Beli anđeo – zaštitnik Srba
Dana 26 jula (po u svetu prihvaćenom kalendaru) pravoslavni Srbi i Rusi slave arhanđela Gavrila. Sveti arhangel Gavril (Gavrilo) je u nebeskoj hijerarhiji serafim. Odražava muža Božjeg i krepost Božiju. On je blagovesnik tajni Božjih, naročito tajne bogovaploćenja i vaskrsenja. Zaštitnik je Srba, i njegova čuvena, čudesna freska, nalazi se u manastiru Mileševi. U sledećoj bogomoljačkoj pesmi bogovesnik je i blagovesnik drugog dolaska Gospoda Isusa Hrista.
Blagovest arhangela Gavrila
Libanonski kedri
Moćne krošnje njišu,
Svetitelji na tamjan mirišu,
A Gavrilo u punom sjaju i slavi,
Krenuo radosnu vest da nam javi:
„Raduj se Zemljo i ljudski Rode,
Dolazi vreme vaše slobode,
Nebo je bliže,
Sin Božji stiže.
Od ugnjetavača
Verne da izbavi,
Svet(l)ošću da vas hrani,
Svanuće, mili, novi dani.
Na branik istine postojano stani,
Pravoslavlje brani, Rode izabrani,
Slobodu, sve dare Božijeg pastira,
Mudrost, koja srce dovodi do mira.
Na smirenje, na strpljenje uz trpljenje,
Na praštanja, međusobna poštovanja,
Na sveopšta pokajanja, Bog vas zove;
Odbacujte duša teret, sve okove,
Obucite, za Ženika, halje nove.
Probuđene, prosvetljene,
Božjom reči osenjene,
Ogrnuće carskim ruhom;
Najvernije podanike,
Usiniće Svetim Duhom“.
+ + +
Huk
vetrova sa visina,
Vita jela ne stišava,
Dok se šuma nebu klanja,
Arhangela glas odzvanja:
„Stižem od Ženika,
Nek prestane vetra rika,
Reke da se u korita vrate,
Serafimi Slavnejšejeg,
Uz počasti prate!
Cveće sve više krunice da širi,
Lav sa svim životinjama da se izmiri,
A srce vaše, spremno neka bude,
Gospod je Prirodu stvorio
za ljude.
Zemaljski i
Nebeski dom,
Vama, svojoj deci dao,
Da bi vas, kada tu odrastete,
I dušu od grehova očistite,
Bogu Ocu, za večnu službu, predao.
I sve živo će prići,
Ili se pokoriti
Božijem Sinu,
U odnosu na Hrista,
Visine će pasti u nizinu;
Lažni izvori će prestati teći,
Kad opet na Zemlju
dođe Najveći!
Više neće biti bolnih gora,
Ni zgarišta od spaljenih šuma,
Ni ljudima zagađenih oblaka i mora.
Ljubav će svu Prirodu
da obuhvati,
Gospod taj dar
i vama želi dati;
Nemojte sada oklevati,
Mnogo ste srca ohladili,
Od bližnjih, davno otuđili.
Dolazim, da mogu pokucati,
Delić ljubavi vama predati,
A ljubav želi u srcu ostati,
U njemu prebivati,
Večno živeti!
Zato,
da bi u ljubavi,
Sa Hristom stalno bio,
Širom otvaraj srce,
Za bol i patnju bližnjih,
Uvek da oseti trnce;
A za radost života
Da se sve više širi,
Sa svima srce da se izmiri;
Ljubav da raste, ka Nebu se vije,
Drvo života da se razvije…
A da bi, sve živo, moglo,
U jedno, ponovo da se slije,
Suze pokajnice, uz suze radosnice,
Mnogo ljudi treba da prolije,
S ljubavlju, na novoj Zemlji,
Dan da svanjuje.
Da bi, u Carstvu Hrista,
Sve Božije ljudi voleli,
I Nebeskim prostranstvima,
K’o ptice, slobodni,
Duhovnim dušama leteli.
Stoga,
Nemoj da ti
već sutra bude žao,
Što si se grehu predavao,
A dosad se nisi pokajao,
I bolji nisi postajao!
Darove ljubavi si prihvatao,
A sa drugima ih nisi delio,
U sebi i bližnjima,
Voleći umnožavao.
Ka liku Boga u
sebi, kreni,
Ne časi,
Nijednog časa više,
Vremena nema, promeni se,
Da bi pokajničke molitve
mogle da se usliše.
