Srbin Mirko Beljanski je lečio Miterana od raka, a devet meseci nakon predsednikove smrti, 210 žandarma je uništilo njegovu laboratoriju.
Dok je francuski predsednik Fransoa Miteran tajno koristio biljne ekstrakte koji su mu produžavali život i omogućavali da završi drugi mandat, državni aparat je pripremao obračun sa čovekom koji stoji iza otkrića. Devet meseci nakon Miteranove smrti, 210 pripadnika žandarmerije, uključujući elitne operativce GIGN-a, upali su u laboratoriju Mirka Beljanskog u potrazi za plutonijumom.
Naučnik koji je odbacio zvaničnu naraciju
Mirko Beljanski, ugledni istraživač koji je godinama radio u Pasterovom institutu u Parizu, usudio se da se suprotstavi tada vladajućoj medicinskoj dogmi. Dok je ceo naučni svet bio uveren da je rak isključivo genetska bolest i da budućnost leži u genskim terapijama, Beljanski je imao hrabrosti da kaže da to nije cela istina.
Primetio je nešto što su drugi prevideli. Da je rak samo genetski, broj pacijenata bi bio približno konstantan. Ali je bio svedok eksplozivnog porasta obolelih koji se poklopio sa početkom industrijskog zagađenja. Beljanski je postao jedan od prvih naučnika koji je jasno povezao zagađenje životne sredine sa pojavom raka.
Njegovo najveće otkriće tiče se same strukture DNK. U zdravoj ćeliji, dva lanca DNK su čvrsto povezana vodoničnim vezama. U ćeliji raka, ove veze su prekinute. Lanci su oslobođeni, što dovodi do ubrzane sinteze DNK i nekontrolisane deobe ćelija. Beljanski je razvio test koji je nazvao onkotester kako bi identifikovao supstance koje će selektivno inhibirati sintezu DNK u ćelijama raka, a da pritom ne utiču na zdrave ćelije.
Dve biljke koje menjaju pravila igre
Nakon godina sistematskog testiranja, Beljanski je pronašao dva prirodna ekstrakta sa sposobnošću koju savremena medicina nije uspela da ponovi. Prvi je biljka Pao Pereira iz Južne Amerike, a drugi je Rauwolfia Vomitoria iz Afrike. Ova druga biljka se tradicionalno koristi u ajurvedskoj medicini, ali je Beljanski uspeo da eliminiše toksične molekule i zadrži samo lekovite.
Nešto neverovatno se dešavalo pod mikroskopom. Ovi biljni ekstrakti su prirodno fluorescentni, i ta fluorescencija ostaje izvan zdravih ćelija. Međutim, kada dođu u kontakt sa ćelijama raka, direktno prodiru u njihovo jezgro i uništavaju ih. Rezultat je potpuno selektivan efekat bez ikakvih neželjenih efekata na zdravo tkivo.
Ako zdrava osoba uzima ove proizvode, telo ih prirodno eliminiše u roku od nekoliko sati bez ikakve toksičnosti. Pored njihovog antikancerogenog dejstva, Beljanski je dokazao i snažno antiinflamatorno dejstvo, što ovim supstancama daje preventivnu vrednost.
Kako je Miteran tajno koristio proizvode Beljanskog
Početkom 1990-ih, francuskom predsedniku Fransoi Miteranu je zvanično dijagnostikovan uznapredovali rak prostate. Njegov lični lekar, dr Gubler, izjavio je da predsednik neće završiti drugi sedmogodišnji mandat. Plan je bio da ga stave na morfijum i pripreme naciju za prevremene izbore.
Ali Miteran je imao prijatelja koji je poznavao lekara sa odličnim rezultatima u lečenju raka prostate. Tako je predsednik počeo da uzima proizvode Beljanskog. I ne samo da je završio svoj mandat, već je napustio Jelisejsku palatu sa ružom u ruci, mentalno bistar i sposoban da obavlja svoje dužnosti.
Umro je tek nakon što je završio ono što je smatrao svojom misijom. To je bio ogroman udarac za zvaničnu medicinu i farmaceutsku industriju. Prirodni proizvodi su se pokazali boljim od lekova na recept, a poboljšani kvalitet života predsednika bio je javna tajna.
Zavera ćutanja i odmazde
Umesto da država prihvati ovaj naučni napredak, usledio je žestok otpor. Farmaceutski giganti su bili besni jer je postajalo očigledno da prirodni proizvodi deluju bolje od njihovih lekova. Miteranov zvanični lekar, dr Gubler, bio je besan jer se našao u poziciji da mu je prognoza pogrešna. Sam Gubler je kasnije napisao knjigu „Velika tajna“, u kojoj je prekršio medicinsku poverljivost i otkrio svetu da je predsednik koristio Beljanskog proizvode.
