Sveti oci o bračnim odnosima u postu i prazničnim danima
Budući da se u poslednje vreme mogu čuti različita mišljenja duhovnika po pitanju bračnog uzdržanja u postu i praznicima, ovde donosimo izbor iz Otačkih tekstova na temu telesnih odnosa supružnika, utvrđujući vekovno učenje Crkve, da se post koji je Crkva propisala, odnosi i na telesne odnose a ne samo na jelo, kako neki tvrde.
Naravno da se snishiđenje i po tom pitanju ostavlja na razmatranje duhovniku u svakom pojedinačnom slučaju, kao što je to inače slučaj po pitanju posta.
Ne zabranjujte se jedno drugome, sem po dogovoru privremeno, da bi se predali postu i molitvi, pa opet da se sastanete, da vas satana ne iskušava vašim neuzdržanjem. (Kor., 7,5)
Prepodobni Serafim Sarovski. Evo kakve je on savete davao mladiću koji je stupao u brak: „…i još čuvajte čistotu, čuvajte se sredom i petkom, i prazničnim i nedeljnim danima. Za nečuvanje čistote, za nečuvanje sredom i petkom, supružnicima se deca rađaju mrtva, a za nečuvanje praznikom i nedeljnim danima žene umiru na porođaju“ (Diveevskaя letopisь, s 343).
To isto pisao je u jednom pismu i starac Amvrosije Otpinski: „Bolest žene vaše, može biti, proizašla je po vašoj krivici: ili niste poštovali praznike u supružanskim odnosima, ili niste sačuvali supružansku vernost, za šta ste i kažnjeni bolestima žene“ (Pisma mirjanima).
Prepodobni Lav Optinski:
„Ako budete čuvali svoju savest čistom uoči praznika, sredom i petkom, ako se budete uzdržavali u postu, onda će vas Gospod Bog, bogati u dobru i milostivi, blagosloviti takvom decom koja će vas utešiti svojim dobrim i moralnim životom i biće vam rukovoditelji ka budućem životu, što vam želim da dobijete“.
Prp. Jefrem Sirin: “Ne zabranjujte se jedno drugome, sem po dogovoru privremeno„, radi ispunjenja religioznih obaveza, u vreme postova i molitvi. Dakle, u dane praznične uzdržavajte se da vas ne iskuša satana.
Blaženopočivši vladika Stefan Žički
POST U BRAČNOM ŽIVOTU
Supružnici treba da se strogo pridržavaju običaja i zapovesti Crkve u međusobnim odnosima , čuvajući sebe u čistoti o praznicima, nedeljama, posnim danima (sredom i petkom) imajući u vidu reči prepodobnog Serafima i starca Amvrosija da će ukoliko budu kršili te zapovesti Crkve, postati podložni bolestima, naročito žene i deca…
Postoje slučajevi kada kod hrišćanskih porodica biva narušena sloga i jedno od supružnika pada u očajanje zbog odbijanja drugog da izvršava bračne odnose, izazvano zbog revnosti u uzdržanju. To se najčešće odnosi na periode višednevnog posta. Ovde je, saglasno preporuci apostola Pavla uzdržanje moguće ostvariti samo pri jednodušnoj saglasnosti za to oboje supružnika: ono ne može imati mesta, ako je jednome od njih to opterećenje, da uzdržavajući se gubi svoj duševni mir.
No šta biva u tom slučaju kada jedno od supružnika neće da prihvati uzdržanje ni kod jednodnevnog posta, ili praznika? Ovde se susrećemo sa jednom od opasnosti koju nosi brak kod ljudi različitih pogleda i životnih shvatanja. Ovde su neizbežne duševne drame i duboke traume. Po zapovesti apostola Pavla supružnici ne trebaju da odbijaju jedan drugog, ali pri tom će biti narušena svetost praznika, ili posta.
Ovde mi dolazimo do zaključka o tome koliko je važna obazrivost pri izboru supružnika, to je preduslov za srećan brak. Brak koji po svojoj suštini jeste dobrovoljno potčinjavanje, lak i srećan je samo tada, kada se duša predaje blagočestivom i dobrodeteljnom suprugu, i nije moguće izbeći nesreću ako se suprug nalazi u vlasti strasti i greha. Ne bez razloga tuguje apostol Pavle za onima koji žive u braku: „Ali će imati takve nevolje tjelesne; a ja vas žalim“ (1. Kor. 7,28)
„Post, ispovest i pričešće“ ( 101-102), shi – arhimandrit Petar Denkovački, Duhovni Lug, Kragujevac 2005.
Manastir Hilandar
„UPUSTVA NEPLODNIM SUPRUŽNICIMA“, Sveta Gora 1966. (izvod iz knjige)
Supružnici su dužni i pre razrešenja njihove neplodnosti, da strogo paze i čuvaju pravila crkvena , koja su za supružnike ustanovljena, a na ime: supružanske postelje treba da budu jedna od druge odeljenje u noći uoči prazničnih i nedeljnih dana, uoči srede i petka, za vreme sva četiri posta, koje je Crkva ustanovila, a naročito za vreme Velike Četrdesetnice, tj. Velikog Posta. Ostalo pak vreme mogu u čednosti i u strahu Božijem upotrebiti na supružanski život. Jer je Gospod dao čoveku ženu kao pomoć za zajednički život i blagoslovio ih i rekao im: „Rastite i množite se“ ali ne radi požudnog sladostrašća, koje ne zna ni vremena, ni mere u svojoj neuzdržljivosti.
