Србија земља лопова
Читам данас електронско издање вести на државној РТС и на насловној страни наиђем наслов: Преминуо књижевник Радослав Вава Петковић РТС :: Свет познатих :: Преминуо књижевник Радослав Вава Петковић. Прочитам текст и видим да је покојник био велики српски савремени писац, објавио много романа, стучних књига, све могуће књижене награде добио (НИНову, Иво Андрић, Меша Селимовић …), а био је и на одговорним местима „од 2001. до 2004. године био је генерални директор Завода за уџбенике и наставна средства у Београду. Следеће радно место му је, од фебруара 2009. па до одласка у пензију 2018. у Покрајинском секретаријату за културу АП Војводине као заменик секретара и помоћник“. Ако гледамо политички, добар и са жутима, а и са СНСом.
Признајем да нажалост мало читам и нисам знао за покојника па онда одем да исправим незнање да прочитам и мало више упитајући гугла. И наравно прочитам вест и у Политици, свуда, биографија и епитети: један од највећих, најпознатији савремени …
А онда искочи и текст о покојнику из Блица далеке 2004. Године, а наслов: Ухапшен Радослав Петковић! Uhapšen Radoslav Petković – Blic
„Бивши директор Завода за издавање уџбеника Радослав Петковић (51) и двојица његових сарадника ухапшени су прошлог петка због сумње да су злоупотребили службени положај и оштетили Завод за 750.000 евра и 48 милиона динара.
Петковић и његове колеге, директор Сектора за производњу Борислав Вукша и финансијски директор Младен Кораћ, после 48-сатног полицијског притвора у недељу су приведени истражном судији, који им је одредио једномесечни притвор, због сумње да би могли да утичу на сведоке, чије је саслушање заказано за 30. новембар.
Нови директор Завода, професор Радош Љушић није желео да објасни о каквој злоупотреби је реч.
– Договор у Заводу је да о том случају не дајемо никакве информације ни изјаве док се не заврши истражни поступак – рекао је Љушић за ‘Блиц’. Према незваничним информацијама, злоупотреба се односи на проневеру, односно на набавку материјала по надуваним ценама, а у коју је било умешано и неколико власника приватних предузећа која су пословала са Заводом, и који сада треба да се појаве као сведоци“.
Прво питање које се поставља је како да све те силне новине у својим биографијама нису поменуле и немили догађај из покојниковог живота, да је због крађе државних пара (богами лепа цифра) био хапшен. Друго, како је неко ко је хапшен због крађе опет добио посао и то у министарству?
Одговор је овде врло јасан, то се све дешава јер је Србија лоповска држава у којој је крађа нормална појава. НИН је у своје време објавио да 52 председника општина у Србији имају претходни досије као лопови. Значи да је владајући СНС узимао жутима оне кадрове (Мали, Весић, Зока …) који су се у крађи доказали јер су им такви требали. Опет ово показује и традиционалну српску цензуру у медијима, па ако је неко био добар са влашћу одозго стиже нарађење да се биографија пегла.
У књизи „Четири споразума“ Дон Мигуел Руис пише и о томе да не би у животу ништа требало да схватамо лично (за то има лепо и подуже објашњење) тако да и ово написано ни мало не треба схватити као неки напад на покојног књижевника него само потврду у каквој земљи живимо и да се упитамо колико нам је биографија Политика, РТС и остала банда до сада кривотворила и колико ће тек убудуће.
Аутор: Предраг Вучинић