Politički krugovi su takođe imali razloga za nezadovoljstvo. Planirali su prevremene izbore i pripremali se za predsednika koji bi postao biljka i bio nesposoban da vlada. Ali Miteran se oporavio i počeo da postavlja pitanja, što nikako nije bilo dobrodošlo.
Kada je Miteran umro početkom 1996. godine, Beljanski je izgubio svog najmoćnijeg zaštitnika. Devet meseci kasnije, 9. oktobra 1996. godine, Francuska je pretrpela udarac kakav Francuska nikada ranije nije videla. U ranim jutarnjim satima u Sen Prijemu u departmanu Izer, 210 žandarma, uključujući pripadnike interventne brigade GIGN, opkolili su Beljanskog laboratoriju. Helikopter je kružio oko zgrade, psi su njuškali okolo, a vojnici su bili naoružani kao da hvataju teroristu.
Zvanični razlog je bila potraga za plutonijumom. Ali plutonijum nije pronađen. Umesto toga, Beljanski je bio primoran da ostane u laboratoriji dok su ljudi u zaštitnim odelima, sličnim onima koja se koriste za odlazak na Mesec, prskali otrovni gas. Dva meseca kasnije, Mirko Beljanski je razvio akutnu mijeloidnu leukemiju. Do tada je bio potpuno zdrav.
Suđenje koje se nikada nije dogodilo
Beljanski je uhapšen zajedno sa svojom ćerkom Silvijom i oko pedeset lekara i farmaceuta koji su sarađivali sa njim. Zvanična optužnica je bila gotovo smešna: prevara u vezi sa robom. Jedini stručni izveštaji koji su bili dozvoljeni potvrdili su da su proizvodi u potpunosti u skladu sa deklaracijom. Drugim rečima, nije bilo prevare.
Ali uprkos tome, Beljanski je stavljen pod sudski nadzor. Nije mu bilo dozvoljeno da razgovara sa novinarima, nije mu bilo dozvoljeno da nastavi svoja istraživanja, nije mu bilo dozvoljeno da putuje na kongrese. Godine su prolazile, a suđenja nije bilo. Beljanski je čekao priliku da očisti svoje ime i ugled, ali ta prilika nikada nije došla.
Kako mu se zdravlje pogoršavalo zbog leukemije koju je dobio nakon što je otrovan u sopstvenoj laboratoriji, Beljanski je molio ćerku da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava. Silvi Beljanski, koja je tada radila kao advokat u Njujorku, složila se. Francuska država nije želela da se brani. Tražila je odlaganja i davala glupe odgovore.
Konačno, 2002. godine, Evropski sud za ljudska prava jednoglasno je presudio u korist Beljanskog, utvrdivši da je Francuska prekršila njegova osnovna prava, posebno Član 6, koji se odnosi na nerazumno dugo trajanje postupka.
Silvi sada bez rezerve kaže da je cilj bio uništavanje istraživanja i znanja. Država je znala da je Beljanski otrovan i stoga nije žurila da okonča postupak. Novac poreskih obveznika uložen u ovo istraživanje trebalo je da bude zauvek izgubljen.
Nasleđe koje živi u Americi
Nakon očeve smrti, Silvi Beljanski se našla pod ogromnim pritiskom. Na sahrani su joj prilazili potpuni stranci i govorili da ne bi bili živi da nije bilo njenog oca. Da ne bi videli kako se njihova deca venčavaju, da ne bi dočekali unuke. Zaklela se da će nastaviti.
Preselila je sve svoje papire u Njujork i 1999. godine osnovala Fondaciju Beljanski. Francuska je bila pod terorom i nikome nije bilo dozvoljeno da nastavi rad na ovom istraživanju. Ali u Americi je vazduh bio slobodniji. Silvi je organizovala simpozijum u Njujorku na koji je pozvala oko stotinu lekara koji su radili sa njenim ocem. Među njima je bio i dr Šakter, stariji lekar izuzetno radoznalog duha, koji je pristao da da proizvode Beljanskog svom pacijentu sa rakom pankreasa. Pacijent je počeo brzo da napreduje.
Dr Šakter je napisao prvi američki članak o proizvodima. Kopija je stigla do bankara Silvije Beljanski koji je bio pacijent dr Arona Kaca, šefa odeljenja za integrativnu urologiju na prestižnom Univerzitetu Kolumbija. Dr Kac je bio zaintrigiran Miteranovom pričom i pristao je da testira proizvode na miševima. Rezultati su bili izvanredni i Univerzitet Kolumbija je objavio prve studije o dejstvu Pao Pereire i Rauvolfije Vomitorije na rak prostate.
