“Све што волите вероватно ће бити изгубљено, али на крају ће се љубав вратити на другачији начин.“
Са 40 година Франз Кафка (1883-1924), који се никада није оженио и није имао деце, шетао је парком у Берлину кад је срео девојчицу која је плакала јер је изгубила своју омиљену лутку. Она и Кафка неуспешно су тражили лутку.
Кафка јој је рекао да се следећи дан тамо нађу и да ће се вратити потражити је.
Сутрадан, када још нису пронашли лутку, Кафка је девојчици дао писмо у којем је писало „написала“ је лутка: „Молим те, не плачи. Кренула сам на путовање да видим свет. Писаћу вам о својим авантурама.“
Тако је започела прича која се наставила до краја Кафкиног живота.
Током њихових састанака, Кафка је прочитао писма лутке пажљиво написана авантурама и разговорима који су девојчици били очаравајући.
Кафка је на крају вратио лутку (коју је купио) која се вратила у Берлин.
“Уопште не изгледа као моја лутка“, рекла је девојчица.
Кафка јој је дао још једно писмо у којем је лутка написала: “Моја путовања су ме променила.“ Девојчица је загрлила нову лутку и срећно је донела кући.
Кафка је умро годину дана касније.
Много година касније сада одрасла девојчица пронашла је писмо у лутки. У малом Кафкином писму стоји:
“Све што волите вероватно ће бити изгубљено, али на крају ће се љубав вратити на другачији начин.“
Извор: фејсбук(виа Маја Седларевиц 🍀)
