Владика Артемије: Ми смо били и остали оно што смо и раније били
“Ако и цео сабор архијереја скрене са пута Православља, епископ има право да издвоји своју епархију и сачува Цркву.“ Свети Јустин Ћелијски
Знате како је… Ти који нас називају расколницима или сектом требало би да докажу од чега смо се ми удаљили, шта смо ми то напустили, са ким смо ми у јединству.
Ми смо били и остали оно што смо и раније били, Епископ Српске Православне Цркве, Епископ оне Цркве коју је Свети Сава основао и утврдио у српском народу. Трудимо се заједно са својим монаштвом и народом који нам долази да останемо на том Светосавском путу, а то значи на путу Светих Отаца, Светих Апостола, на путу Господњем. Да очувамо ту веру коју су нам они предали и у аманет оставили, да ту веру сачувамо, а по Светом Максиму Исповеднику „Господ је Црквом назвао право исповедање вере“.
Ако погледамо говоре о подели у српској Цркви или расколу, нека се види ко је од чега одступио, ко се удаљио од принципа Светосавских, Светоотачких, од Символа вере, па ће онда бити јасно ко је у расколу.
Сви исповедамо и читамо Символ вере на свакој Литургији, и у многим другим приликама, на крштењу деце и осталим приликама, где говоримо: „Верујем у једну Свету, Саборну и Апостолску Цркву“. Једну. Јер Господ је основао једну Цркву. Не две, не многе, не сто, не пет стотина, није основао екуменски савет цркава него је основао Цркву Своју, а то је је право Исповедање вере.
“Прави Србин увек стоји уз свога Господа Христа, увек стоји у Светој Србији: бранећи Правду живи том правдом, бранећи Истину живи том истином, нема смрти која га може одвојити од њих, нема ђавола, ни легиона ђавола, ни пукова ђавола који могу таквог Србина, Христовог Србина, Светосавског Србина одвојити од Свете Србије!“ Свети Јустин Ћелијски
Међутим, да кажем званична српска Црква исповеда да постоје многе цркве, и то чак сестринске… и римска црква – папистичка – је сестринска црква, и протестанти – сестринске цркве, и многе, многе друге секте стварно и јереси називају се и исповедају се као – сестринскe црквамe и са њима се одржавају контакти, дијалози, заједничке молитве, заједничко честитање празника и тако даље.
То је одступање од вере Православне. Када рецимо патријарх Иринеј честита новоизабраном папи, јеретику, избор на место римскога папе, он му говори: „Вас је Свети Дух изабрао и поставио ту, на то и то место…“ Да ли је могуће да то говори један православни ум, један православни епископ, један православни човек? Да Светог Духа увлачи у јерес? Јер, очигледно је на толико Сабора, од толико Светих Отаца папизам осуђен као јерес. А ми сада говоримо да „Дух Свети изабира архијеретика“ у тој групацији, која се назива римокатоличка црква.
Не треба ту ни много памети ни много речи да се види заиста ко је у расколу са Светим Оцима, са Светим Апостолима, са Светим Савом. Онај ко је одступио од њиховог пута, од њиховог учења – то су расколници.
Ја, као Епископ рашко-призренски, за сада у егзилу са својим монаштвом, остајемо на томе Светосавскоме путу.
Владика Артемије (1935-2020)
Извор: Епархија рашко призренска у егзилу
