Postoji li „duboka država“ i u Ruskoj crkvi?
Koje su to snage koje marljivo štite liberalno-obnoviteljski lobi u Ruskoj crkvi? I zašto su ove snage tako uticajne?!
Pročitao sam materijal agencije RBK „Spas“ i izvinio se svešteniku koji je govorio u odbranu Navaljnog, što se kaže, „očima u čelo“. Autori materijala Viktorija Poljakova i Elizaveta Lamova pišu: „Nakon što su u ‘Spas-u’ protojereja Alekseja Uminskog, koji se zalagao za pružanje medicinske pomoći Navaljnom, nazvale zločincem, sajt ‘Pravmir’ odbio je saradnju sa kanalom i zatražio javno izvinjenje.“ Posle toga, kažu uplašeni bojkotom sajta „Pravmir“, „Spas“ se izvinio ocu Uminskom prvo privatno, a potom i javno.
Ako je ovo tačno, vreme je da razmislimo koje tajne poluge uticaja na glavni pravoslavni TV kanal poseduje urednica sajta „Pravmir“ Ana Danilova. Napokon, svi znaju da su se posle niza „Pravmir-ovih“ otvoreno liberalno pristrasnih nastupa zvanične crkvene strukture ogradile od ove stranice, a šef njenog Nadzornog odbora, poznati moskovski sveštenik, protojerej Aleksandar Iljašenko, javno je izašao iz redakcije. Iako je sajt „Pravmir“ prilično dugo bio neka vrsta uzornog pravoslavnog resursa, a Danilova je bila pozivana na sve zvanične crkvene događaje, nagrađivana, ona je jednostavno bila obasipana pažnjom.
Iako su, najverovatnije, novinari RBK-a Poliakova i Lamova dali željeno za činjenično, a na odluku televizije da se izvini protojereju Umniskom uticala je ne pretnja „Pravmir-a“ da će prekinuti saradnju, već neki drugi motivi. Malo je verovatno da „Pravmir„ u svom sadašnjem stanju može nešto da dâ TV kanalu „Spas“, jer je sada posećenost sajtu opala. Očigledno nam je ponestalo novca za kupovinu informacija i širenje putem interneta …
Ludorije prote Uminskog
Međutim, „Pravmir“ je „Pravmir“, ali problem ostaje. Neko je primorao novinara Romana Golovanova da se izvini ocu Uminskom! Tokom emisije „Strim“, koja je i postala kamen spoticanja, on uopšte nije protivrečio svom gostu politikologu Sergeju Karnauhovu, koji je optužio sveštenika Ruske pravoslavne crkve za saradnju sa neprijateljima ruske države Hodorkovskim i Navaljnim.
Protojerej Aleksij (Uminski)
Da, možete da tvrdite Karnauhova da je tokom programa preterano oštro pokrenuo to pitanje, optužujući oca Aleksija za ekstremizam, zahtevajući da bude procesuiran za zločine protiv države. Međutim, ne možete odbaciti argumente. Protojerej Aleksij Uminski dao je izjavu u znak podrške Navaljnom, dobro znajući da je reč o političkoj demonstraciji, da će njegov govor koristiti protivnici vlade, protivnici države. U isto vreme, nije smatrao ni potrebnim da se prikrije govoreći o drugim zatvorenicima kojima je, takođe, potrebna medicinska pomoć. Tada bi se njegova izjava i dalje, mada i nategnuto, mogla nazvati brigom za osuđenike. Ovo, kako je rekao, sigurno nije! Govorio je samo o Navaljnom. To je, dakle, namerna demonstracija podrške nesistemskom opozicionaru u njegovoj borbi sa vlašću.
Međutim, svi ljudi u Crkvi dobro znaju da protojerej Uminski stalno govori sa liberalnih pozicija. Nedavno je bio jedan od pokretača pisma podrške beloruskoj opoziciji, koje je objavio isti taj sajt „Pravmir“. Ranije je pokrenuo pismo sveštenstva Ruske pravoslavne crkve u odbranu učesnika ilegalnih uličnih akcija u Moskvi. Tako da podrška oca Uminskog Navaljnog nije mogla nikoga da iznenadi.
Pitanje je u nečem drugom. Sergej Karnauhov je, kako pretpostavljam, očekivao sasvim drugačiju reakciju na svoju kritiku ludorija oca Uminskog – da će ga nekako postaviti na njegovo mesto itd. Ali ispostavilo se sasvim suprotno.
Neko uticajan, kao što bi neko mogao pretpostaviti, nazvao je upravu TV kanala Spas i zatražio da se izvine Uminskom, što je novinar Golovanov i morao da učini – prvo lično, a zatim i javno.
