Брисање старог народа
Брисање културе и идентитета народа, Народна библиотека Србије са 1500 средњевековних докумената краљева и преко 300.000 књига.
6 Април 2.144 непријатељска ратна авиона изнад Београда
Хитлерово наређење „Народна библиотека“ од ментора 3 рајха
„Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа.“ Генерал Александер Лер
Зграда националне библиотеке на Косанчићевом венцу током бомбардовања потпуно је изгорела, преко 300.000 књига.
Непроцењиво културно благо је нестало као давно Александријска библиотека,….
Изгорело је од непроцењиве вредности више од 1.500 средњевековних рукописних књига, хрисовуље и многе краљевске повеље од 12 века, штампане књиге од15 века, бројне мапе, књиге великана српске културе и историје, попут библиотеке Лукијана Мушицког, Ђуре Даничића, Павела Шафарика…
1. априла 1941. године, је била примпремљена евакуација
150 сандука, рукописи одвојени у 38 сандука, а стара периодика у 22 сандука.
Одједном 3. априла наредба министра просвете М. Трифуновића да се одустане од евакуације?! …
И у току Првог светског рата, 1914. и 1915. године, библиотека је била бомбардована, чак је три пута евакуисана. Тада је уништен део књижног фонда, а ради спасавања преостали фонд је пресељен на више места у Београду, Нишу, Косовској Митровици и Софији.
Након слома нацистичке Немачке, генерал-пуковник Александер Лер заробљен. Током сведочења које је дао официрима Народно-ослободилачке војске Југославије почетком маја 1945. год. Лер је нагласио да му је лично Хитлер издао наређење да се Београд разруши. „У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек онда оно што је за нас војнички било интересантно“
На питање југословенских официра зашто баш Народну библиотеку, он је одговорио:
„Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа.“
Дечанска хрисовуља је оснивачка повеља манастира Дечани из 1330. године. Оригинал је написан у облику свитка. Оригинална верзија на папирусу се чувала у Народној библиотеци Србије на Косанчићевом венцу све до Априлског рата.
Извор: Добре приче
