Podsećanja povodom rasprava u Skupštini o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom
Procedura proguravanja izmena i dopuna u „Zakonu o upravljanju otpadom“ me je za trenutak vratila pola veka u prošlost i podsetila na programiranje događaja i mudru životnu izreku: „Kad svima bude jasno, po pravilu je kasno!“
Naime, tek posle višedecenijske vremenske distance veći deo ljudi je shvatio da je donošenje ustava 1974. bilo politička priprema, posle koje su velika sredstva MMF-a u vidu plasiranih kredita bila ekonomska podrška za razbijanje Jugoslavije i Srbije. Sećam se da je u Vojvodini izgrađeno oko 14 šećerana (?!) od kojih više od polovine nepotrebno. Da je nuklearni lobi bio moćan i da je krajnjim naporima i pregaoca ekološkog pokreta, novinara i uzbunjivača, Dragana Jovanovića, sprečena izgradnja nuklearne elektrane na Dunavu. https://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=357&cl=25
Sredinom osamdesetih godina sprečena je i izgradnja nepotrebne, skupe fabrike za vodosnabdevanje Novog Sada sa radom na principu filtriranja površinskih voda Dunava. (1983. godine su bile restrikcije vode usled smanjenog kapaciteta tada postojećih izvorišta.) Kasnije, za vreme DOS-a, u poslednji čas sprečeno je skladištenje opasnog otpada u napuštenim rudarskim oknima Fruške gore. Nešto je za dobrobit društva sprečeno, zaduživanje je smanjeno, ali odavno, u svim oblastima, povika na vuka, a karavani prolaze…
Podsećam da su od režimskih komunističkih vlasti i njihovih preobučenih potomaka sve vreme uklanjani i/ili omalovažavani relevantni stručnjaci da bi u prvi plan izbijali, na trgovinu spremni i za sprovođenje raznoraznih „Agendi“ podobni, partijski poslušnici i jurišnici. U međuvremenu su usledile Bolonje i SCI liste za naučna napredovanja (pogotovo pogubne u društvenim naukama usled standarda i merila odavno dekadentnog i nama, pogotovo politički, nenaklonjenog Zapada).
Na tako pripremljenom terenu, sa kadrovima po merilima i volji Zapada, posle perfidno ali i ogoljeno ubačenih izmena u zakonima sa obrazloženjem da se prate svetska naučna dostignuća ili zahtevi na putu u EU-ropsku zajednicu, u lokalnim sredinama su sprovođeni dogovoreni eksperimenti, uz ekonomsko, sociološko i kulturološko porobljavanje i raspodaju resursa zemlje.
Što se otpada tiče, primera radi, vraćanjem u prošlost, sećam se da je primena radioaktivnih gromobrana otpočela u Americi radi rešavanja problema skladištenja tzv. kobaltnih bombi, korišćenih za zračenje u medicinske svrhe. Skladištenje osiromašenog uranijuma delom je rešeno upotrebom u municiji kako bi se povećala prodorna moć projektila; i daleko od Amerike, radi „zaštite“ ljudskih prava, „domoroci“ su plemenito zasipani oblacima uranijumske prašine. A o razornom zagađenju i uticaju na ljude i prirodu usled velikog vremena poluraspada (milijarde godina), američki „filantropi“, lažni zaštitnici i svetski policajci u službi očuvanja monopola na svoju imperijalističku „demokratiju“, licemerno ćute. Ali konačno i u porobljenoj Evropi istina izbija na videlo. https://srbin.info/svet/dosad-nepoznat-izvestaj-saveta-evrope-otkriva-jezive-posledice-nato-agresije/
Ambasador Hil nam nedavno „prijateljski“ poručuje da, radi naše svetlije budućnosti, plemenito bombardovanje 1999. godine treba zaboraviti. A da je osiromašeni uranijum blagotvoran u određenim okolnostima, nažalost, godinama nas ubeđuju i neki naši glasnogovorni stručnjaci…
Da li i zbog izreke: „gde će kus s rogatim“ tek, koliko mi je poznato, kompletni izveštaji o posledicama Nato agresije, kao zvanični državni dokumenti, nisu još objavljeni.
Pošto su prljavim tehnologijama razvijene zemlje prve zagadile svoje okruženje, takve tehnologije se izvoze u zemlje trećeg sveta zagađujući i njih. A kasnije sledi nova naplata prodajom skupih tehnologija kao mera zaštite i oporavka od danajskih „darova“ ugrožene i devastirane životne sredine.
Podsećam da se kroz dopune „Zakona o upravljanju otpadom“, sa jednoumljem partije na vlasti i praktično nemogućnošću kontrole, na mala vrata ozakonjuje enormno zagađenje budućim skladištenjem i preradom otpada iz Srbije, ali prvenstveno iz EU- ropskih zemalja. Takva postrojenja su rizik ne samo po zdravlje ljudi već i za okolnu životnu sredinu, čime se opasnost višestruko povećava. A mi u Vinči i onako odavno imamo tempirane ekološke bombe u vidu Gradske deponije i skladišta radioaktivnog otpada u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“.
Država sa partijom na vlasti sa izbornim sloganom – „Za našu decu“ – ne bi smela da se ponaša kao sluškinja odnosno filijala stranog kapitala, koja omogućava bogaćenje male grupe domaćih oligarha, ugrožavajući život i egzistenciju ostalih svojih stanovnika i budućih pokolenja.
