из Џогџакарте, упозорио: „Потребно је заштитити верску слободу од навода новоуспостављених људских права”, и још да„сви верници треба да се одупру покушајима влада да зађу у поље религије и надвладају религијске доктрине и праксе,” а да истовремено поштују „истинска грађанска права (као што је слобода говора) својих противника или било које друге угрожене категорије.” Принципи из Џогџакарте главни су покретач праве бујице резолуција о сексуалној оријентацији и родном идентитету (sexual-orientation-and-gender-identity– SOGI) Савета УН за људска права којима ово тело жели да своју агенду наметне свим народима, занемарујући њихове суверене законе и религијска уверења.

Рат који је Савет УН за људска права повео против суверенитета и права углавном протиче непримећено и о њему се не извештава, али америчка Комисија за неотуђива права разоткрила је начин деловања Савета у свом недавно објављеном Нацрту извештаја у ком позива на отпор „покушајима да се створе нова права средствима која заобилазе демократске институције и процедуре”будући дасу „националне државе, са својим законима и политичким одлукама, главни јемци људских права.” Извештај такође осуђује „огромну експанзију људских права” путем „мноштва различитих агенција УН”, и упозорава да „када се спорне политичке преференције поставе као утврђени и неупитни императиви кад је реч о људским правима, то доводи до подстицања нетолеранције, спречава помирење, унижава вредност суштинских права и доводи до ускраћивања права у име права.” Извештај додаје да то доводи у опасност она основна и богомдана права, наведена у Декларацији независности.

С обзиром на озбиљност ситуације, заиста се морамо одупрети овим обмањујућим и опасним покушајима да се угрозе наша неприкосновена права. Време је да сви који верују у живот, породицу и цркву сада устану и дигну глас – за све нас и за будућа поколења.

Аутор: Е.Даглас Кларк

Извор: https://www.ifamnews.com/sr/obmanjujuce-i-opasno-napad-saveta-za-ljudska-prava-na-suverenitet-i-prava/

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!