Смртоносна трка са временом

Уверење да се налазимо на ивици регионалног рата није новијег датума и не може се везивати само за актуелна дешавања. Иако су последњих деценија Иран и Израел успешно радили на томе да се избегне рат ширих размера, недавни догађаји у Сирији су суштински променили геополитичку крвну слику Блиског истока. Само неколико сати након пада Асадовог режима, израелске снаге су заузеле сиријску страну Голанске висоравни, ширећи демилитаризовану зону и заузимајући важне стратешке позиције.

ТЕНКОВИ НАДОМАК ДАМАСКА

Израелски тенкови су дошли на 27 км од Дамаска, док је израелска авијација уништила локације складишта оружја. Илустрације ради, ваздушни напад у близини Тартуса је био толико жесток и интезиван да је, као последица удара, регистрован земљотрес јачине 3 степена Рихтерове скале. Штета је огромна – хеликоптери, авиони, складишта ракета и муниције су збрисани са лица земље. Израелско ваздухопловство је гађало мете у близини Алепа, Латакије, Хаме, Хомса и на другим местима. Регистровано је више од 500 погодака, што представља највећу ваздушну операцију у историји Израела. Око 80% сиријских војних капацитета је уништено, а остатак ће вероватно бити уништен током наредних недеља. Падом Асада настао је заокрет у геополитичкој игри који Израелу даје могућност да изврши превентивне ваздушне ударе на иранске војне и нуклеарне позиције, без потребе да тражи помоћ или одобрење САД.

ИРАНСКА КРАЈИНА

Нова геополитичка прерасподела моћи омогућава Израелу да Сирију претвори у оно што називају „стерилном одбрамбеном зоном“. Наиме, елиминацијом опасног регионалног ривала и његовим претварањем у геополитичко бојно поље, Израел планира да искористи сиријски ваздушни простор како би створио коридор за „превентивни“ удар на Иран. Уништавањем сиријске противваздушне одбране, ваздушна линија фронта се померила за 600 до 700 км источно, ка сиријско-ирачкој граници. Израел сада може да шаље авионе, тзв стратешке танкере KC-130 Херкул неколико километара даље на исток, што омогућава борбеној авијацији сигурно снабдевање горивом за прелете до Ирана и назад, што раније није било могуће. Наиме, Сирија је имала једну од најгушћих мрежа система противваздушне одбране на свету. Поседовали су руске системе средњег домета као што су СА-17, СА-22 и СА-6. Сиријска војна доктрина је била искључиво дефанзивно оријентисана, што је у складу са настојањима Ирана да од Сирије направи своју „крајину“ у циљу обуздавања Израела и заштите свог логистичког коридора ка Либану.

БЕЗ ПРОСТОРА ЗА ГРЕШКУ

Да бисмо разумели колики је изазов сиријска ПВО представљала за израелско ваздухопловство, ваљало би да укажемо на хронични проблем који је борбена авијација имала са допуњавањем горива. Иако су израелски Ф-35 у стању да заобиђу ПВО системе, авиони-танкери немају капацитета да то учине. Танкери су велики, спори и нису опремљени стелт технологијом, тако да и обични, застарели противваздушни топови представљају велику опасност за њих. Међутим, квалитет сиријске ПВО се најбоље огледа у дејствима против ловачке авијације, што је доказала 2018. године када су Сиријци успели да оборе један израелски Ф-16. Упркос свему, за израелске авионе-танкере, Сирија је била зона забрањеног лета, што је у великој мери ограничавало оперативно деловање израелских ваздухопловних снага. У таквим околностима било је немогуће да се изведу ваздушни удари на Иран, јер обим једне такве операције и географска удаљеност нису остављали простора за грешку.

НЕДОСТИЖНЕ РАЗДАЉИНЕ

То важи и за Ф-35, најмодерније авионе које Израел поседује, чији борбени радијус износи око 1100 км. Рецимо да је Израел одлучио да из базе Рамат-Давид пошаље ескадрилу Ф-35, укупни пут до Ирана и назад износио би око 3000 км. Наведена раздаљина је недостижна за млазњаке, при томе у то нисмо урачунали маневре и терет који би авиони носили, што би укупну раздаљину чинило још већом. Чак иако би се употребили авиони-танкери, онолико колико је то могуће бар у израелском ваздушном простору, домет и долет Ф-35 би се повећао највише до 2700 км, односно радијус би износио око 1350 км, што је још увек недовољно, тако да израелска ваздушна доминација над Ираном никада није била могућа, не без подршке САД.

