Viđenje jednog hadžije, između dva svetska rata, o grehopadu današnjih sveštenoslužitelja
Pre I svetskog rata, Gospod je, Duhom Svojim Svetim, zapalio među Srbima plamen bogomoljačkog pokreta, svenarodnog hrišćanskog preporoda na čijem je čelu stajao Vladika Nikolaj Velimirović. U zemljama Srba bilo je preko pet stotina bogomoljačkih bratstava, oko kojih su se okupljali ljudi pokajničkog i molitveničkog nastrojenja. Oni su u glavnom bili jednostavni ljudi, najčešće sa sela, kao negda ribari-apostoli Hristovi. Takvim dušama Bog je davao istinska otkrivenja. Jedan od bogomoljaca, poklonik Groba Gospodnjeg, imao je u Jerusalimskom hramu 1930. godine ovakvu čudesnu viziju o Bogomoljačkom pokretu u Srbiji. Evo njegovog svedočenja (preuzeto iz lista “Hilandar“ br.46):
“Na Veliku subotu zanoćili smo u hramu na Grobu Gospodnjem. Cele noći smo se molili Bogu, kako je ko umeo, znao i želeo po svome osećaju i razumu. Ja sam se molio Bogu da sačuva našu zemlju, te da i meni u njoj bude dobro, jer sam znao, ako ne bude dobro našoj državi, neće biti ni meni dobro. U jednom trenutku osetih da sam dobio duhovnu inspiraciju i da mi se otvoriše vid i sluh. U tome videh sotonu koji seđaše na prestolu svom kao car, okružen svetlo-tamnom zatvorenom bojom i ogromnom nepreglednom svojom pratnjom. Uze neki rog u vidu trube i zatrubi. Glas mu beše ogroman, jači od grmljavine i poče doletati mnoštvo raznih životinja, a najviše crnih ptica i ljudi, te pokriše gotovo ceo prostor oko njega u vazduhu. Ja čuh glas njegov, i on izreče zboru ove reči: “Sinovi pakla, danas je svečani dan, jer pobedismo Pravoslavnu Rusiju, kao i druge narode. Njihove su starešine (sveštenici) u našim rukama, samo se poneko od njih još po malo bori. Ali se u Srbiji vidi neka mala zastavica i nad njom se nalazi Mati Raspetoga. Ja sam njenim vođama dao našu nauku i naučio sam ih da se otimaju za zemaljsko bogatstvo da bi zaboravili duhovno, te sam uspeo da ih u tome dobro zavedem. Oni bolje rade za našu stvar bolje nego što se može očekivati.
No Raspeti Hristos, na mesto ovih, uzeo je neke proste ljude iz naroda i razvio je zastavu eno opet u Srbiji i dao im je za vođu Majku svoju, kao najmiliju i najodaniju.
Sinovi moji, sinovi pakla! Pazite da sa njima sveštenici njihovi ne krenu, jer ako odu sa njima sveštenici, izgubićemo narod i Raspeti Hristos će pomoću njih sve od nas povratiti, i mi ćemo svi ponovo morati ući u večni oganj. Produžite svoje delovanje na sveštena lica, ulivajte im u razum gordost, slavoljublje, međusobne rasprave i pohote, a pred narodom pretvarajte se i sami kao da ste sveštenici i radite sve protiv vere u delima da bi time narod što više omrzli sa sveštenicima i na taj način ga odbili od crkve. Nastojte da se narod ne ispoveda i ne pričešćuje, jer ga tako Raspeti Isus neće štititi od našeg uticaja.