Jer u knjizi večnog života,
Bog Otac imena piše,
Slovima krasnim,
Od suvoga zlata,
Stalno govori,
I ponavlja,
Da svima u svesti
odzvanja:
‘Ko kako drugome čini,
Takva će biti njemu plata!
Ko ljubav
srcem prima,
Deli je drugima,
Duhom se ne nadima,
Taj će živeti kraj Moga Sina!’
Zato sam
poslat da predam vesti,
Ko se sa Najvećim može sresti,
Jer, vas će Anđeo života da upita:
‘Koga ste voleli?
Da li ste bolji postali,
Dušu za Boga Oca sačuvali?’
Kada na Zemlju Gospod,
U slavi dohita!“
Amin
Pesmu ispevali: Slobodan Bojković i Lucija Brković
Malo istorije
Kao što je na početku rečeno, arhanđel Gavrilo zaštitnik je Srba, i njegova čuvena, čudesna freska, nalazi se u manastiru Mileševi. Manastir Mileševu je sagradio župan Bosne Stefan Vladislav, drugi sin kralja Stefana Prvovenčanog, u prvoj polovini 13. veka, kao svoju grobnu crkvu. Po smrti oca, 1234. sa prestola zbacuje starijeg brata Radoslava i vlada do 1243. kada od njega presto preuzima najmlađi brat, Stefan Uroš. Po smrti Svetog Save 27. 1. 1236. u Trnovu u Bugarskoj, gde je i sahranjen, kralj Stefan Vladislav mošti svečano prenosi u Mileševu 1237. i tu su se nalazile do 1594. godine.
Pred moštima Svetog Save na Mitrovdan, praznik posvećen svecu Dimitriju Solunskom, 1377. godine krunisan je prvi kralj Bosne, dotadašnji ban Tvrtko I Kotromanić. (Novi, dnevno-politički istoričari delom negiraju vezu sa Svetim Savom i Srbima…) Kao naslednik Nemanjića po ženskoj liniji, s obzirom da car Uroš nije imao dece, pridodaje titulu Stefan, i po milosti Božijoj, postaje kralj Srbljem, Bosni, Pomorju i Zapadnim stranam.
Lokalni Turci su poštovali Svetog Savu, pomagali kaluđere i čuvali manastir Mileševu. Zbog velikog poštovanja kulta Setog. Save među Srbima, ali i Turcima, Sinan paša (Arbanas poreklom) 1594. godine na Vračarskom brdu tadašnjeg Beograda na lomači spaljuje mošti Svetog Save, kako je zapisano i kako se vekovima zvanično smatralo. Međutim, postoje nagoveštaji da su spaljene neke druge, od kaluđera podmetnute mošti, a da se mošti Svetog Save nalaze u jednom manastiru u Crnoj Gori. A kada dođe pravi trenutak, s Božjim dopuštenjem, razrešiće se dileme.
Prvi satelitski prenos video signala 1962. godine između Evrope i Severne Amerike sadržao je sliku freske Belog anđela iz Mileševe. A kada je, nešto kasnije, sa naše planete poslat prvi satelitski signal u vasionu, sadržao je slike čovekovog osvajanja Meseca, Kineskog zida i sliku freske Belog anđela, koja je bila poruka mira, ljubavi i razumevanja.
Nažalost, dvostruki aršini i cinizam zapadnih moćnika, ogledaju se i u činjenici da je preduzeta misija Nato pakta 1999. godine protiv Srbije, navodno radi uvođenja demokratije (uz neophodno zbacivanje režima Slobodana Miloševića) sa 78 dana neprestanog bombardavanja vojnih, strateških, ali i civilnih ciljeva, i uz brojne žrtve civila kao kolateralne, često namerno izazvane štete radi zastrašivanja, ali i zbog besa usled srpskog pružanja otpora agresorima – nazvana Milosrdni anđeo. Ili, Plemeniti anđeo, kako nas ubeđuju dobri poznavaoci finesa engleskog jezika, naši usrdni, nažalost i od vladajućih struktura u Srbiji nagrađivani, srbomrzeći Europejci, zdušno i bezočno sprovodeći planove svojih nalogodavaca, Evroatlanskih kolonizatora.
Autor: Slobodan Bojković
P. S. Tekst i pesma preuzeti iz knjige, Duhovne čitanke „Sve je Tvoje, Bože“ autora Slobodana Bojkovića, Prometej, Novi Sad, 2022. godine.