Setimo se da u Boru i Majdanpeku, i dan-danas, osim opasnih hemikalija iz tehnološkog procesa proizvodnje bakra, u atmosferu odlaze i nedovoljno filtrirani produkti sagorevanja medicinskog i drugog kancerogenog otpada (usputna delatnost), zagađujući vazduh i okolinu, na šta je godinama upozoravala dr Nada Ajdačić i trpela posledice.
Setimo sa samo harange kada je objavila tačne podatke posle incidenata u nuklearnim reaktorima u Černobilu 1986. I umesto da je odlikovana zbog brige za stanovništvo, pogotovo za malu decu koja su se posle radioaktivnih kiša za prvomajske praznike bezbrižno igrala u parkovima, i pravovremenog upozoravanja čime je smanjena kontaminacija stanovništva (pogotovo i obazrivim korišćenjem prolećnog povrća), ona je, profesionalno nepotkupljiva i savesna, bila nepodobna za vladajuće strukture koje manipulišu istinom bez obzira na posledice po ljude i prirodu! A broj kancerogenih oboljenja kod dece i odraslih bi bio neuoredivo veći da nije u Srbiji bilo hrabre dr Nade Ajdačić. I ne samo nje…
– Gotovo dvadeset godina nakon te nesreće Dejan Radulović, novinar Radija Slobodna Evropa, jedan je od prvih koji u javnost u Srbiji uspeva da iznese informacije da je na istoku zemlje, u Timočkoj krajini krajem osamdesetih verovatno tajno spaljivan nuklearni otpad. Nada Ajdačić je bila šef laboratorije za merenje radioaktivnosti Instituta u Vinči. Ono što je pronašla u Borskoj reci bili su produkti nečega zbog čega je izgubila karijeru: „To su bili fisioni produkti. A to ne bi smelo da se nađe u prirodi. To znaju oni koji znaju šta su radili i zbog čega su, na osnovu naših nalaza, nas lišili i profesionalnog života i ljudskog i moralnog statusa i uništili jednog mog saradnika, koji je sa 42 godine ostao na ulici.” https://www.slobodnaevropa.org/a/666784.html
Zato podsećam da je skladištenje i spaljivanje nuklearnog otpada najisplativiji biznis u svetu. I da su u saradnji države i nama prijateljske Kine, odnosno i Nemačke, u Boru i Majdanpeku mogući i takvi tajno dogovoreni, a sada ozakonjeni, projekti.
Služeći se raznim smicalicama, današnjim Svetskim nosiocima Zelene agende, podržavanim od globalne „elite“, velika opasnost, usled uticaja na zagrevanje planete, jeste metan (?!) koji ispuštaju krave, pa treba smanjiti njihov broj u svetu i izazivati glad. A represije sa zatvaranjima stanovništva usled p(l)andemije Kovida i poremećaji svih vrsta, izazivanje ratova širom sveta itd, po njima nisu opasni po planetu – u službi su porasta profita „elite“! U stvari, u njihovoj kratkovidoj sebičnoj igri sve to je u funkciji svođenja na „zlatnu milijardu“, što više i ne kriju.
Neodgovorne manipulacije sa klimom preko kejmtrejlsa i harpova su za vladu Amerike stvar dostignuća nauke. Jer sva dostignuća tih opasnih eksperimenata se uglavnom koriste za vojno-ekonomsko slamanje i ucenjivanje neposlušnih, koji se usuđuju da im se ispreče na putu ostvarenja njihovih imperijalističkih ciljeva. Setimo se oblaka sa centrom baš nad termoelektranom u Obrenovcu 2014. godine sa ogromnim padavinama, izlivanja Save i poplavljenim okolnim područjima. A izazivanje gladi uticajem na klimu im je postalo pristupačno kao dečja igračka. Shodno rečenom, klimatske intervencije su kao prioritet ušle i u petogodišnji plan Amerike. https://borbazaistinu.rs/klimatske-intervencije-amerika-se-sprema-da-primeni-klimatsko-oruzje/
Sada se ratuje i sa geofizičkim oružjima za izazivanje (ili pojačavanje) zemljotresa u trusnim područjima, radi disciplinovanja nepokornih ili podsećanja pokorenih da ne skreću sa zacrtanog nametnutog prijateljstva. Ne mogu da se otmem utisku da cunami u Japanu 2011. godine sa delovanjem na nuklearnu elektranu Fokušimu i sadašnji zemljotresi u Turskoj i Japanu nemaju i tu pozadinu…
Nestrpljivi čitalac će se zapitati zašto ovo pišem kada je sve to svima poznato. Odgovor je da bih ukazivao da praktično ništa nije slučajno, već da je plod delovanja poznatih ili nama nepoznatih sila. Da treba da se trudimo da svako reaguje u okviru svoje oblasti u zaštiti osnovnih prava na život: vode, vazduha, hrane i slobode. Da radimo sve što je u našoj moći radi zaštite naše dece i budućih pokolenja. Svet je na prekretnici, a događaji se ubrzavaju…
Potrebna je promena svesti čovečanstva! Uspavani i zombirani lažovizijama i ostalim medijima, probudite se!
Autor: Slobodan Bojković