Sada na posao ustajte, da taj pokret uništimo što pre u narodu. Njihove starešine će nas i same pomoći da se to širenje spreči, jer su mi takvi pomogli da i raspetog Hrista uklonimo sa sveta. Moji su već dobili dozvolu od vlasti, da verne sebi privuku na neki način, tek da se što pre uništi Pravoslavlje u toj malenoj Srbiji, koja mi još daje znatan otpor.“
Jedan reče iz gomile:“Sve bi to bilo lako, ali šta ćemo da radimo sa slavom Srbinovom, jer ih ona silno štiti od našeg uticaja?“ On im reče na to: “Kada bezakonja njihova preovladaju, prestaće da slave; i slava će sama pobeći od njih. Dok ih ona čuva, dotle je nemoguće ni duše njihove posle telesne smrti sasvim pridobiti.“
Drugi glas ču se iz gomile: “Šta ćemo činiti da im sprečimo glasove i vezu s nebom? Kako ćemo im omesti to da ih Raspeti ne obaveštava o našim planovima, jer što mi više radimo, sve više Raspeti uliva jevanđelsku reč, te se čitava pobuna u narodu diže protiv nas.“ On im sada reče: “Narediću njihovim starešinama da im zabrane skupove i razgovore, pod izgovorom da je to na štetu njihovog ugleda da šire Jevanđelje oni koji ga ne razumeju i uneću mržnju među njima što veću i učiniću da u njima ohladni ljubav te neće razumeti i ono što im bude govoreno. Narediću svima mojim slugama koji mene slušaju da sve glasove sa neba oglase za moje delo, i na taj način svet neće verovati ono što bude čuo i ono što mu se bude govorilo. Svet će ceo biti zaveden i pasti u pohotljivost, to moćno naše oružje. Tako ćemo sasvim ugasiti ljubav u svetu i otkloniti to najjače oružje Raspetog koje se još ponegde nalazi. Uspeo sam u tome što sam uništio post. Ljubav sam zamenio mržnjom, a post pohotljivošću“…
Vratimo se na trenutak u sadašnjost i pogledajmo kako se ponašaju oni koji zauzeše tron Svetog Save (današnji arhijereji) i njihovi poslušnici u mantijama: ne priznaju Vaseljenske sabore i kažu da su ekumenisti (jeretici), ljube krvavu ruku sataninom namesniku na zemlji papi i pozivaju ga da dođe u Srbiju, mole se sa rimskim jereticima koji su blagoslovili ubijanje Srba, poklanjaju se grobu pokrovitelja ustaških zločinaca Alojzija Stepinca ili se slikaju ispod njegove slike, mole se satani po rimokatoličkim hramovima (jer tamo nije Bog) i pri tome se izvinjavaju ustaškim dželatima u ime Srbskih novomučenika poklanih i pobijenih baš od tih dželata. Pre više od jedne decenije isteraše iz doma vladiku Artemija sa svojom duhovnom decom samo zašto su ostali verni Bogu i svojoj zemlji, proganjaju verno Hristovo stado, druže se i goste srbske dželate Tačija, Bajdena, Hilari, odriču se srca Srbije KiM, čine blud, pa čak i protivprirodni blud sodomiju… A ti Srbine ćutiš, gledaš njihove zločine, primaš ih u kuću i moliš se sa onima koji navukoše prokletsvo na ovu zemlju i ovaj narod.
Vidoviti hadžija video je i sledeće:
“Na Bogojavljenje 1932.godine video sam pri molitvi u svojoj kući Nebeske prilike na Istočnoj strani sa mnoštvo grbova raznih država. Svi behu crnim florovima pokriveni, ali se opet njihovi šareni delovi unekoliko raspoznavahu. Među njima beše i srbski grb takođe u crnini, samo u njemu behu dva slova S.S. veoma svetla, što u drugima ne videh ni u jednom. Ja upitah: “Šta to znači?“ Jedan mi glas reče: “Ovo su grbovi mnogih država većih i manjih koji su se izjednačili. Samo je na srbskom grbu ostalo nešto malo svetlosti. Borba je sada fizička i duhovna tolika da se i to malo svetlosti može ugasiti. “No ja spazih jednu osobu koja stajaše nad srbskim grbom i izgledaše mi kao da ga raširenim rukama pokrivaše ili od nečeg branjaše.“
Dok ti Srbine mirno gledaš ekumenističko bezakonje u SPC i izdaju srca Srbije KiM, dok se valjaš u brlogu greha i dok okrivljuješ druge za svoju nesreću, potrudi se bar na tren da otvoriš duhovne oči da bi video ono što zbog greha ne vidiš:
Bogomajka plače i anđeli plaču, plače Sveti Sava i cela nebeska Srbija, i svi se mole da Bog spase Srbski narod, ali Bog neće da čuje niti da im usliši molitvu, dok se Srbski rod ne pokaje.
Rab Božiji Goran Živković
