Златна милијарда и електронски концентрациони логор Шваба

Нико неће порећи да расте потреба за алтернативним моделом развоја, другачијим од неолиберализма, чији је неуспех само потенцирала пандемија ковида која је западни свет, а према популарном америчком изразу, захватила „спуштених панталона“. Али… под димном завесом ковид инфодемије гради се нова хијерархија водећих снага у свету, нова хијерархија вредности и норми понашања.

Планетарна заједница је срушена у ери постистине. Манипулишу емоционално настројенима, апелују на оне са животињским инстинктима и лошим склоностима, роваре непровереним чињеницама. Довољно је подсетити се признања америчког државног секретара Колина Пауела у етеру на Ен-Би-Сију да је његов извештај о присуству оружја за масовно уништење у Ираку, што је постало повод за агресију и, као резултат, погибију 200 000 становника ове земље, заснован на лажним информацијама. Пауелово театрално махање епруветом белог праха у УН постало је симбол манипулације умом.

„Истину силују“, – прокоментарисао је овај феномен са говорнице XIV Евроазијског економског форума у ​​Верони професор Антонио Фалико, банкар, писац, оснивач Удружења „Познај Евроазију“, оптужујући оне који су изнедрили ове „матрице лажи“ наметнуте свима.

„Наш императив је да се суочимо са неолибералном хегемонијом“, која је увећала друштвену неједнакост, изјавио је професор Фалико. Он се осврнуо на предложену мапу пута за обнову света, што се види у књизи КОВИД-19: Велико ресетовање из 2020. године, као и „Манифест о златној милијарди потписује“ Клаус Шваб, оснивач ексклузивног Алпског форума у ​​Давосу, где милијардери објашњавају милионерима како да уреде живот свим осталим грађанима.

Клаус Шваб, човек који прави електронске концентрационе логоре

Људождерска логика

Умесно је подсетити се на носеће структуре „храброг новог света“ које су предложили Клаус Шваб и они који стоје иза њега. Цитат: „Највеће мултинационалне компаније ће преузети већу друштвену одговорност, активније ће учествовати у јавном животу и бити одговорне за опште добро“. Тајно значење: националне државе су ликвидиране, уместо њих сва власт се преноси на светску владу која влада у име највећих пословних империја.

За тријумф „ресетовања“ потребно је постићи не само системско смањење становништва, јер наводно „што је већи демографски раст, то је већи ризик од нових пандемија“, постулира Шваб, већ је потребно и уништи све традиционалне вредности.

Канибалистичка логика прожима овај пасус у књизи: „Са увођењем изолације повећава се наша наклоност према вољеним особама, више ценимо оне које волимо – чланове породице и пријатеље. Али лоша страна је што изазива пораст патриотских и националних осећања заједно са мрачним верским уверењима и етничким преференцијама. А ова отровна мешавина извлачи оно најгоре у нама…”.

То се мора схватити овако: патриотизам, „национална осећања“ и верска уверења зло су које се мора искоренити.

И на крају, Шваб позива, као да позајмљује идеје из Орвелове антиутопије, да се успостави тотално рачуноводство и контрола над људима, али користећи савремене технологије: „Да бисмо ставили тачку на пандемију, неопходно је створити светску дигиталну контролну мрежу.“ Другим речима, „тата из Давоса“ се залаже за дигитални концентрациони логор.

Вероватноћа преформатирања света у интересу „златне милијарде” је велика. Тиме је демонстрирано почетно формирање „свете алијансе“ англосаксонских држава, односно тројног савеза АУКУС, који је наводно имао за циљ „дугорочно обезбеђивање мира и стабилности у Индо-пацифичком региону“. У стварности, алијанса је замишљена као врх војног ривалства са Кином, која стиче геополитичке амбиције. А ово би могао бити први корак ка формирању новог типа англосаксонског царства како би се применио концепт „великог ресетовања“.

Да ли је могућа тако суморна средњовековна будућност? У теорији, на жалост, да. Али до сада је мало вероватно да ће се појавити светска влада по Швабовој шеми, јер се регионализација одвија као реакција на глобализацију. Групе земаља се изолују, затварају од спољних утицаја и стварају затворене асоцијације.

До сада су то углавном били трговински и економски савези, али они имају потенцијал да се трансформишу у војно-политичке савезе, ако и чим се јаве претње њиховој независности и суверенитету (постоји објашњива повезаност са „стратешким партнерством“ Русија и Кина).

