Miloje Stevanović: Jezik roda moga
Promišljajući vreme u kojem živimo u kategorijama i po kriterijumima svetosavskog rodoljublja, prepoznaćemo u njemu sunovrat duhovno-kulturnih vrednosti, moralnih orijentira, državotvorne pravne svesti i mnogih drugih sadržaja koji naš narod čine aktivnim činiocem svetskoistorijskog toka. Iako nas ta vrsta napora našeg unutrašnjeg bića upućuje ka zoni žalosti i nespokoja, ipak i u ovom vremenu postoje ličnosti i događaji čiji vektor deluje u suprotnom pravcu i bar povremeno nas udaljuje iz te zone. Iskre nacionalnog samopoštovanja i nade u bolju budućnost Roda u tmini sadašnjice udeo su ličnosti velikog formata koje nemaju svoje mesto u hipertrofiranom masmedijskom prostoru, ali čija dela nadilaze prostor i vreme u kojem su nastala i nesumnjivo pripadaju svenarodnoj baštini.
Jedna takva ličnost je i g-din Miloje Stevanović, decenijama unazad veliki pregalac na njivi Gospodnjoj i njivi narodnoj. Zaista, veoma je obiman i po raznovrsnostan registar njegovih dobrih dela u službi Bogu i Rodu. U skorašnje vreme pribrojao mu je još jedan biser, internet serijal „Jezik roda moga“, koji na ovom mestu predlažemo vašoj pažnji. Ovo izuzetno ostvarenje predstavlja vizuelno i zvukovno raskošnu dopunu Milojevom literarnom delu „Rečnik Dragačeva“, i zajedno sa njim čuva od nestanka govor Milojevog zavičaja. Kada kažemo govor, na mislimo samo na specifični pojmovnik i dijalekatsku formu koju brojni nanosi novogovora sa preloma vekova i epoha neumoljivo krnje i predaju zaboravu. U pitanju je jedan bogat, razbarušen, vrcav sistem komunikacije i samoidentifikacije, nosilac i prenosilac (sa jednog naraštaja na drugi) pouka o životu na određenom mestu i određenim društveno-istorijskim prilikama, ali i onih univezalnih koje, ako su verodostojne, uvek proizilaze iz lokalnih (a ne obrnuto). I više od toga, izvanredni tandem „Rečnik Dragačeva“ – „Jezik roda moga“ rekonstruiše jedan duboko utemeljen svenarodni sistem vrednosti sa snažnom zavičajnom notom, koji prožima sve grane narodnog života. U njemu duhovno raslabljeni čovek srbskog urbaniteta, iznikao na tekovinama titokomunističke varijante „skoka iz carstva nužnosti u carstvo slobode“ i sledujuće evrounijatske bezalternativnosti, a koje obe baštine bezbožje i bezzavičajnost, može prepoznati zaboravljeno blago svojih časnih predaka i priliku za sopstveni unutrašnji preobražaj. Tu priliku posebno treba pružiti srbskoj omladini, koja stasava u nikad u istoriji brojnijim i zamaskiranijim iskušenjima. U nastavku pogledajte serijal od devet kazivanja, koji će vas podsetiti na prošlost i vrednosti koje smo zaboravili.
Uredništvo Borba za istinu
