Срж су Пребиловци
Срж су Пребиловци! Центар страдања, центар васкрса, центар православља, центар свијета – мог свијета.
Мислили су ако убију жене и дјецу да ће убити и Пребиловце. Нису успјели, старци су се опет женили и опет добили дијецу.
Мислили су ако промијене име Пребиловци у Ново село да ће га избрисати. Мислили су ако населе свој народ у наше куће да ће уништити Пребиловце. Нису успјели, били су и остали Пребиловци.
Срж су Пребиловци и у њима мој покојни ђед. Он је био морална вертикала! Човјек коме су жену и сина од 3 године бацили живе у јаму. Опет се оженио, смогао је снаге. Комунисти су послије рата давали разне повластице, само да би смирили народ. Већина је то прихватала, не и мој ђед.
Он није хтио бити члан ни земљорадничке задруге, јер је задругу основао комунистички систем који је прогласио братство и јединство са крвницима.
„Братство и јединство крвника – усташа и преживјелих – оних којима су најмилије поклали или бацили живе у јаму.“
Пребиловци и сада, 2026. године, живе. Тридесетак људи се мучи, живи од пољопривреде. Неки раде у Чапљини (код потомака крвника).
Сваке године, 6. августа, слави се слава Светих новомученика Пребиловачких и доњехерцеговачких. Искупи се доста свијета.
Дође и доста политичара, свима пуна уста Пребиловаца, сви би да Пребиловци опстану, да живе, да буде темељ православни.
А са говорнице гледају у омеђине – куће спаљене у претходном рату.
Након што заврше са говоранцијом сједају за софру да се добро наједу, а ручак им припремили они сиромаси који живе од пољопривреде или раде код потомака крвника.
Па зар држава није у стању обновити цијеле Пребиловце, сви кровови да се црвене???
…
Поносим се што мој син носи име мог ђеда. Велико је бреме на своја плећа примио, али сам сигуран да ће бити достојан.
Аутор: СРЖ мале приче о великим стварима
