Убио усташу и осветио своју породицу

“Ко се не освети-тај се не посвети!” Стара Србска пословица…

Усташа гази по побијеним Србима

По истинитом догађају

Као члан jугословенског војног атешеа у Паризу, један од тешких усташко-комунистичких злочинаца, Стипе Гулић (усташа до 1943.) био је изашао на вечеру са породицом у есклузивни ресторан “Болоњ” у близини Тријумфалне капије cа женом и двоје малолетне деце. Вечера је по обичају била богата. Телећи медаљони у тартар сосу и осталим ђаконијама. На столу је било и неколико боца црних вина из најбољих француских винограда и пажљиво бираних годишта. Усред јела Гулићевом столу пришао је човек у тамном кишном мантнилу са црним шеширом на глави. Рекао је Стипету на Србском.

-Лепа вечера, видим! Ти баш уживаш у животу!

Извукао је из десног џепа пиштољ и испалио му метак у чело који је одвалио Гулићу пола потиљачног дела његове велике и ругобне лобање. У ресторану је настала паника. Жене су биле завриштале, а мушкарци су се бацили под столове. Како је брзо ушао у “Болоњ”, незнанац који је тада упуцао човека пред рођеном децом и женом, хитро је изашао из ресторана и изгубио се у великом париском метроу. “Злочинац” је био некадашњи Прота Сава Нинковић из села Доње Радиње у Запaдној Босни… Такво убиство је страшан чин сам по себи, али то је већ библијска прича о жртви, џелату и освети. Гулић је средином Jуна 1942. године са својим усташама као сатник извео из куће Проту који је био удовац и његове три малолетне ћерке и све их је на Савине очи силовао, а потом заклао. Најмлађа је имала само 12 година. При том је сатник Стипе везаном Оцу Сави рекао.
“Тебе нећу под каму. Хоћу влаху да живиш и да се сваку ноћ будиш са кривицом да ниси могао ништа учинити да спасеш своју Србску пашчад”

Тог дана Прота Сава је заувек напустио службу у Цркви и прикључио се Четницима са којима се дао у потрагу за својим крвником. Тражио га је и у Загребу 1944. али није знао да је сатник Стипе већ дуже време капетан у партизанима, тада већ негде у Лици где је наставио свој крвави пир, сада са петокраком на капи. Стипе је био у праву. Бивши прота ноћу није могао ока склопити. Стално је сањао онај ужас из Доње Радиње. И тачно! Ништа није учинио да некако спасе своју децу. Увек је себе кривио. Али жудња за осветом му се из дана у дан, из проклете ноћи у ноћ, из године у годину само надимала… Тражио је тог пса као пијан, свуда, али кад је изгубио сваку наду, од једне групе Четника емиграната из Париза је добио дојаву да је Стипе Гулић већ неколико месеци ту тада као послератни Брозов војни аташе у Паризу. Питали су га да они то обаве за њега, јер су знали за тај монструoзни случај. Он то није дозволио. Хтео је да лично види човека који му је сурвао живот. Да му он лично пресуди. Ипак у Савиној освети је било достојанства и Србског витештва. Није му побио децу и жену.

Вечна слава Србском витезу осветнику Саву Нинковићу

С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!

Извор: фејсбук

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!