Još jedan dobar i veliki čovek napustio je ovaj grešni svet
“Možemo sumnjati u bilo šta: da li će sutra biti tmurno ili vedro, da li ćemo biti zdravi ili ćemo se razboleti, da li ćemo biti bogati ili ubogi, ali u jedno nema nikakve sumnje – svi mi ćemo pre ili kasnije stati pred Boga. Umiranje je „put vseja zemlji“ („put sve zemlje“). Međutim, premda to znamo, kad gubimo bliske ljude svejedno osećamo tugu.“ [1]
7. avgusta napustio nas je Branislav Bane Panović (1958-2021). Iza sebe je ostavio suprugu, dva sina i troje unučadi i, pre svega, lepa sećanja i veliko poštovanje kod onih koji su ga poznavali.
Bio je suprug, otac, deda, prijatelj, rukovodilac jednog od sektora Elektrodistribucije u Loznici, planinar, član crkvenog hora…, ali pre svega bio je rab Božiji. Voleo je sve ljude, voleo je život, ali najviše je voleo Gospoda. Jednostavno, živeo je smireno u Hristu i za Hrista. Zbog toga je redovno prisustvovao Bogosluženjima u crkvi Svetih Apostola Petra i Pavla u Banja Koviljači ili drugim svetinjama koje je obilazio. Imao je lep glas i bio je član i jedan od osnivača crkvenog hora “Sabor srpskih svetitelja“ u Banji Koviljači. Posebno je bio vezan za Svetu Goru, na kojoj je bio mnogo puta i sa koje se upravo vratio sedam dana pred smrt. Tamo je poslednji put posetio brojne svetinje kojima je sa radošću dolazio u pohode, pričestio se i vratio kući pun Božije blagodati. Božijim promislom svoj život na zemlji je okončao u manastiru Radovašnica, za koji je u poslednje vreme bio veoma vezan. Za vreme bdenija (večernje službe) u kojoj je aktivno učestvovao za pevnicom, osetio je da mu nije dobro i izašao iz hrama. Po završetku službe Branislavovo beživotno telo pored hrama pronašao je njegov sin.
Bio je čovek skroman, pošten, velikog i otvorenog srca, koji je pružao pomoć i utehu svima koji su mu se obratili. Reči Vladana Đurića samo delimično otkrivaju one što je krasilo Branislava “Dobrota je jedna od stvari po kojoj će te ljudi pamtiti. Ništa materijalno nije ni izbliza toliko vredno kao tvoja dobrota koju si posedovao i imao je kao niko. Vedrina kojom si zračio. Sve si prihvatao sa veseljem kao Božiji poslanik. Hvala ti na svemu tome naš brate Bane…Otišao si iznenada, bez pozdrava. Zato je naš bol još veći. Bole reči koje nismo rekli, a mogli smo. Boli praznina koja nikada neće biti popunjena. Boli što ćeš svuda da nam fališ i što ćeš uvek biti taj neko koji nedostaje. Ne boli samo tvoja smrt, već život koji je mogao još da traje a ugasio se…“
Imao sam čast da ga lično poznajem. Upoznali smo se pre sedam godina povodom tradicionalne Gučevske Litije. Branislav je nesebično pomogao njenu organizaciju i lično u njoj učestvovao. Eto, baš dva dana pre njegove smrti čuli smo se telefonom i dogovorili se oko nekih detalja organizacije Osme Gučevske Litije. Tom prilikom mi je ukratko preneo prelepe utiske sa Svete Gore.
Gospod uzima najbolje među nama, u vreme kada su oni spremni za susret sa Njim. Verujem da je naš brat Branislav baš zato i napustio ovaj grešni svet, jer je spreman da stane pred Gospoda. Neka Gospod Svemislostivi oprosti sagrešenja Branislavu i podario mu večni život, a njegovim najmilijima utehu i nadu da će opet biti zajedno u večnosti.
“A mi, pravoslavni hrišćani, treba da rastvorimo svoju tugu s hrišćanskom nadom, da ako se sami budemo spasavali i svojom molitvom spasavali naše bližnje, smemo da verujemo da nam predstoji susret s njima tamo, u drugom životu. A ako oni dospeju u Carstvo Nebesko, sigurno će se tamo moliti za nas.“[2]
Učinimo što do nas stoji, ostalo će Gospod dati!
Rab Božiji Goran Živković
[1] Sveštenik Pavle Gumerov
[2] Sveštenik Pavle Gumerov