Прерано је сахрањивати вестфалски поредак

Постоји противљење свакој акцији. Организатори Веронског форума уверени су да не постоји „веза између колективног добра и одговорности и способности система великих компанија да то постигну“, као што предлаже Клаус Шваб, чија је идеја „великог ресетовања“ „ има за циљ да служи као закон који ће, опет, бити од користи привилегованој позицији „златне милијарде” и светској елити.

Професор , председник Руског економског друштва С.Ф. Шарапова, није био у Верони, где су се често цитирали Клауса Шваба. Међутим, као епиграф може послужити његова пресуда ономе што се крије под еуфемизмом „велико ресетовање“: „Човечанство је позвано у посткапитализам, где ће владати елита (1% светске популације – заједно са слугама) и сви остали (99%) биће робови, смештени у дигитални концентрациони логор.“

На Форуму у Верони, Пјеро Мартело, бивши председник миланског суда за радне спорове, уредник часописа „Лаваро Диритти Европа“, полемише са Швабом, одбацује тезу да ће се велики бизнис руководити „друштвеном сврсисходношћу“ (читај – да интересе друштва стави изнад својих, те подредити тежњу за профитом). Корпорације неће моћи да створе „хуману економију“, уверен је Мартело, то је у стању да уради само држава.

Ова порука преплиће се са оном изреченом од стране Лучана Ларивере, члана Језуитског реда и економисте по професији, каже да када се неолиберали, „инспирисани Макијавелијевим идејама, ослањају на конкуренцију, а не на солидарност“, дубоко греше.

Слично је говорио и протођакон Александар Ткаченко, председник Комитета за човекољубље, грађанско васпитање и друштвену одговорност Друштвене коморе Русије. Црква, рекао је протођакон, има „искуство социјалне службе“, градила је болнице, прихватилишта, домове, а затим те функције пренела на државу. Тренутно је држава „једина институција која може гарантовати социјалну правду“.

Игор Рогов, председник Комисије за људска права при канцеларији председника Републике Казахстан, нагласио је да је у условима вишеструких криза које су задесиле човечанство, економске, еколошке и друге, „држава просто тражена роба“.

Вреди подсетити на кључни принцип вестфалског система међународних односа, који је настао 1648. као резултат сагледавања резултата Тридесетогодишњег рата. Камен темељац вестфалског система је национални суверенитет, који подразумева поседовање све моћи државе на својој територији и право да самостално одређује унутрашњу и спољну политику. Како пише у једном документу из средине 17. „Чија је земља – тога и вера“.

Ипак, данас, са повећаном међузависношћу нација, потребно је више. Неопходно је промовисати и неговати сагласност у светској заједници о преласку на алтернативни модел развоја – антропоцентрични, где ће у основи бити човек, његови исконски интереси и неотуђива права. Један одсто светских становника, живећи по законима умножавања ексцеса и необуздане потрошње, производи више емисије гасова стаклене баште од половине човечанства. То значи да је очигледна друштвена неједнакост органски повезана са антропогеним климатским променама.

Франк Шауф, виши саветник Berlin Global Advisor, подсетио је на знаке одбацивања неолиберализма, системске кризе изазване кризом старог „храброг света“, посебно на уништење идеје социјално оријентисане државе која преузима бригу о најугроженијим сегментима становништва. Као илустративан пример навео је демонстративно и дрско одбијање Пољске и Мађарске да прихвати нову антикултуру која им је наметнута унутар ЕУ, а која тражи да се приморају петогодишња деца да одређују свој родни идентитет. Ту је и пораз демохришћана који су дуго владали у Немачкој и повратак на власт социјалдемократа. Затим шта рећи на „клизање“ Демократске партије САД према левом и понекад екстремном идеолошком табору. Ту је и поприлично распрострањени губитак поверења у импотентну Светску трговинску организацију (СТО).

Франк Шауф је уверен да је, пошто неолиберализам опстао дуже него што су многи очекивали („survivedlongerthanmanyexpected“), те је изузетно важно да „државе играју одлучујућу улогу у формирању новог светског поретка“.

Хоћемо ли постати „колонија слепих мрава“?

Постоје сви знаци да су припреме за „ресетовање” или само „ресетовање” по Клаусу Швабу у пуном јеку. То је и кључна порука у реферату Валерија Фадејева, саветника председника Руске Федерације.

