Стоп монтенегрисању и католичењу Црне Горе
Не дајте се браћо Црногорци. Не дај се васкрсла Србска Спарто, да те зомбирају, да од тебе направе Франкенштајна Монтенгро у јереси екуменизма. Не дајмо браћо Срби да нас кардинал Амфилохије лукаво и постепено претвори у оно против чега се бунимо.
Милов режим је одавно нокаутиран масовношћу, срчаношћу и светосављем литија. Тробојна револуција га је дотукла , али неко одржава у животу комираног Мила. Тај неко све вријеме умртвљује протесне литије и лаже народ. Пуно је филозофских говора, демагогије и јереси. Све је отворено почело онда када је Гојко Перовић плакао за непокајаним МНЕ усташама на Цетињу, не зовући их на покајање, а није плакао за личованим дјечаком Јосифом Вукићевићем, него је чак окривљавао Србе да својим постојањем провоцирају МНЕ режим. Потом се наставилом Гојковим негодовањем на србске тробојке и србско име самог народа и Цркве. Редовним изостављањем оца Цркве првог српског архиепископа Светог Саве. Предраг Шћепановић је у писму режимским предсједницима МЗ у Подгорици навео да ће уклонити српске заставе са литија, а истаћи МНЕ ,,кокошке,, . Сметале су и сметају им србске тробојке исто колико и Милу, али им није сметало, чак супротно, љигаво Холивудско прошење дјевојке на литији испред храма у Подгорици. Што никако није хришћански.
Није хришћански ни стварање идола, а то раде екуменисти у Црној Гори, јер су носили велике слике Амфилохија и патријарха Павла, док су истицали да се не смију носити никаква обиљежја. Тако су постепено Амфилохијеви свећеници кренули са уклањањем србских тробојки са србских литија за србску Цркву. Кренули су једноставно међу људе и тражили да склоне тробојке. Засметали су им транспаренти НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ и САМО СЛОГА СВЕТИЊЕ СПАШАВА, јер су написани у бојама србске заставе и поред крста са четири оцила, па су ти транспаренти постепено нестајалали. Мени је најодвратније уклањање тробојног траспарента било у Плужинама, јер сам Пивљани, а и био сам присутан. Једноставно су на крају литије игуман пивског манастира Јефтимије и локани парох Мирослав истакли да је такав транспарент САОБРАЋАЈНИ ПРЕКРШАЈ, те да ништа не треба истицати због БРАЋЕ и да нам не пише на челу да смо Срби.
Чини ми се, да они желе да нам пише на челу да смо магарци. Њима очигледно пише да су језуити. Након боравка неканонског владике и јеретичког узурпатора Теодосија у Никшићу у неповрат су нестала сва србска обиљежја са трга у Никшићу за вријеме литија. Људи крену од кућа са тробојкама, али тробојки на тргу нема од тада. Када је почео Васкршњи пост умјесто да позову народ на покајање, молитву и уздржавање , Амфилохијеви свећеници су говорили и говоре народу да пости ко како може. Ово је слутило само даљем злу.
Коначно, десило се оно чега сам се све вријеме прибојавао. Синоћ 5.3.2010. испред саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици појавиле су се заставе Црне Горе и МНЕ кокошка везане једна за другу. Много лукавије и подлије него што је радила ова неспособна опозиција на у старту пропалим протестима. Они су носили везану ,,кокошку,, и званичну заставу Републике Србије , што је такође било одвратно и уништивачки , али су им протести зато пропали. Сада када је пола Црне Горе изашло да одбрани СПЦ, али и због покраденог референдума за отцијепљење, због укидања србског језика, заставе, грба и химне, због Милово признања ,,Косове,, због режимских санкција Русији и свих крађа, али под крстом и тробојком, Амфилохије уклања тробојку, што није успјела да уради ни милова фаланга. Покушава да претвори Црногорце у јеретичке Монтенегрине.
Све вријеме раде на томе да наведу народ да буде за оно против чега се устало. Ето замислите та ,,кокошка,, је званични симбол Миловине Монтенегро која је окупирала Црну Гору и под њом су почињена сва зла, а везивањем заставе Краљевине Црне Горе за ,,кокошку,, се поништава тробојка, а МНЕ ,,кокошка,, узпоставља као нормални симбол Црне Горе. Не допустимо браћо да нас претварају у паписте и Монтенегрине. Уклањајмо ,,кокошку,, гдје год можемо и држимо се Светог Саве и само ће тако Бог да нас помаже.
МНЕ ,,кокошки,, нема мјеста на србским литијама за Српску Православну Цркву.
Раб Божји, Игор Војиновић