Два примера које говоре о величина Срба пре сто година и данашњем недостојном потомству

Данас окупираном Србијом владају људи издајничке ћуди, који нас убеђују да треба да живимо за тренутак и да за тај проклети тренутак треба да дамо све; и земљу и образ и част, све што нас чини људима. Зато ову земљу данас нико не уважава већ на њу гледају са презиром, а непријатељи осећају да смо на коленима, па као лешинари ударају са свих страна.

Пре сто година име Србин се од стране пријатеља с љубављу изговарало, а од стране непријатеља са страхопоштовањем, а србска застава се у знак поштовања подвига и жртве србског народа 28. јула 1918.г. завијорила над Белом кућом и свим државним институцијама у Вашингтону, а саопштење тадашњег председника САД-а Вилсона прочитана је у свим црквама широм земље и објављено у свим већим часописима, у којем је између осталог речено: ”… Иако је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада надјачани надмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност… 

Упоредите муцање данашњих властодржаца који живе за тренутак који води у пропаст, са говором поручника Тасића српским војницима пред битку на Церу: ”Затим, кад испалиш сву муницију, а непријатељ и даље наступа – на бајонет, кад ти сломе нож – на руке, кад ти поломе обе руке – на зубе, кад ти избију и последњи зуб, све док можеш да мрдаш, док те има – нападај! Кад те смртно погоде, гледај да им паднеш на сред пута, да те заобилазе, прескачу, склањају – да им мртав сметаш! У овом рату бранимо отаџбину – земљу отаца наших, боримо се за синовину – земљу синова наших. Између отаџбине и синовине нас нема!” Захваљујући оваквим јунацима њиховој свесној жртви ми данас постојимо, а ово је још увек наша земља.

Наш велики писац Антоније Ђурић је рекао: ”Поносити се својим прецима а не бити их достојан – чин је вредан само презрења”. Наши преци, када је време захтевало, постајали су ратници који су се борили и жртвовали за веру, породицу и отаџбину, а и ми данас тако треба да поступамо ако желимо будућност у којој ће бити наде.

Учинимо што стоји до нас, остало ће Господ дати!

Уредништво ”Борба за истину”

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину која је у Србији забрањена!