Подстиче се „фрагментација“ друштва, његова „атомизација“, индивидуализам и разједињеност. Под изговором „безусловног основног дохотка“ припрема се терен за отуђење људи од рада“, оценио је Валериј Фадејев. Неједнакост расте и унутар друштава и међу државама. „Трансхуманизам“ се промовише као пророчанство о некој будућој симбиози човека и компјутера. Представници ниске, вулгарне културе, углавном узорне осредњости, клеветају и прогоне сваки прави таленат.

„Узнемиравање људи због њихових уверења“ постало је нормално, нагласио је Фадејев. Дигитализација је створила могућности без преседана за „надзор, цензуру и манипулацију умом“. Руше се темељи класичне школе, чему доприноси и учење на даљину у овим ковид временима. Сама школа на сва три нивоа је сегрегирана по принципу класне стратификације, када ће као резултат, у не тако далекој будућности, само неколицина одабраних добити квалитетно образовање, а остали ће у најбољем случају остати полуписмени.

„Чувени физичар Иља Пригожин је пре много година упозорио када је схватио шта је интерент да се морамо потрудити како се не бисмо претворили у „колонију слепих мрава“, упозорио је Валериј Фадејев.

Он је подсетио да је од просветитељства хуманизам био срж европске цивилизације. Данас је човекоцентричност изневерена, а од нас се тражи да будемо „уписани на силиконској картици“.

„Песимисти указују да се не би све заврши неком врстом еколошке диктатуре са транспарентом на којем ће бити нељубазно лице Грете Тунберг, онда није потребно да се проблеми животне средине решавају уз помоћ диктатуре. Хуманизам, који нам омогућава да тражимо решења, да смислено разговарамо једни са другима – то је правац у коме треба да се крећемо. И морамо веровати у велику моћ европске цивилизације“, закључио је саветник Владимира Путина.

Трећа егзистенцијална претња

Током протеклих четрдесет година, човечанство је испробало различите формате „рестарта“. Покренут потребом налажења за оптималног обрасца друштвено-политичког уређења и глобалног светског поретка. Суштина је, да се све завршило, болом од неуспешних експеримената (Горбачовљева перестројка), епским неуспесима (Кијевски Мајдан), заустављањем мегапројеката (европске интеграције), покушајима обнављања реваншистичког Хладног рата.

Умор, иритација и нагомилама раздраженост, због неспособности да се реше свеобухватним изазовима све сложенијег композитног света попут: идеолошког банкрота привреде масовног конзумеризма, урушавање ефикасности глобализованог и наводно „слободног“ тржишта, ескалирајућа конфронтација између тврдње о униполарној доминацији псеудо-победника у Хладном рату и стварне мултиполарности.

Човечанство се суочава са двоструком претњом, глобалне природе и њиховим последицама. Сам опстанак наше врсте због немогућности отклањања основних узрока климатских катаклизми је под великим питањем. Друга претња долази од покушаја да се системска криза тржишне привреде и међудржавне противречности разреше кроз избијање регионалног или чак светског рата.

У том контексту, сценарио „ресетовања“ према Швабу, уз преузимање од стране пословних империја, на пример, клана фармацеутских гиганата, као што је Пфајзер (БигФарма), овлашћења да одређују стратегије развоја земаља и континената, дизајн „светске владе”, првенствено од банкара и финансијера – може се изједначити са трећом егзистенцијалном претњом.

Нека утеха може бити чињеница да још увек има довољно здравомислећих, непомућених погледа, породичних – у класичном смислу те речи – људи, укључујући и класу предузетника, који су свесни ових претњи.

Није случајно што је професор Ђовани Бацоли, почасни председник и оснивач највеће италијанске банке „Интеса Санпаоло“, позвао учеснике Веронског форума да размисле о томе да данас „проживљавамо један од најопаснијих тренутака у историји човечанства.“ Истовремено, речи професора Антонија Фалика звучале су као звоно за узбуну: „Људи чине само 0,6% свих биолошких врста у природи. А ако нестанемо, нико то заиста неће приметити!“

Правовремено упозорење.

Аутор: Владимир Михејев

С руског превео Зоран Милошевић

Извор: http://www.stoletie.ru/rossiya_i_mir/zolotoj_milliard_i_elektronnyj_konclager_po_shvabu_975.htm

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!