Zatim je došao Univerzitet u Kanzasu koji je istraživao rak jajnika i pankreasa. Proizvodi Beljanskog su uništavali ćelije raka bez obzira na vrstu raka. Bilo da je u pitanju prostata, jajnici, dojka ili jetra, mehanizam je uvek isti: proizvodi prepoznaju ćelije sa oštećenom DNK i uništavaju ih.
Nauka koja pobeđuje hemoterapiju
Savremena istraživanja koja je sprovela Silvi Beljanski sa univerzitetima širom Sjedinjenih Država potvrdila su ono što je njen otac tvrdio pre nekoliko decenija. Ovi biljni ekstrakti nemaju toksičnost za zdrave ćelije, dok deluju sinergistički sa hemoterapijom. Drugim rečima, mogu se koristiti sami ili u kombinaciji sa konvencionalnim tretmanima kako bi se pojačali njihovi efekti.
Najveće iznenađenje došlo je iz studije na miševima sa rakom jajnika. Istraživači su primetili da nijedan od tretiranih miševa nije razvio metastaze. To ih je navelo da istraže efekat na matične ćelije raka. Matične ćelije raka su embrionalne ćelije koje hemoterapija i zračenje ne mogu uništiti. One predstavljaju buduću generaciju raka i odgovorne su za metastaze.
Statistika je poražavajuća. Jedan od šest pacijenata obolelih od raka će razviti metastaze, ali svih šest će se plašiti da će se to dogoditi. Proizvodi Beljanskog uništavaju matične ćelije raka pankreasa i jajnika, a sledeća publikacija koja će biti objavljena baviće se matičnim ćelijama raka dojke. Rezultati su potpuno uništenje bez traga.
Silvi Beljanski, koja sada ima 70 godina, organizuje konferencije širom Amerike i prikuplja sredstva za dalja istraživanja. Sledeća meta su matične ćelije raka prostate, a za studiju je potrebno oko 250.000 američkih dolara. Iako je ovo ogromna suma za pojedinca, to je relativno mala količina novca u poređenju sa milijardama koje farmaceutska industrija ulaže u razvoj lekova.
Evropska birokratija protiv prirode
Dok Amerika pod novom administracijom pokazuje veću otvorenost prema integrativnoj medicini, Evropa ide u suprotnom smeru. Pre samo dve godine, Evropska unija je proglasila Rauvolfiju Vomitoriju novim proizvodom. Drugim rečima, biljka koju je Fransoa Miteran koristio pre 30 godina sada se smatra novom i više se ne može nabaviti u Evropi. Paradoks je više nego očigledan.
Danas Silvi Beljanski upravlja sa dva odvojena entiteta. Fondacija Beljanski se isključivo bavi istraživanjem i nema nikakve komercijalne aktivnosti. Mezon Beljanski prodaje nutritivne suplemente bez ikakvih terapeutskih tvrdnji. Na stranicama Mezona Beljanski nećete naći reč rak, iako svi koji koriste ove proizvode tačno znaju čemu služe. To je cena preživljavanja u svetu u kome farmaceutska industrija diktira pravila.
Silvi ne gaji mržnju prema Francuskoj. Kaže da ne može sebi da priušti da se razboli od mržnje. Ali ističe da je u proteklih 30 godina niko iz Evrope nije kontaktirao sa namerom da nastavi istraživanje. Ako je neko zainteresovan, kaže ona, treba da je kontaktira. Ali do sada niko nije odgovorio.
Majka koja je nosila bes
Monik Beljanski, Silvina majka, udala se za Mirka kada je imala samo 19 godina. On ju je odmah poslao u školu da postane laboratorijski tehničar. Proveli su decenije zajedno u laboratoriji i noći zajedno. Nakon što je Mirko otrovan i stavljen pod sudski nadzor, Monik je nosila bes i gorčinu mnogo duže od svoje ćerke.
Silvi je morala da gurne majku na binu da drži konferencije jer nije bilo nikoga drugog. Monik je to činila nevoljno, ali je bila potpuna podrška svojoj ćerki. Gledanje kako se istraživanja razvijaju i pomažu ljudima donelo joj je utehu u poslednjim godinama života.
Evropski sud za ljudska prava presudio je da nije dokazano da je Monik pretrpela bilo kakvu štetu zbog smrti svog muža. Ali Silvi zna istinu. Njena majka se nikada nije u potpunosti oporavila od gubitka čoveka sa kojim je delila život i rad.
