За шлем плави и долар крвави
Вековима је Србин ратовао за своју кућу, за своје двориште, за своје село и своју мајку Србију. Туђе није хтео, али још више своје није дао.
Огрнути Светосавском вером и вођени жртвом светог кнеза Лазара, под барјаком ,,за Крст Часни и слободу златну”, вековима се рађали и стварали јунаци каквих свет нема.
И Синђелић, и свети Деспот Стефан, и војвода Вук, и Степа, и Мишић, и намучени Солунци, и најмлађи наредник Гаврило, и Дража генерал, и хајдук Вељко, и Карађорђе и многи и небројано други.
Сви они, својом крвљу, уписаше се, не само у песме јуначке, и књиге школске, већ у најбитнију књигу вечну, књигу Господњу, књигу спасења, јер животе положише за своје ближње и своју земљу.
У ту небеску војску не могу се уписати сви они српски дечаци, отети и одведени да ратују као јаничари за османску војску, нити се може уписати и брат светог деспота Стефана који се приклони Турцима, нити могу под барјак светог кнеза Лазара стати они који су издали током векова.
Пре непуних месец дана у Либану у оквиру ,,мировне мисије” под покровитељством УН, исте оне УН која није мрднула приликом бомбардовања наше земље, исте оне организације која чека свог главног председника у лику лажног месије антихриста, под том заставом, под тим шлемом, пострадао је наш старешина, Србин.
Тај краљевчанин који иза себе остави жену, мајку, двоје деце, који тамо у некој далекој земљи, носише униформи плавих шлемова, неких мировњака, док своја земља грцаца под страним чизмом.
Зар могу у исти небески строј српски Јунаци са Кошара и српски плаћеници по белом свету.
“Некада смо имали војску коју је чинио народ, пожртвовани родољуби, спремни да за своју отаџбину дају ако треба и живот. Та војска се показала и доказала у рату са НАТО фашистима и шиптарским терористима (УЧК), када је успешно обавила поверени задатак, одбрану отаџбине. Данас Србија нема Богом благословену војску која служи народу и која би је бранила, већ има сурове плаћенике (пси рата), који ће ратовати за онога ко им плати. У ту сврху говори и одлазак у “мировне мисије“. А те мисије нису ништа друго, него добро организоване војне акције од стране светских зликоваца са циљем окупације једне земље. Да се подсетимо, у БиХ су дошли такозвани мировњаци УН, који су учинили да крвави рат буде још крвавији и који су се отворену сврстали на страну против Срба, а исто је било на КиМ. Ми се на папиру водимо као војно неутрална земља, а у ствари квинслишка власт шаље војску да учествује у НАТО манервима заједно са шиптарским терористима. Ова плаћеничка војска има улогу не да брани своју земљу, већ да брани интересе квинслишке власти и светских зликоваца.“ уредништво
И док нашу и његову земљу и наше манастире на Косову ,,бране” Хрвати, Бугари, Словенци и албанска полиција и док нам Србе хапсе по кућама као зечеве, наши припадници за шаку долара и то крвавих долара, наводно представљају своју земљу.
Под којим барјаком, нити је за Крст Часни, јер су ознаке белосветске, нити за слободу златну јер је нема.
Нашем старешини који несрећно даде живот, далеко од своје отаџбине географски али још више даље од своје историјско религијске идеје, Бог да душу прости.
Неутешној породици саучешће, генералима који сада обилазе преостали контингент, да преиспитају своје историјске обавезе, а преосталом континенту пуно Божије помоћи да се здрави врате кући својим породицама и својој земљи.
Аутор: Горан Јосијевић
