Потомци не знају ког су пола а камоли ко су им преци
Како се ти зовеш Црна Горо?
Не позивам на пуч, али подсећам да 13. јула 1941. године општенародни устанак није био последица организоване побуне у режији комуниста, како и данас званична историја тврди, већ масовни револт народа због издаје и стварања квислиншке државе Црне Горе под патронатом фашистичке Италије.
Вива Дуче клицала је на Цетињу шака колабораната.
Каква је разлика између “евива дуче и евива веро монтенегро”!?
Само обезнањени или криминализовани људи туђим именом себе називају.
Дакле, тада је српски народ Црне Горе дигао устанак због издаје као што је 1914. године и поред настојања двора да Црна Гора прихвати понуду Аустроугарске о неутралности, стао уз Србији и приморао краља Николу да објави рат вишеструко моћнијем непријатељу. У том времену грађани Црне Горе нису се осећали монтенегринима, није било италијанске копилади, али била је реч.
Довољна беше реч. Тврђа од гранита, јача од свакога завојевача. Нигде, као у Црној Гори реч није имала већи интегритет. Њоме се глава залагала, образ капарисао, потомству аманет остављао.
На њој се кадило, садило, градило, рађало, живело, радовало, туговало и на вечни пут испраћало.
“Патетично, звучи”, примећује Чопави Хомер.
“И ти си у транзицији сине Бруте”, узвраћам.
“Ништа више није исто. Свет се променио. Технократија, техноманија, демонократија, клептоманија, србофобија, србоманија…
Сви извори имају исто ушће. Канализацију. Свет постаје сурова потрошачка клоака. Све је у служби обесмишљавања човека ,гомилања профита и омасовљења зависника. Синтетички лекови, ГМО и остали супстрати за дезинтеграцију личности”, рафално реплицира мој луцидни саговорник.
Шта ће обезличеном бићу реч?!
Треба му чип на даљинско управљање. И пуно корито синтретичке хране.
Слободоумље је замрло и код народа чији је једино стремљење у животу био живот без окова.
Потомци не знају ког су пола а камоли ко су им преци.
И таман помислисмо да су величанствене литије опрале образ Црној Гори, поново нас главари унередише! До грла! Братска рука на туђем обарачу. Брука!
Тројаски коњ уводи освештаног магарца на престо. Магарац је симбол мира. Али ипак је магарац – магарац, нарцисоидан , диго главу, наћулио уши спремио спрему да имплементира своје интернационално искуство на народу.
Да се Мило мало умилио а умео је да се укурвљено пресамити, могао је још коју деценију да влада. Народе мој , муко моја…
Аутор: Мишо Вујовић
Извор: ИН4С
Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!