Otkrića koja prevazilaze rak
Mirko Beljanski nije se bavio samo lečenjem raka. On je takođe otkrio proizvod na bazi zlatnog ginka koji pomaže u sprečavanju opekotina od radioterapije. Nedavna istraživanja su pokazala da ovaj proizvod inhibira enzim nazvan angiogenin koji ćelije raka luče da bi stvorile nove krvne sudove. Blokiranjem ovog enzima, ćelije raka ostaju bez načina da se prošire na druge organe.
Takođe je istraživao zeleni čaj. Testirao je četiri različita zelena čaja i uporedio ih sa komercijalnim brendovima poput Liptona. Njegova mešavina, koju je nazvao onko čaj, pokazala se daleko snažnijom u inhibiranju ćelija raka dojke, metastatskog raka dojke, raka jetre, raka bešike i četiri linije melanoma.
Možda najfascinantniji je proizvod koji nije biljni ekstrakt već mali fragmenti RNK iz jedne bakterije. Hemoterapija ne diferencira brzo deleće ćelije. Uništava ćelije raka, ali takođe uništava bela krvna zrnca koja žive samo dva dana i trombocite koji žive deset dana. Rezultat je uništenje imunog sistema i rizik od krvarenja.
Beljanski je razvio RNK fragmente koji se stavljaju ispod jezika i koji stimulišu koštanu srž da brzo proizvodi bela krvna zrnca i trombocite. Kliničko ispitivanje sprovedeno u *Centrima za lečenje raka Amerike* pokazalo je da pacijenti koji su primili ove fragmente nisu imali krvarenja, nisu im bile potrebne transfuzije i sve je prošlo odlično.
Poslednja publikacija i stvaranje DNK
Poslednji rukopis koji je Silvi pronašla među očevim papirima i objavila posthumno 2001. godine bavi se nečim sasvim drugim. Mirko Beljanski je pisao o stvaranju nove DNK bez šablona postojeće DNK. Drugim rečima, bavio se nekom vrstom stvaranja života. Ovo je 133. i poslednja publikacija u seriji koja svedoči o izuzetnoj kreativnosti i naučnoj hrabrosti ovog čoveka.
Silvi priznaje da se nije usudila da se dotakne ovog dela očevog nasleđa. Previše je složen i zahteva naučnike potpuno drugačijeg profila. Ali sama činjenica da je Beljanski razmišljao u ovim kategorijama govori o veličini njegovog uma.
Šta možemo naučiti iz ove priče
Ovo nije samo priča o naučnom progonu. To je priča o tome kako sistem uništava ono što ne može da kontroliše. Kako farmaceutska industrija štiti svoj profit po svaku cenu. Kako politički interesi mogu da nadjačaju zdrav razum i ljudsko dostojanstvo.
Silvi Beljanski na svojim današnjim konferencijama kaže da je zdravstvo postalo globalna industrija vredna trilione dolara. Pandemija COVID-19 je samo pokazala koliko su farmaceutske kompanije spremne da idu daleko da bi ostvarile profit. Program „Build Back Better“ predstavljen je na sastanku u Davosu 2019. godine, pre same pandemije. Vežba „Event 201“ u Njujorku simulirala je pandemiju pre nego što je izbila.
Ali uprkos svemu, Silvi se ne predaje. Sa 70 godina, sprema se da svoje nasleđe prenese novim generacijama. Svesna je da neće moći da nosi ovaj teret još dvadeset godina, ali veruje da će se pojaviti neko novi, kao ona pre 30 godina, neko ko će se niotkuda pojaviti i preuzeti baklju.
Sva istraživanja su dostupna besplatno na veb-sajtu Fondacije Beljanski. Svaki naučnik koji želi da proveri ili nadogradi ove rezultate je dobrodošao. Ali do sada, niko iz Evrope nije pokazao interesovanje.
Možda je najtužnije to što su francuski poreski obveznici finansirali ovo istraživanje, a danas francuski pacijenti nemaju pristup proizvodima koji su spasili život njihovog predsednika. Umesto toga, moraju da naručuju iz Njujorka, gde ceo tim govori francuski.
Mirko Beljanski nije bio šarlatan kako su pokušali da ga prikažu. Bio je naučnik koji je imao hrabrosti da sledi istinu tamo gde su drugi pratili novac. Platio je svojim životom. Njegova ćerka je platila skoro trideset godina borbe. Pitanje koje ostaje je: koliko će još ljudi morati da umre pre nego što sistem prepozna ono što je Beljanski dokazao još osamdesetih godina prošlog veka, da priroda ima odgovore koje farmaceutska industrija ne želi da čuje.
Prilagodili srbskom jeziku uredništvo Borba za istinu
Izvor: Logično