ЕЛИМИНИСАЊЕ СИРИЈСКОГ ПВО

Недавни догађаји су из корена променили стање на терену, али и у ваздуху. Израелски извори наводе да је неутрализација сиријске противваздушне одбране била толико брза и ефикасна, да су успели да униште готово 80% свих система средњег домета СА-22 и невероватних 90% свих система СА-17. На тај начин је Израел створио слободни и безбедни ваздушни коридор за своје ваздухопловство. Померање ваздушне линија фронта за 600 до 700 км даље на исток је омогућило авионима-танкерима да се безбедно крећу кроз сиријски ваздушни простор и да надокнаде раздаљину за борбене авионе. Израелски млазњаци могу без пробелма да полете из базе Рамат-Давид, да лете дуж сиријског ваздушног коридора и преко Ирака, да одлете у Иран, да бомбардују војну и нуклеарну инфраструктуру и по завршетку мисије, да се врате у сиријски ваздушни простор ради допуњавања горивом.

АКЦИЈА ИЗРАЕЛА – СА ИЛИ БЕЗ ТРАМПА

Елиминисање Сирије као важног регионалног и геополитичког играча је свакако позитивно утицало на израелско самопоуздање. Израелци се осећају довољно самоуверено да сматрају да су у могућности да изведу акцију обезглављивања иранског режима, циљајући ајатолаха и команданта иранске револуционарне гарде. Нетанјаху ће покушати да искористи овај „интеррегнум“ и анархију у Сирији, као и долазећу Трампову администрацију за планирање нових војних операција и вероватно ће покушати да убеди Трампа да му се придружи у евентуалном нападу на Иран. Чак иако то Трамп не би желео, Израел може да покрене самосталну војну операцију и да потом увуче САД у рат.

СПАШАВАЊЕ ХЕЗБОЛАХА

Прибијен уза зид, Иран ће покушати, како зна и уме, да ојача позиције Хезболаха који је годинама уназад деловао као фактор обуздавања Израела. Иран и Израел су годинама били у пат позицији која је спречавала да дође до отворене ескалације. Иран је имао мрежу проксија које је користио као полугу против Израела. Уколико би Израел напао Иран, иранско руководство би Хезболаху дало одобрење за сеобухватни напад на Израел. Према проценама из 2018. године, Хезболах је располагао са око 130.000 ракета. Међутим, у јуну 2024. званичник Ирана, који надгледа деловање и рад Хезболаха, објавио је информацију да Хезболах на располагању има око милион ракета.

ЛИКВИДАЦИЈЕ ВОЂА

Истина или не, чак и према најоптимистичнијим проценама, и доња граница ове бројке би чинила огромну ватрену моћ и представљала смртну опасност за Израел. Међутим, недавне ликвидације вођа и војног особља су значајно умањиле оперативне способности Хезболаха. Иако је већина ракета и даље у Либану, командна структура Хезболаха је десеткована и сама организација је компромитована. Без опасности од Хезболаха, Иран је остао без кључног геополитичког адута у односима са Израелом. Иран се налази у смртоносној трци са временом и принуђен је да ужурбано ради на јачању Хезболаха, што неће бити лако.

ИРАНСКА „СЛЕПА ТАЧКА“

Хаос у Сирији је Израел додатно искористио да формира тампон зону у близини Голанске висоравни, југо-западно до Дамаска. И док су сиријски побуњеници марширали ка Дамаску, израелске јединице су се брзо мобилисале и без борбе заузеле напуштене сиријске позиције на Голанској висоравни. Израелско руководство и Нетанјаху наводе да је циљ ове копнене операције да се одврате непријатељске снаге од напада на Израел, зато Тел Авив читаву акцију на Голанској висоравни карактерише као „привремену операцију“. Међутим, територија коју су заузели је два пута већа од Газе и од великог је стратешког значаја, па је мало вероватно да ће је Израел тек тако напустити. Најзначајни војно-стратешки аспект ове операције је заузимање сиријског дела планине Хермон, чији се врхови уздижу на око 2800 м надморске висине и имају тенденцију да стварају тзв. „слепе тачке“ или мрље за прозивваздушну одбрану, посебно за радаре.

