Tramp u ogledu ruskih vrednosti
Početna euforija sa kojom je svet dočekao Donalda Trampa kao obnovitelja tradicionalnih vrednosti postepeno jenjava. Naravno, dobro je što se u Americi, opet, kao u stara dobra vremena, ljudi dele samo na dva pola. Dobro je što odlazi u prošlost – ali koliko dugo? – diktatura agresivnih manjina.
Međutim, bezobzirni maniri novog-starog predsednika, koji toliko podsećaju na karikaturalnu predstavu američkog imperijaliste – Ujka Sema, teraju da se zapitamo: da li se tradicionalne vrednosti koje Tramp brani tačno poklapaju sa onim ruskim tradicionalnim vrednostima koje naša država afirmiše i u unutrašnjem životu zemlje i u našim odnosima sa svetom?
Lako je to proveriti, jer imamo samo 17 tradicionalnih vrednosti, pa je u njima teško zalutati. Dakle, kako izgleda Donald Tramp u ogledalu ruskih vrednosti? Prilično dvosmisleno.
Recimo, takva vrednost kao što je „patriotizam“ predstavlja Trampovu jaču stranu. On je, bez sumnje, vatreni patriota svoje zemlje – SAD. Daćemo mu prelaznu ocenu i po pitanju „građanskog osećanja“. „Kreativni rad”? Da, možda je to značajna vrednost za čoveka koji nastoji da u svoju zemlju vrati proizvodnju u realnom sektoru privrede i otvori što više radnih mesta.
A šta je sa „visokim moralnim idealima“? Može li se čovek koji je imao aferu sa porno glumicom i koji je naredio da joj se za ćutanje isplati velika suma novca smatrati moralnim uzorom? Mislim da moral nije najjača strana američkog predsednika.
Nakon toga sledi „prioritet duhovnog nad materijalnim“. Ova vrednost je, bojim se, neshvatljiva ne samo Trampu, već bilo kom američkom političaru uopšte. Uprkos obilju religiozne retorike u tamošnjem političkom diskursu, Amerika je pre svega zemlja materijalnih stvari, zbog čega se uzdigla do vrha i kao takva bila privlačna svetu. Dok je Rusija, naprotiv, poznata po uvažavanju duhovnih podviga.
Na kraju, obratimo pažnju na „pravednost“, „kolektivizam“, „međusobnu pomoć i uzajamno poštovanje“. To takođe nisu tačke oko kojih ćemo se složiti sa Trampom. U suštini, to su levičarske, socijalističke vrednosti. Princip koji afirmišu i američka desnica i njihovi inostrani saveznici kao što je argentinski polufašista Milej jeste – „čovek je čoveku vuk“. Štaviše, i „narodi su narodima vukovi“, što jasno pokazuje Trampov arogantan odnos prema susednim zemljama.
Ali najzanimljivije pitanje, po mom mišljenju, odnosi se na stav nove vašingtonske administracije prema takvoj vrednosti kao što je „humanizam“. Naše doba suočava nas sa najhitnijim pitanjima o suštini čoveka, o značaju njegove ličnosti, o tome da li će čovek opstati u svom sadašnjem obliku na fonu društvenih i tehnoloških inovacija.
Ruske tradicionalne vrednosti su između ostalog usmerene protiv trenda dehumanizacije koji se manifestovao na Zapadu. I činilo se da se Tramp u ovoj borbi za čoveka doživljava kao saveznik. Međutim, njegov tradicionalizam ide ruku pod ruku sa progresivizmom koji personifikuje Ilon Mask. A u kontekstu gore pomenutog deficita vrednosti, javlja se sumnja da i gigantske vladine investicije koje Tramp namerava da uloži u promociju veštačke inteligencije, i široka ovlašćenja koja će se eksplicitno ili implicitno preliti u tehnološke korporacije (koje već nazivaju „novim feudalcima“), na kraju će poslužiti za jačanje kontrole nad pojedincem.
Stiče se utisak da se u odnosu na problem čoveka Zapad kreće, da upotrebim izraz Igora Šafareviča, „preko dva puta do jedne litice“. Levo-liberalne snage nastoje da promene ljudsku prirodu koristeći psihofiziološke metode (propaganda promene polova, izmišljanje na desetine rodova umesto prirodne ideje muškarca i žene, društveni teror u ime manjinskih prava ili borba protiv globalnog zagrevanja, itd.). U ovom slučaju, autonomija ličnosti se uništava usled erozije identiteta i zamene individualnosti pripadnošću grupi.
Istovremeno, zapadna desnica (tehno-desnica) podriva čovečnost koristeći informacione tehnologije. Razvoj veštačke inteligencije u vrednosnom okviru koji oni predlažu dovodi do toga da svaka pojedinačna osoba postaje, takoreći, neuron jedinstvene mreže globalnog uma. Čovekova svest je potpuno zamenjena onim što mu veštačka inteligencija nudi, on postaje nesposoban da donosi bilo kakve samostalne odluke, njegovi postupci i preferencije su unapred predviđeni.
Generalno, razlika između jednih i drugih podseća na razliku između tastera i senzornog upravljača. Pritom, na strani desničara, od kojih se, po predanju, očekuje neka snishodljivost, rezultat se postiže još suptilnije. A pošto su SAD još uvek „demokratija”, jednom u četiri ili osam godina postoji prilika da se „promene ruke”, tretirajući stanovništvo čas ovako čas onako.
I kod nas u Rusiji se međusobno grde levi i desni, „crveni“ i „beli“, ali ova borba ima drugačiju osećajnost. Čini mi se da nijedna od ovih sila ne zadire u ljudsku prirodu, pa stoga svaki takav spor može ostati u okvirima čovečnosti.
Istorija prošlog veka bila je naklonjena Sjedinjenim Državama i nemilosrdna prema Rusiji. Sjedinjene Države su samo profitirale od globalnih katastrofa, uključujući dva svetska rata i raspad SSSR-a. Istovremeno, ruski narod i drugi narodi naše zemlje pretrpeli su mnoge gubitke i stradanja. Ali to ne znači da smo samo gubili. Čini mi se da nam je to iskustvo omogućilo da steknemo nešto važno.
Prošavši kroz građanski i Veliki otadžbinski rat, kroz kolektivizaciju i logore, kroz tragediju razaranja zemlje, i „crveni“ i „beli“, i oni naši sunarodnici koji se u ovom sporu ne opredeljuju, naučili su – kao niko drugi u modernom svetu – da cene čovečnost. Svi mi sa različitih pozicija branimo ljudsko dostojanstvo pred pretnjom dehumanizacije, ma pod kojom maskom se ona skrivala. I to je, čini mi se, osnova našeg jedinstva.
Autor: Igor Karaulov
Preveo: Želidrag Nikčević
