“Sve što volite verovatno će biti izgubljeno, ali na kraju će se ljubav vratiti na drugačiji način.“
Sa 40 godina Franz Kafka (1883-1924), koji se nikada nije oženio i nije imao dece, šetao je parkom u Berlinu kad je sreo devojčicu koja je plakala jer je izgubila svoju omiljenu lutku. Ona i Kafka neuspešno su tražili lutku.
Kafka joj je rekao da se sledeći dan tamo nađu i da će se vratiti potražiti je.
Sutradan, kada još nisu pronašli lutku, Kafka je devojčici dao pismo u kojem je pisalo „napisala“ je lutka: „Molim te, ne plači. Krenula sam na putovanje da vidim svet. Pisaću vam o svojim avanturama.“
Tako je započela priča koja se nastavila do kraja Kafkinog života.
Tokom njihovih sastanaka, Kafka je pročitao pisma lutke pažljivo napisana avanturama i razgovorima koji su devojčici bili očaravajući.
Kafka je na kraju vratio lutku (koju je kupio) koja se vratila u Berlin.
“Uopšte ne izgleda kao moja lutka“, rekla je devojčica.
Kafka joj je dao još jedno pismo u kojem je lutka napisala: “Moja putovanja su me promenila.“ Devojčica je zagrlila novu lutku i srećno je donela kući.
Kafka je umro godinu dana kasnije.
Mnogo godina kasnije sada odrasla devojčica pronašla je pismo u lutki. U malom Kafkinom pismu stoji:
“Sve što volite verovatno će biti izgubljeno, ali na kraju će se ljubav vratiti na drugačiji način.“
Izvor: fejsbuk(via Maja Sedlarevic 🍀)
