Тмина наших дана
Можда би се већ сада могло наговестити да ће и аспект коментара имати своја ограничења у временском смислу, а тиме и у сваком другом смислу имајући у виду низ репресивних мера на друштвеним мрежама, ограничењима која бришу границу између цензуре и аутоцензуре те се тако полако али сигурно улази у простор строге контроле како нам то диктирају наднационалне структуре СЗО, СЕФ итд. Дакле, званичници ових светских надструктура које нигде нису изабране и које су приватне организације глобалистичког финанцијског система и појединаца позивају владе света да организују прогон свих који говоре против здраственог третмана, надаље траже преузимање националних суверенитета и све друге захтеве познате агенде. Представа о изостанку договора око амандамана, па опет вести да је постигнут договор без присуства светске јавности бар у оном делу споразума са СЗО у којем су се како кажу сви сложили, јасно говори о припреми новог напада глобалиста чији размери ће евидентно бити далеко агресивнији него што смо већ искусили. Колико се данас да тако кажем „воза“ истина говори и чињеница да се већ дуги низ месеци говори о 17 милиона смртно страдалих од чувеног третмана да би тај број готово преко ноћи скочио на 582 милиона смртних случајева и оних који су задобили тешке последице наведеног тзв. лека. Иако позната фармацеутска компанија из САД је спремна да плати и 700 милиона долара одштете пострадалим од наведеног третмана, глобалисти наглас прете медијима, појединцима и читавим системима да се сваки говор и подаци о овом застрашујућем злочину над целим човечанством једноставно прогласи кривичним делом. Какви су размери ових процеса говори и чињеница да нпр. аустријски лекари бивају пријављени лекарској комори ако пријаве било коју последицу наведених зд. третмана, док се у међувремену широм света уводи кривична одговорност за изношење непобитних чињеница о последицама.
Веома значајан моменат у протеклом периоду су били догађаји напада на светске државне званичнике са смртним исходима као у Ирану и Малавију, док је у Словачкој рањен премијер. Овај тренд представља нови облик претњи на међународној сцени као и посебна метода контроле глобалистичких планова у времену када се успињање ове кризе драматизује и сва је извесност да ће се ова метода примењивати као сигуран пут у светску ескалацију сукоба јер је глобалистичко устремљивање против сваке стабилности и мира јасно прецизирано у Агенди 2030.
Генератор дезинтеграције
Но, пођимо у наше крајеве у којима се за само два протекла месеца промениле околности које су сада нови генератор дезинтеграције свих српских националних интереса. Овом приликом морам поменути протест на Јарињу под називом „Блокадом против страха“ у организацији родољубивих покрета између осталог и Сабора универзитетских професора. Овај догађај је изазвао доста пажње код албанских структура и то са разлогом јер је догађај позициониран на инцијално место окупљања Срба у захтеву за поштовањем устава Србије и Резолуције 1244 и као догађај који потенцијално може својим ширењем активности да изискује извесне проблеме у функционисању лажне државе Косово. Оно што незаобилазно представља слику нашег бедног медијског стања је буквално крајње јадан и непрофесионалан однос медија особито прокламованих патриотских алтернативних медија, наравно част изузецима, према наведеном догађају и опет се недвосмислено показало да је медијска контрола она полуга која усмерава и контролише процесе отпора не само у Србији него и у свим српским земљама. Сасвим је извесно да ако се таква пракса не прекине и не заживи професионални однос према догађајима отпора, овакви догађаји би све мање требало да овисе о информисању ових тзв. патриотских медија из потпуно разумљивих разлога.
Сва беда данашњег стања велеиздајничке власти рефлектује и Резолуција о геноциду у Сребреници поводом које је наш надалеко чувени велеиздајник крунисао свој посвећен рад против српских националних интереса. Без правих аргумената само из крававог 20. века у којем су другим народима српским састрадалницима признат геноцид под јединственим именима, иако је српских жртава на стратиштима признатог геноцида другим народима нпр. Јасеновцу било неупоредиво више, иако је због страдања у току 20. века српски народ био доведен до руба биолошког опстанка, осведочени велеиздајник и мастер манипулатор у лику тзв. председника Србије је вешто оћутао праве аргументе. Иако разоткривен пред целом међународном заједницом у свом немуштом понашању изазивајући општи презир, доношење ове Резолуције било је неумитно. Управо су резултати говорили у прилог овој чињеници кроз гласање званичника држава света потпуно свесних бизарне ситуације и издаје српског званичника, али у одсуству правих аргумената су штитећи сопствене интересе прибегли максимално уздржаном ставу или чак напуштању овог ужасног гласања најчешће посматрајући са индигацијом нашу тзв. делегацију која је у нечувеној представи срамотила оснивача УН – Републику Србију. Последице ове Резолуције су несагледиве, јер обавезујући карактер се успоставља на терену под плаштом несагледивих притисака најпре кроз законску регулативу у региону и даљњу деградацију српског националног простора. После овог страшног преседана стигматизације српског народа једног од најстрадалнијих народа на свету чак и најнезнатније околности неке кризе могу изазвати прави пожар претпостављајући кривицу српског народа. Српски народ је, дакле, готово преко ноћи од мученог страдалног народа стекао положај условљене дефанзиве чије последице могу бити мало је рећи трагичне.