Izdaja Ruske crkve i „duboka država“ u njoj
Stoga se postavlja pitanje: koje su to snage koje marljivo štite liberalno-obnoviteljski lobi u Ruskoj crkvi? I zašto su ove snage tako uticajne?!
Napokon, problem nije samo u jednom protojereju Aleksiju Uminskom. Na Sankt Peterburškoj akademiji, profesor protojerej Georgije Mitrofanov, budućim sveštenicima truje mozak antisovjetizmom i liberalizmom (zapravo antidržavnom propagandom). Otvoreno kritikuje Njegovu Svetost Patrijarha Sergija (Stragorodskog) zbog saradnje sa vlastima, hvali Mihaila Gorbačova i Borisa Jeljcina, opravdava izdajnika Vlasova, „koji je tražio treći put između borbe dva tirana“. I ništa mu se zbog toga ne događa. Prima samo crkvene nagrade i unapređenja.
Ili, uzmimo za primer starešinu Sankt Peterburške saborne Feodorovske crkve, protojereja Aleksandra Sorokina, koji je nedavno postao heroj zbog jednog crkvenog skandala. Da, ogorčili smo se i nazvali njegovu izložbu „pornografskom“, nismo dvaput proverili podatke koji su nam poslati. Ispostavilo se da na kraju nisu bili izloženi svi radovi koji je trebalo da budu prikazani na izložbi u crkvi. Bilo ih je sramota da pokažu otvorenu „golotinju“, te je prikazana samo slika „David i Golijat“. Međutim, na izložbi su bile slike, mada ne erotske, ali svakako nepogodne za pokazivanje u prostoru pravoslavne saborne crkve. Zašto smo poverovali u „pornografsku izložbu“ u Feodorovskoj sabornoj crkvi, bez provere? Jer se o. Sorokin ranije odlikovao svakakvim modernističkim ludorijama – ili se druži sa rimokatolicima, ili poziva lezbejku na sastanak sa parohijanima. Upravo je u njegovoj crkvi govorio njegov prijatelj protojerej Mitrofanov, a članci samog o. Sorokina, koje je objavljivao u časopisu „Živa voda“ u velikoj meri sadržavali su antidržavne ideje, jer je otvoreno promovisao ideju fundamentalnog neprijateljstva između države i Crkve.
Ne želim da govorim o svešteniku Georgiju Kočetkovu, poznatom po svom otvorenom modernizmu. Koliko je kritika već rečeno na raznim tribinama, a od njega se sve to odbija „poput vode s pačjih leđa“, pri čemu nastavlja svoje eksperimente, štiteći svoje sveštenike istomišljenike. Krajnje je vreme da se govori o celoj sekti Kočetkovskog u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, koja je nedavno pokušala da demonstrira svoju moć u Tverskoj mitropoliji. Tamo, međutim, nije išlo po njihovom planu, sprečio je to verujući narod.
Direktno deluje neka vrsta „duboke države“ u Ruskoj pravoslavnoj crkvi! Štaviše, deluje metodično i efikasno …
Međutim, mi pamtimo do čega su ta koketiranja sa obnovljenicima dovela početkom dvadesetog veka. Tada je jerarhija takođe bila meka prema svim vrstama eksperimenata i sumnjivim idejama, podstičući želju da se „ide u korak s vremenom“. Kao rezultat, obnovljenički raskol dobio je kolosalnu dimenziju. Naravno, bez podrške boljševičke vlade, „živocrkvenjaci“ ne bi imali takvu moć i takav uticaj da su gotovo uništili Rusku crkvu. Ovi obnovitelji su izašli iz dubine Crkve i nisu ih u nju uveli boljševici.
Izvinjenje TV kanala Spas protojereju Aleksiju Uminskom nije samo moždani udar, ono je važan simbol savremenog crkvenog života. To svedoči o tome da modernistički lobi u našoj Crkvi ima impresivnu snagu, uživa podršku nekih osoba iz senke i struktura. Upravo ovo može imati najozbiljnije posledice i za Crkvu i za državu, budući da je Crkva vekovima bila a to je i danas, jedan od potpornih struktura naše civilizacije.
Kako, dakle, neutralisati modernistički lobi u Ruskoj crkvi? Ne znam. Ipak vidim da to nije moguće učiniti sa unutarcrkvenim snagama. Možda će država intervenisati. Međutim, mi smo danas formalno odvojili Crkvu od države, a sinodski period je zvanično proklet kao guba naše crkvene istorije. Jednom rečju, ćorsokak …
Autor: Anatolij Dmitrievič Stepanov, glavni urednik Ruske narodne linije i predsednik Ruskog Sabranja
Preveo Cvetin Glogovčanin – https://ruskline.ru/news_rl/2021/04/14/glubinnoe_gosudarstvo_est_i_v_russkoi_cerkvi
Izvor: Nauka i kultura