КОНТРОЛА НАД ПЛАНИНОН ХЕРМОН

Сама планина је деценијама правила велике проблеме израелској противваздушној одбрани. Њихови радари нису били у стању да осматрају даље од планина, пре свега, територију и ваздушни простор Либана. Хезболах и Иран су користили ту „слепу тачку“ тако што су слали нисколетеће авионе и дронове који су могли, неприметно и без проблема, да се инфлитрирају на територију Израела. Ова „слепа тачка“ је била важна карика иранског копненог коридора. Користећи природне одлике планине Хермон, Иран је несметано могао да шаље муницију, оружје и оруђе Либану тј. Хезболаху.

ПОТРАГА ЗА АЛТЕРНАТИВНИМ ПУТЕВИМА

Међутим, сада Израел контролише целу планину и вероватно ће поставити радаре на њеним врховима, што ће омогућити неометану контролу територије Либана и Сирије. На тај начин би Израел створио систем раног упозоравања за долазеће нисколетеће дронове, авионе и ракете. Исто тако, израелска обавештајна служба је сада у могућности да посматра кретања иранских логистичких конвоја и да податке благовремено доставља војсци. Без наведене планине, Ирану ће бити тешко да помаже Хезболаху. Било какав непријатељски покрет у јужном Либану и Сирији биће на време откривен. Генерални секретар Хезболаха, Наим Касем је изјавио да је организација изгубила руту снабдевања кроз Сирију, тако да је Иран принуђен да пронађе алтернативне путеве снабдевања.

НОВИ РАТ НА ПОМОЛУ

Напоменули смо да је Хезболах у последње време дегрдирао и да је изгубио раније оперативне потенцијале. Недељама су његове вође убијане, што је негативно утицало на хијерархију унутар организације, нарочито на кадрирање. Да би се попунили празни редови, неопходно је да се изврши регрутација нових чланова. Познато је да Мосад одавно има агенте унутар Хезболаха, нарочито у нижим редовима. Управо су ти из нижих редова добили простора за напредовање на више положаје. Уколико би Иран успео да успостави бар некакву, лабаву везу са Хезболахом, овакав, пробушен Хезболах би стварао додатне проблеме у виду цурења информација и саботирања даљих акција. Зато се пред Иран поставио још један задатак; поред ревитализације логистичког коридора, Иран је принуђен да се додатно обрачунава са израелском агентуром.

Без Хезболаха, као кредибилног фактора одвраћања Израела, са Израелом који контролише планину Хермон и са сиријским ваздушним коридором, Иран је сатеран уза зид. Оваква незгодна позиција Ирана би могла утиче на његово руководство да крене путем којим је кренула Русија 2022. године.

„ПАЦОВСКА“ ЛОГИКА

Како бисмо боље илустровали позицију у којој се нашао Иран ваљало би да се послужимо једном анегдотом. Путин је често препричавао један детаљ из биографије када је као дечак са другарима јурио пацове по улицама Петерсбурга и када би пацова сатерали уза зид, он би се окренуо и готово увек би их напао. Та „пацовска“ логика важи и у геополитици; када се нека сила нађе у неповољној ситуацији или када се налази у стању перманентног растакања и труљења, она ће на те изазове, по правилу, одговорити агресијом.

У медијима већ круже вести да Трампов тим разматра превентивне ударе на Иран. Наравно, све те информације треба узети са резервом, али ако су ти наводи тачни, треба имати у виду да Нетанјаху сноси највећу одговорност. Ако би повод за рат била нека испровоцирана акција Ирана, узок рата би била спремност Нетанјахуа да, зарад очувања власти, гурне цео регион Блиског истока у нови рат, можа чак и цео свет у Трећи светски рат.

Аутор: Дамњан Прличчевић

Извор: eagleeyeexplore

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!