ПОУКЕ СТАРОГ ЗАВЕТА О ЖЕНАМА: Кућа и имање наслеђује се од отаца, а од Господа је разумна жена (Солом.19:14)

субота, 20. 06. 2020.петак, 19. 06. 2020. Kefalo

ПРИЧЕ СОЛОМУНОВЕ

Боље је сједјети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој. (Сол. 21, 9).

Боље је живјети у земљи пустој него са женом свадљивом и гњевљивом. (21, 19)

Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;

Ко је уставља, уставља вјетар, и она се одаје као мирисаво уље у десници. (27, 15-16)

Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава. (14, 1)

Ко ће наћи врсну жену? јер вриједи више него бисер. Ослања се на њу срце мужа њезина, и добитка неће недостајати. Чини му добро, а не зло, свега вијека својега. Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим. Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју. Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао дјевојкама својим. Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград. Опасује снагом бедра своја и кријепи мишице своје. Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак. Рукама својим маша се преслице, и прстима својима држи вретено. Руку своју отвора сиромаху, и пружа руке убогоме. Не боји се снијега за своју чељад, јер сва чељад њезина има по двоје хаљине. Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одијело јој је. Зна се муж њезин на вратима кад сједи са старјешинама земаљским. Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу. Одијело јој је крјепост и љепота, и осмијева се на вријеме које иде. Уста своја отвора мудро и на језику јој је наука блага. Пази на владање чељади своје, и хљеба у лијености не једе. Синови њезини подижу се и благосиљају је; муж њезин такођер хвали је; Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све. Љупкост је пријеварна и љепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу. Подајте јој од плода руку њезинијех, и нека је хвале на вратима дјела њезина. (31, 10 -31).

Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена. (19, 14)

Жена мила добија част, а силни добијају богатство. (11, 16)

Жена лијепа а без разума, златна је брњица у губици свињи. (Сол. 11, 22)

Вриједна је жена вијенац мужу својему; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима. (Сол. 12, 4)

Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа. (18, 22)

Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање. Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља; Али јој је пошљедак горак као пелен, оштар као мач с обје стране оштар. Ноге јој слазе к смрти, до пакла допиру кораци њезини. (5, 2-5)

Реци мудрости: сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост, Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка ријечима. (7, 4-5)

Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гњеви Господ, онамо ће пасти. (22, 14)

Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе. Јер је курва дубока јама, а тијесан студенац туђа жена. Она и засједа као лупеж и умножава злочинце међу људима. (23, 26-28)

Ко љуби мудрост, весели оца својега; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.(29, 3)

Троје ми је чудесно, и четвртога не разумијем: Пут орлов у небо, пут змијин по стијени, пут лађин посред мора, и пут човјечији к дјевојци. Таки је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: нијесам учинила зла. (30, 18-20)

Од трога се потреса земља, и четвртога не може поднијети: Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хљеба. Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наслиједи госпођу своју.(30, 21-23).

Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа. Не зажели у срцу свом љепоте њезине, и немој да те ухвати вјеђама својим. Јер са жене курве спада човјек на комад хљеба, и жена пуста лови драгоцјену душу. Хоће ли ко узети огња у њедра а хаљине да му се не упале? Хоће ли ко ходити по живом угљевљу а ногу да не ожеже? Тако бива ономе који иде к жени ближњега својега; неће бити без кривице ко је се год дотакне. Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан; Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома својега. Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини; Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати. Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете; Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати. (Сол. 6, 24-35)

Књига Премудрости Исуса Сина Сирахова

Могуће је поднети сваку рану, само не рану на срцу, и сваку пакост, само не пакост женску. (25, 15)

Жалост, стид и велика срамота је, када жена превлада над својим мужем.

Срце тужно и лице жалосно и рана на срцу – зла је жена.

Опуштене руке и слаба колена – жена је која не усрећава свога мужа.

Не дозволи води да отиче, нити злој жени да влада;

Ако она не ходи под руком твојом, одвоји је од тела твога.

(25, 24-29)

Сретан је муж добре жене, и број дана његових биће удвојен.

Жена добронамерна радоваће свога мужа и године његове испуниће миром;

Добра жена – сретна је судбина: она се даје богобојазнима.;

Са њом је и у богатог и у бедног – срце задовољно и лице у сва времена је весело. (26, 1-4)

Љубазност женина осладиће њеног мужа, и разумност њена обложиће кости његове.

Кротка жена – дар је Господа, и нема цене добро васпитана душа.

Благодат над благодатима – жена је стидљива,

И нема правог мерила за уздржану душу.

Што је сунце, излазеће на висинама Господњим,

то је лепота добре жене украс у дому њеном;

што је светиљка, која сија на светом свећњаку, то је лепота лица њеног у зрелом добу;

што су златни стубови на сребрним основама, то су прекрасне ноге њене на тврдим петама. (26, 16-23)

Деца и изградња града чини име вечним, али важнијим и од свега сматра се жена коју не треба корити. (40, 19)

Mноги скренуше са пута због лепоте женске; од ње, као огањ, пали се љубав. Никада не седи са женом удатом и не остај са њом напијен вином, како не би код ње отишла душа твоја, и како ти не би посрнуо духом у погибао (Сир. 9, 9-11)

Свака злоба је мала у поређењу са злобом жене, коцка грешника да падне на њу. Као што је успињање по песку за старца, тако је и причљива жена за тихог мужа. Не погледај на лепоту женску и не буди похотан на жене. (Сир. 25, 21-23)

(Глава 9.)

Не буди љубоморан на жену срца твојега, и не даји јој лошег урока против тебе самог.

Не откривај жени душе твоје, како она не би устала против власти твоје.

Не иди у сусрет развратној жени, како не би упао у замку њену.

Не остај дуго са певачицом, како не би био ухваћен у интриге њене.

Не погледај на девицу, како се не би саблазнио прелестима њеним.

Не одаји душе твоје блудницама, како не би изгубио наследство твоје.

Не гледај унаоколо на улицама града и не тумарај по пустим местима.

Одвраћај око твоје од жена лепих и не загледај се у туђу лепоту:

многи скренуше са пута због лепоте женске; од ње, као огањ, пали се љубав.

Никада не седи са женом удатом и не остај са њом напијен вином,

како не би код ње отишла душа твоја, и како ти не би посрнуо духом у погибао.