Teopolitika u službi geopolitike
Reč – dve lično
Kameleoni
Teopolitika u službi geopolitike
„Sa jezuitima u državama ne može biti mira.“ Papa Kliment XIV
Istraživačko-analitički rad Olge N. Četverikove „Izopačenici – ko stoji iza Vatikana“, zaslužuje posebnu pažnju i zahvalnost. Našu zahvalnost takođe treba uputiti i ekipi trudbenika koji ovo delo nam prirediše i dostaviše. Jer, našem narodu, posebno školskoj deci, već decenijama se nudi sve, samo ne ono što im je zaista potrebno – za spasenje. Evo i primera: naša Služba bezbednosti sve ove napade sa strane i otvorene izdaje iznutra, što se dešavaju u našoj Crkvi, smatraju za crkvenu stvar i ne žele da se mešaju. U Rusiji, kao što vidimo u gore navedenom delu, papini fantomski specijalci (po blagoslovu, još uvek, patrijarha Ruske pravoslavne crkve) umarširali su u samo srce Rusije iza leđa fronta i uveliko čine ono što su veliki deo „usijanih glava“ ruske inteligencije i neradnika odavno želeli: da Rus postane Evropejac?! Pa tražili ste – dobili ste. Dajete Pravoslavlje – dobijate satanizam. Pucnji na zapadu Rusije sada su samo vojna vežba.
Čini nam se da, ako iko uspe da spase Rusiju i Pravoslavlje u njoj, to će biti hrabra ruska žena – majka, jer je očigledno da je njena populacija, od svih najtrezvenija i najtreznija.
Našoj Službi bezbednosti, kao i drugim Službama pravoslavnih zemalja, mora biti poznata bar jedna od mnogobrojnih uigranih metoda rada jezuita da obrade neposlušne i one koji su drugi i drugačiji. Jedan od tih metoda je i tzv. pro foro interno, kada neko/i iz crkvene ili državne vlasti, uglednih građana… tajno potpiše/u vernost papi, dobije/u zadatak i javno produži/e da obavlja/ju svoj posao u svojoj sredini i u svom narodu. Kakav se rezultat od takvih poslova očekuje, već je poznato. U svemu tome u igri je uvek i poveća suma novca na koju mnogi i padaju. Na to je i računao jedan od tih satanističkih glavnih stratega kada je javno izjavio: da posle pada komunizma na redu je Pravoslavlje što znači: prvo novac, zatim proveren stari rimski metod – podela, tj. usitnjavanje teritorija sa pravoslavnim življem. Dalje im je sve lakše i za njih jeftinije.
Za to „sinkretičko čudovište“ koje grade gore pomenuti izopačenici naša jerarhija je već pripremila teren u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Iznenada smo dobili više arhiepiskopa (oko 20) gde tako nešto nikada i nigde nije bilo niti će biti, ako se bude držalo Kanona i Predanja u Pravoslavnoj crkvi. Jer upravo, to je temelj za tzv. administrativno-kadrovsku infrastrukturu kojom će se, kada dođe naređenje, lako doći do federalizacije Srpske pravoslavne crkve, a ubrzo potom, uslediće hrpa carigradskih Tomosa o njihovoj autokefalnosti. Primer Brozove Makedonije je samo početak – proba.
Od naših, od „Božijeg naroda“, otuđenih crkvenih oligarhija, nije se ništa bolje ni očekivalo. Po tome vidimo da su u svom konforu i prigrabljenom samovlašću preko mere, zaboravili na svoj lični monaški podvig bez koga se ne može ništa učiniti kako valja. Za pojam „crkveno-narodni sabori“ danas se pitamo: “a šta to beše“?
I na kraju. Toliko verujemo da sigurno možemo reći: znamo! da će današnji satanizirani čovekobog na kraju čuti konačnu Reč Bogočoveka! I tu će nam – svima biti kraj, pa „kom’ opanci – kom’ obojci!“
Autor: Marko Popović
