Зашто су муслимани поштовали владику Артемија
Владика Артемије је био велики ревнитељ за Православну веру и велики борац за свој народ, пре свега на Косову и Метохији, због чега је много пострадао и био до смрти прогоњен. Међутим, оно што је мање познато широј јавности, јесте поштовање које је владика Артемије имао код муслимана у Рашкој области (Нови Пазар и Тутин). Наредне две приче то потврђују.
Када су комунисти конфисковали већи део имања манастира Црна Река, одузета је и ливада у Старом Селу. Ливада је постала државно власништво и временом се она претворила у муслиманско гробље, односно муслимани су почели на њој да сахрањују своје ближње. Променом комунистичке власти дошло је до враћања одузете имовине и Српској Православној Цркви. Тада је наведана ливада у Старом Селу враћена манастиру Црна Река, у којем је тада игуман био архимандрит Артемије. Пошто су манастирске краве пасле на тој ливади, игуман Артемије је, из поштовања према мртвима, платио једном мајстору муслиману Јакупу да огради гробље. Тако је гробље било заштићено да краве на њему не праве штету. Ова вест се брзо прочула међу локалним муслиманским становништвем и многи муслимани су из поштовања почели долазити у манастир Црна Река. Игуман Артемије са љубављу је дочекивао муслимане, говорећи им да могу слободоно долазити, да треба да се поштују и помажу као добре комшије.
Игуман Артемије је временом успео да обезбеди изградњу моста на језеру код места Рибарићи, чиме је омогућен лакши прилаз манастиру, али је тиме омогућено и локалном муслиманском становништву лакше кретање. Из велике захвалности што је подигнут мост који је знатно олакшао живот муслиманима пре свега у Рибарићима, дошла је њихова делегација у манастир. Тражили су од монаха да се виде са доктором, како су звали игумана Артемија због његове титуле др теолошких наука. Када је дошао, саопштили су му да га, из захвалности за оно што је учинио за њих, позивају да им укаже част и дође на прославу њиховог верског празника Бајрам. Игуман им се са љубављу захвалио и поучио да он то не може да прихвати јер би то значило да их он подржава у њиховој заблуди. Иако их поштује као комшије и међусобно се помажу, не могу се заједно молити јер не верују у истог Бога.
Нико од муслиманиа који су тражили помоћ од тадашњег игумана манастира Црна Река, није био одбијен. Дао би им новчану или неку другу материјалну помоћ, или речи утехе. Тако је тадашњи архимандрит Артемије, а потоњи владика, задобио поштовање и поверење код локалног муслиманског становишта својим неосуђивањем, разумевањем и неизмерном љубављу према сваком човеку без обзира на веру и, пре свега, својом мудрошћу и светоотачком поуком.
За оне злонамерне који шире разне неистине да би прогон светог старца оправдали и његов углед уништили, Артемије као монах, игуман и владика, никада се са иноверним није молио или неки својим поступком довео у сумњу исповедање Православне вере. Насупрот оних који су га прогнали, који се у име лажне екуменске љубави моле са иноверним а при томе показују велику мржњу према верном Христовом стаду, владика Артемије је имао љубав за све. Показивао је љубав према повереном му Христовом стаду, према заблуделим који траже спасење у разним религијама, али исто тако и према онима који су га прогонили. Његове речи све ово потврђују:
“Наша вера се темељи на поверењу у Бога и пуном предавању вољи Божјој. Она се не базира на остварењу наших личних, често себичних, жеља и циљева. Наш је једини циљ угодити Богу, испунити, према својој моћи, Његове свете заповести. У томе је наш труд и наша борба. Све друго је у Божјим рукама. Отуда смо све што се догађало у Нашем животу, не само у ово задње време, примали као дар од Бога не тражећи да (одмах) разумемо зашто нам се то или оно догађа. Увек смо веровали да је то по неком промислу Божјем, по Божјем допуштењу, а за неко наше добро. Зато смо Богу благодарни за све.“
Уредништво Борба за истину
