Умрли су као Срби а пробудили се као Бошњаци

Оснивање бошњачке нације у подруму хотела Холидеј ин ’93. године протекло је у густој пари која је избијала из спа центра и сауне.

Да су дједови свих 350 делегата тог дана устали из гроба ништа им не би било јасно, умрли су као Срби а пробудили се као Бошњаци. Ово је најбољи опис ове подрум нације основане док је на првом спрату хотела свирала Сарајевска филхармонија.

Данашњи тзв. Муслимани себе називају Бошњацима, то је исто као да ја себе од данас прогласим за доктора.

Да ли би ви сутра дозволили да вас оперишем? Дакле, када кажете Бошњаци то сте у преводу рекли Срби средњовековне Босне и сви Бошњаци тога доба су Срби. Касније ће реч Бошњак користити Турци као погрдну за потурченог Србина или како су их они звали “задртог Србина.”

“Што будалиш, јадна Бошњачино, Да ли чуо ушима нијеси?Опсова нам вјеру и пророка.”Написао је још велики Његош.

Писао је и Иво Андрић у својим ремек делима о проклетим авлијама. Да је жив имао би шта писати и данас, и писао би сигурно о авлији нане Фате и громогласном аплаузу док је срушена црква дизала облак прашине.

Много је проклетих авлија у Босни и Херцеговини било и биће…Какви људе живе у тим авлијама?”Људи као рукавци што их је бујица одвојила од мајке реке, који немају тока ни ушћа, сувише мали да буду језеро а сувише велики да их земља упије.

Људи с нејасним осећајем стида због порекла и кривице због отпадништва, неће да гледају уназад, а немају где да гледају унапред, зато задржавају време, у страху од ма каквог решења. Презиру их и браћа и дошљаци а они се бране поносом и мржњом.”Написао је рахметли Мехмед Меша Селимовић, Србин од дробњачког братства Вујовића.

Није нани Фати Орловић ни сметала црква, већ је наговорише Хасо и Хусо да ту причу годинама провлачи медијима. Они увек размишљају унапред, једно 50 година унапред, јер се тад нико неће сећати неке нане Фате да је икад ту живела али српску цркву ће видети свако. За њих то није само црква већ доказ да су Срби ту живели вековима, за њих је то граница, а по потреби ратни штаб и болница. Црква се није налазила у дворишту нане Фате већ на костима српских мученика. До пре 150 година ту је била кула турског аге који је ту затварао и мучки убијао Србе. Турци су били освајачи који су на српским имањима направили хиљаде џамија, да ли ми сад треба да тражимо своја имања…Онда би они остали без свих џамија саграђених на српској земљи Босни. У правној пракси постоји нешто што се назива “вредност саграђеног објекта и вредност земљишта”, али нана Фата није хтела никакву новчану накнаду јер на тој земљи како каже хоће да посади цвеће.

Цркве више нема, срушена је и нани Фати сада сунце лепше сија…На једном од снимака рушења се чује коментар “напокон срушена штала”, и нека се чује јер снимак рушења цркве остаје за вечност, он нема цену…Нана Фата је прави пример ове инстант нације и пример задртог Србина, Бошњака. Носи име по лику из јефтиних вицева о Босанцима али од презимена није могла да побегне. Вуче корене из племена Орловића у близини Гацка, мајка јој се звала Златка а њен предак Павле Орловић био је заповедник једног дела српске војске на Косову пољу и борио се управо против оних који ће касније градити џамије по Босни.

Велика антисрпска медијска машинерија радила је пуном паром ових дана, редали су се наслови типа “Борба са шејтаном у црним мантијама је завршена” а победио је наслов на Klix.ba “Побили јој породицу па у дворишту подигли цркву. “Новинар је написао све осим да је седморо Фатине деце живо и здраво. Фатима, Сенија, Хурија, Шабан и Златка која носи име по баки, су живи и здрави и имају своје породице. Двоје Фатине деце живи у Америци где се Фата спрема на одмор када, како каже, посади цвеће на месту срушене цркве.

Када из правца Приједора кренете према Санском Мосту, дочекаће вас прелепа Сана, мост који води до џамије чија 4 минарета парају облаке. Направљена је на земљи српске породице Брдар. Чак 23 бисте бораца Народноослободилачког рата уклоњене су из Парка народних хероја у Босанском Петровцу, како би била изграђена џамија. Земља која је национализована и узурпирана је земља СПЦ. У Кључу је преко пута православне цркве срушен споменик из Другог светског рата и на земљи која је национализована и узурпирана од СПЦ, подигнута је џамија. Џамија Краља Фахда у сарајевском насељу Неџарићи, као и џамија у насељу Мојмило, изграђене су на земљишту српске породице Млађен. На земљишту исте породице, само у насељу Алипашино поље, изграђена је католичка црква. Џамија у Раковици код Сарајева изграђена је на земљишту Моме Деспића. У мостарском насељу Врапчићи подигнута је џамија на имању Анђелка Лозе. У Крижевићима код Олова минарети су подигнути на имању Љубомира Дивљановића. Село Ноћајевићи код Ступара послужило је да се направи џамија на имању Србина Владе Ђерића.

Нећу даље, довољно је…И…нећу да се сруше, само да се зна на чијој су земљи…За разлику од њих ми не живимо виц…

Аутор: Деан РС

Извор: Деспотовина

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!