Најморбиднија представа
Заиста као у некој од најморбиднијих представа непосредно после изгласавања ове нечувене Резолуције реализовани су и тзв. избори. Сада се, опет, показало да у овим контролисаним изборима имамо са једне стране структуру велеиздајника, а на другој страни креиране опозиције НАТО лобисте и опозицију која јасно истиче да ће бранити режим и то је сигуран пут у грађански рат. Сва драма на сам дан избора, сукоби и остала трка служили су потреби да се сачувају тзв. избори као метода контроле и метода окупације. Једино овде треба нагласити да диктатор само у једном случају губи власт, а то је када својим криминалним активностима начме систем у овом случају тзв. систем избора проузрокујући општи бојкот избора који се наравно никако није смео десити. Зар после свих великих речи о победи опозиције и стотинама хиљада гласова није било протеста те исте опозиције, него се све свело на проглашење победе пред камерама са десетином присталица без позива на праве протесте гласача опозиције. Да је ипак сачуван систем ових тзв. избора и да се може певати даље говори и организовање некаквог свесрпског сабора следећу недељу са познатим учесницима, али са нешто мање Срба на том свесрпском сабору. На том су сабору велеиздајници вере и државе, док је Косово и Метохија остало безмало иједне српске институције са отвореним границама према Албанији, доносили некакве декларације са учешћем оних који се одричу Косова и Метохије прихватајући француско-немачки план и држећи скуте једни другима у том истина тешком подухвату. Овај јединствен скуп у издаји је вероватно поред тога што је требао да баци прашину у очи грађанима Србије, изгледа требао да замагли вид и грађанима у Републици Српској и по свему судећи озбиљан је сигнал за све патриотске снаге са обе стране Дрине да буду спремне на ескалацију проблема који са издејствованом Резолуцијом о геноциду у Сребраници могу добити сасвим нове димензије. Наравно, поново је изостао одговор Скупштине Србије у вези наведене Резолуције као и у вези три пута одбијеном Захтеву за признањем геноцида над српским народом у НДХ, заиста нимало случајно и као неоспоран доказ удруженог велеиздајничког подухвата.
Ово незапамћено стање општег урушавања свих националних интереса можда најбоље осликава однос према нестанку мале Данке који становити коментатори сада сматрају споредним догађајем. Када, дакле, нестанак детета може бити споредан догађај, сасвим јасно сав медијски и друштвени одијум представља праву слику пада у којем се налазимо. И уместо да на све начине подсећамо институције Србије да не постоји разумевање за изостанак разрешења у овом случају специјално и због обима служби које су суделовале у потрази и у истрази имајући потпуно у виду да ће оваква дела бити запамћена и запрећена најтежим казнама те да је одговорност укључених службеника незаобилазна. Треба све подсетити да у условима овако развијеног криминала које Србија није видела у својој дугој историји многи истражитељи наћи у позицији поделе одгворности са онима који се без сваке сумње могу назвати најмизернијим делом друштва. Такођер, имајте на уму поштовани службеници истраге да је ваша одговорност једини излаз криминалним структурама ове окупиране државе и прилику да избегну одговорност ће свакако искористити.
Дакле, излаз из овог зачараног круга пропадања је у надстраначком организовању по свим могућим основама од потребе одбране животног простора, одбране живота ближњих, одбране светиња, одбране Косова и Метохије, одбране Републике Српске итд. Потпуно је јасно да се у Србији у условима дубоке криминализације свих институција оптерећане окупацијом и глобалистичким нападима немогуће променити околности у интересу грађана Србије кроз некакве изборе. Управо онима који су огрезли у велеиздаји као и окупатору одговарају изборне представе у којима све стране чине интегративни део окупације, зато свако надстраначко окупљање трпи велике проблеме у организовању и дефинисању сопственог механизма рада јер такво организовање и јесте окосница истинског отпора условима које глобалисти убрзано спремају за цео свет. Несумњиво да се налазимо у јединственим околностима опште издаје и окупације која криминал користи као своје најмоћније оружје, зато нека нас не збуњује сва тренутна дезорјентисаност која истина траје дуго, али први кораци према слободи увек су најтежи. Ако будемо у својим моћима бранили своје националне и непосредне интересе где год је то потребно, једном ће се тај општи отпор сумирати и донети превагу у борби за опстанак. Остаје и даље позив свим патриотским снагама свих српских земаља за удруживањем у предложени „Сабор против велеиздаје“ јер се само окупљањем у борби за голи опстанак могу уз Божју помоћ изнаћи путеви ка одбрани отаџбине. И надаље незаобилазно поменимо и групу грађана која се окупља пред Скупштином, истина не сваког дана, али већ више од 1300 дана сведочећи о тмини наших дана.
„Употребимо сву мудрост коју нам је милост Господња уделила да би знали дати добар одговор разјареној глобалистичкој немани!“
Аутор: Гордана Кангрга-Микулић, двоструки магистар електротехнике, иницијатор сам и организатор Сабора Унивезитетских Професора у оквиру којег сте сведоци многих излагања наших цењених професора и доктора наука петком у просторијама Ћирилице. Десетине излагања у оквиру Сабора можете погледати на сајту: www.suprof.org
