Turska pokušava da okupi bivše sovjetske republike u novi (antiruski) savez
NOVI UDARAC RUSIJI I PRAVOSLAVNIM SLOVENIMA: Turčenje Centralne Azije uzima maha
U drugoj polovini oktobra, države članice Organizacije turskih država (OTD), na sastanku održanom u Bursi, Turska, odlučile su da u okviru strukture OTD stvore posebnu komisiju za prelazak na zajedničko pismo i „ postizanje jezičkog jedinstva turskih država“. Uključiće po dva člana iz svakog zvaničnog tela koje se bavi jezičkom politikom u njihovim zemljama.
Prvi sastanak Komisije za stvaranje jedinstvenog turskog pisma tek treba da se održi (u Kirgistanu), ali, kako navodi turska agencija „Anadolu“, naučnici iz zemalja članica OTD (Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan, Turska, Uzbekistan) već su dali informacije o tome kako da se stvori jedinstveno pismo i informaciju kako o pismu tako i o „istorijskim jezičkim procesima u svojim zemljama“.
Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan i Turska su krajem juna odobrile jedinstvene školske udžbenike „Opšta turska istorija“, „Opšta turska književnost“ i „Geografija turskog sveta“. Svrha ovih inovacija je „prosvetljenje školaraca o zajedničkim istorijskim i kulturnim vrednostima Turaka, počev od drevnih vremena“.
Sadržaj udžbenika „Geografija turskog sveta“ usmeren je na formiranje turskocentrične slike sveta u celini i karte sveta sa akcentom na pojedine turkističke zemlje i regione. U Kirgistanu, zahvaljujući protokolu koji je krajem juna potpisao lokalni ministar prosvete na sastanku naučnog saveta Međunarodne turske akademije, u školama će se predavati i „Istorija religije“ uz tursku geografiju, istoriju i književnost.
U NOVIM UDŽBENICIMA GLAVNI NEPRIJATELJ TURSKIH NARODA JE… RUSIJA!
Način na koji je predstavljena ovakva „protokolsko-panturkistička“ interpretacija odnosa između muslimanskog stanovništva centralnoazijskih postsovjetskih republika i Rusije može se suditi iz udžbenika istorije prepunih opisa „ruskog kolonijalizma“ i borbu lokalnog stanovništva protiv toga.
Panturkistički projekat ne ulazi samo u škole i druge obrazovne institucije. Ovo je daleko od jedinog velikog koraka pod zastavom OTD. I stvar daljeg razvoja turskog sveta nije ograničena samo na njih.
Turska pokušava da okupi bivše sovjetske republike u novi savez i pokazuje interesovanje za stvaranje transkaspijske transportne osovine. Erdogan se već sastao sa predsednikom Kirgizije Sadirom Džaparovom u okviru IV Panturske olimpijade, ili tzv. Svetske igre nomada, održane u turskom gradu Izniku od 29. septembra do 2. oktobra.
Na završetku Olimpijade, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je da bi Turkmenistan, koji ima status posmatrača u Organizaciji turskih država, uskoro mogao da postane njen punopravni član – odgovarajuća odluka biće doneta na samitu OTDC u Samarkandu 11. novembra.
Osim toga, Turci, koristeći prestanak opticaja ruskog platnog sistema „Mir“, nameravaju da predstave svoj, koji je namenjen građanima postsovjetskih republika (uključujući i Rusku Federaciju), a za korišćenje u Turskoj. Pošto će novi sistem biti turski, Turci će kontrolisati sve transakcije u njemu i imati kompletnu bazu podataka, uključujući i lične podatke korisnika.
Turska takođe aktivno uvodi svoje vojne standarde i modele naoružanja u centralnoazijske republike. Na primer, početkom ove godine se saznalo da će Azerbejdžan i Turska obučavati pitomce vonih škola po jedinstvenom programu. Ministar odbrane Azerbejdžana Zakir Hasanov rekao je u januaru da je program obuke vojnih specijalista na Višoj vojnoj školi Gejdara Aliijeva već usklađen sa programima vojnih škola Univerziteta nacionalne odbrane Turske.
Kirgistan je u prvoj polovini oktobra postao drugi (posle Pakistana) strani operater turskih dronova Bayraktar Akinci. Ovo je saopštio predsednik Državnog komiteta za nacionalnu bezbednost Kirgizije Kamčibek Tašijev, koji je na društvenim mrežama napisao: „Akindži su naši! Hvala vam bratski narode“.
Gotovo istovremeno se saznalo da Uzbekistan snabdeva ukrajinsku vojsku toplim donjim vešom, a Kazahstan i Turska potpisali su memorandum o razumevanju o proizvodnji satelita i podsistema za nadzor i komunikaciju. Panturkisti polaze od toga da vojni savezi danas nisu zajedničke predstave/parade sa vojnom opremom, već, pre svega, razmena obaveštajnih informacija.
Postsovjetski panturkisti umiruju velikog turskog brata ne samo propagandom panturcizma u školama, obaveštajnim podacima i gaćama za Ukrajince koji propagiraju „Bajraktar“, već i imenovanjem odgovarajućih rukovodećih kadrova. Na primer, u Kazahstanu, odmah posle januarskih događaja, Tokajev je svoju miljenicu Jerlan Karin Tinimbajuli, koja je porodični prijatelj sa liderom kazahstanskih proturskih Sivih vukova (Bozkurtom), Amanom Mambetalijevim, postavio za državnog sekretara.
Na prvoj fotografiji su Tinimbajuli i Mambetalijev. Na drugom – Mambetalijev (u centru) sa zastavama Turkestanske legije Vermahta i ukrajinskog „Desnog sektora“. Na trećem – Tinimbajuli demonstrira gest zabranjenih „Bozkurta“ u blizini zgrade Državne Dume Ruske Federacije
Ništa manje izuzetan je jš jedan Kandidat Tokajeva – ministar informisanja i društvenog razvoja Kazahstana, klinički rusofo panturkista Askar Umarov, kome je od strane Ruske federacije zbog mnogobrojnih „podviga“ u borbi sa Rusijom, Rusima i ruskim jezikom zabranjen ulazak u državu.
Astana je najavila nepriznavanje referenduma koje je Ruska Federacija održala na teritorijama bivše Ukrajinske SSR, a samim tim i njihov ulazak u sastav Rusije. Isti stav ima i Turska. „Okupirane zemlje od strane Rusije su zemlje Ukrajine. Turska od samog početka nije priznala nezakonitu aneksiju Krima, što je Rusiji jasno rečeno. Takođe ne priznajemo rezultate referenduma na teritoriji Ukrajine“, rekao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.
Koristeći situaciju u Ukrajini, Turska danas nastoji da sprovede projekat pristupa Kazahstanu, Uzbekistanu, Kirgistanu i Turkmenistanu preko Kaspijskog mora. Za to se koriste alati „meke moći“, koji iskorišćavaju tursko poreklo stanovništva ovih republika i ideju stvaranja makroregionalne asocijacije država turskog govornog područja (Veliki Turan). Interes Turske za stvaranje takvog makroregionalnog entiteta je zona slobodne trgovine, u kojoj sva pravila uspostavljaju i regulišu isključivo Turci (iz Turske).
S ruskog preveo Zoran Milošević – https://www.fondsk.ru/news/2022/10/28/oturechivanie-centralnoj-azii-nabiraet-oboroty-57551.html
Izvor: Nauka i kultura
