Зашто Срби којима смета Ћулибрково муљање у вези Јасеновца и Степинца умољавају Порфирија да истог казни?
То је као да се шефу мафије (капо ди тути капи) жалите на капоа што је узео рекет некој скромној пиљари у вашој улици, а добро знате да су и шеф мафије и капо заједно рекетирали пиљару.
Има ли словесности у таквом потезу Срба? Ево не знам, волео бих да ми неко објасни да има. И још, тражити Ћулибрково кажњавање због Јасеновца од стране тог истог Порфирија који је љубио руку папи Фрањи, исту ону руку која је прогласила папу Војтилу за “светитеља“, а рука тог Војтиле “светитеља“ је управо “беатификовала“ у Марији Бистрици самог Степинца – можда је и горе од онога што ради Ћулибрк. Порфирије је, пољубивши Фрањину руку, пољубио тако и саму руку Војтиле који је “беатификовао“ Степинца.
Да, немојте се чудити што имамо Патријарха који је целивао руку која је прогласила Степинца за “блаженог“. Јер, Ћулибрк језуитски подмеће само жртве са именом и презименом као “валидне“. Дакле, он ипак признаје неке жртве. Порфирије је, целивом злочиначке руке Фрањи и Војтили, заправо у целини окупао и Степинца и Павелића (ког је Степинац до 1945. само “благословио“ и усрдно радио на “прекрштавању“ Срба у НДХ) од крви српске нејачи која се налазила на њиховом лицу.
Осим тога, ево и снимка када су и Порфирије и Ћулибрк заједно ишли код Шкворчевића (не први ни последњи пут) да причају о заједничкој “култури сећања“. На крају снимка (од 5:54 минута) Шкворчевић прича следће док Порфирије стоји крај њега миран као бубица, ћути и не прекида га због ових скандалозних речи којима је Шкворчевић изједначио јасеновачке и блајбуршке “жртве“ (значи Порфиријево ћутање је знак одобравања):
“Постоје, такођер, и нека друга питања – као што је ‘култура сјећања’. И то – ја ћу рећи – еванђеоска ‘култура сјећања’ која нас обвезује с обзиром на све жртве. Па тако и на јасеновачке и блајбуршке и остале.“
И нису само Порфирије и Ћулибрк криви збор умивања Павелића и Степинца. Има ту још доста владика. Рецимо, Григорије док је био у Херцеговини је благосиљао своје свештенике да у Дубровнику одрже “помен“ над колективним гробом у којем је било сахрањених усташа, док је Никанор наредио да се прекречи фреска која је приказивала Степинца како се купа у огњеним рекама пакла (значи по Никанору је Степинац у рају заједно са јасеновачком децом и женама).
Дакле, драги Срби који пишете петиције зато што вас боли Ћулибрково лудило у вези Јасеновца, морате јавно признати да он није једини нити најглавнији у том злочину, ту су на челу са Порфиријем и друге владике. Молим вас, помените их све, немојте да будете селективни да се то не би претворило у лицемерје.
А братски савет понављам по стоти пут – морате исто схватити да је све то што Ћулибрк, Порфирије и остале владике раде на умивању српске крви са усташких лица само производ њиховог много већег злочина који су починили давно пре овога са Јасеновцем – они су пригрлили екуменизам и речима и делима (званично на Критском “сабору“ 2016. када су сви или потписима или ћутањем стали иза потписа Патријарха Иринеја којим је он прокламовао “женевско-протестантски екуменизам“ као званично “учење“ Православне Цркве).
Док не прекинете општење са њима као екуменистима или док не успете да издејствујете њихово смењивање и рашчињење на црквеном-народном сабору који би притом осудио екуменизам као јерес и забранио све екуменистичке акте и дијалоге, знајте да ће се ово са Ћулибрком (и осталим владикама које сте прећутали не знам зашто) не само наставити, већ ће временом бити све грђе и горе. Као и до сада.
Немојте вашим ћутањем или пуцањем у мање битне или небитне мете да помогнете таквом развоју ситуације.
Аутор: Марко Пејковић