Shi-iguman Avram (Rajdman)
O UZDRŽAVANJU OD BRAČNIH ODNOSA
u danima Velikog posta i pre pričešćivanja Svetim Tajnama
po kanonima Pravoslavne crkve
Na potrebu za uzdržavanjem od bračnih odnosa u danima Velikog posta ukazuje 40. član „Nomokanona“ uz Veliki trebnik: “Mirjani treba da se uzdržavaju od žena u toku celog Velikog posta. Ako pak neko padne sa svojom ženom za vreme svetog posta ne treba da se pričesti čak ni za Vaskrs, pošto je obeščastio ceo post. Jer mirjani treba da se uzdržavaju od svojih zakonitih žena, kao što je rečeno, u toku celog posta.“
O istome govori i 59. glava knjige „Krmčija“ u drugom odgovoru Jovana, episkopa Kritskog, „O tome da se treba uzdržavati od svojih žena u nedelju i u toku Četrdesetnice“: “Oni koji čak ni uveče uoči Gospodnjeg dana ne žele da se uzdržavaju od svojih žena, kako bi, kao što je apostol rekao, provodili vreme u molitvi, treba da se popravljaju odmerenim zabranama; isto se tako i u toku Svete Četrdesetnice treba čuvati i biti čist od supruge više nego u toku drugih dana.“
Sad ćemo pogledati kanonska pitanja njegove svetosti patrijarha Aleksandrijskog Marka i odgovore, koje je na njih dao poznati vizantijski tumač crkvenih pravila, njegova svetost patrijarh Antiohijski Teodor Valsamon.
Pitanje 52. „Ako se za vreme Četrdesetdnevnog posta supružnici ne uzdržavaju, da li će biti udostojeni Božanskih Tajni na praznik spasenja sveta, Veliku Pashu, ili ne?“
Odgovor: Ako smo naučeni da se uzdržavamo čak i i od toga da jedemo ribu i ako ne razrešavamo olako post u toku cele Svete Četrdesetnice, kao ni sredom ni petkom, tim pre supružnici bivaju prinuđeni da se uzdržavaju od telesnog spajanja. Zato oni supružnici koji su učinili ovakvu protivzakonitu stvar i promenili na satansku neobuzdanost spasonosno pokajanje koje proističe od posta i izbegavanja telesnih požuda (kao da im cela godina nije bila dovoljna za zadovoljenje njihovih telesnih požuda), ne samo da ne treba da budu udostojeni Svetog Božanskog Pričešća na praznik Velike Pashe, nego treba da se popravljaju epitimijama.“
Oko šest vekova posle Valsamona, o istom tom govori drugi poznati grčki kanonista i tumač pravila, prepodobni Nikodim Svetogorac… uz 69. pravilo Svetih Apostola (ovo pravilo glasi: „Ako neki episkop, ili prezviter, ili ipođakon, ili čtec, ili pojac, ne posti Svetu Četrdesetnicu pre Vaskrsa, ili u sredu, ili u petak, osim zbog telesne nemoći: neka bude izvrgnut iz čina. Ako li to pak čini mirjanin: neka bude odlučen.“). Prepodobni Nikodim piše: “Ako je post sredom i petkom jednak postu Četrdesetnice, jasno je da, kao što se u toku Četrdesetnice ne sklapaju brakovi po 52. pravilu Laodikijskog Sabora, ne treba da se sklapaju ni sredom ni petkom. U tom slučaju jasno je i to da supružnici ne treba da stupaju u telesnu vezu zbog svetosti i poštovanja posta, isto kao što ne treba da stupaju u vezu ni u toku Četrdesetnice. Jer, neumesno je s jedne strane poštovati ove dane u pogledu hrane, a s druge – narušavati ih telesnim sjedinjenjem i nasladom. Dakle, u toku ovih dana treba postiti, uzdržavati se, podjednako i od hrane koja je zabranjena u toku posta, i od telesne želje. Tako je i prorok Joilj prikriveno govorio o tome da za vreme posta supružnici treba da budu celomudreni: Naredite post, proglasite svetkovinu… ženik neka iziđe iz klijeti i nevjesta od ložnice svoje (Joilj 2,15-16). Božanski apostol već govori otvoreno da supružnici po dogovoru treba da se uzdržavaju od telesnog spajanja radi prebivanja u postu i molitvi (v:1 Kor. 7,5), odnosno da treba da se uzdržavaju, kao što smo rekli, i za vreme posta, i u vreme dok se mole i pripremaju za pričešćivanje Božanskim Tajnama, kao subotom i nedeljom, po 13. pravilu Timoteja Aleksandrijskog i, uopšte, u toku svih praznika kad se uznosi duhovna žrtva Bogu. Pogledaj takođe 1. napomenu uz 13. pravilo Šestog vaseljenskog sabora i napomenu uz 3. Dionisijevo pravilo. Pogledaj i 50. Valsamonov odgovor Marku, u kojem on kaže da supružnicima koji se nisu uzdržavali u toku velike četrdesetnice ne samo da treba zabraniti da se pričešćuju, već im treba odrediti epitimije radi popravljanja. Takođe, obrati pažnju na sledeće reči Jovana Zlatoustoga („Beseda o devstvenosti“) koji kao svedočanstvo navodi pomenuto mesto iz proroka Joilja: “Ako mladenci, kod kojih je ljubavna strast na vrhuncu, u kojima cveta mladost i neobuzdana želja, ne treba da stupaju u vezu za vreme posta i molitve, tim pre ne treba da se sjedinjuju drugi bračni parovi, koji se ne podvrgavaju takvom nasilju tela“.
Razmotrimo i 1. napomenu uz 13. pravilo Šestog Vaseljenskog Sabora, na koje nas upućuje prepodobni Nikodim. U ovoj napomeni on kaže sledeće: “Zapazi da, kad su ljudi upitali patrijarha, gospodina Luku, koliko dana treba da se uzdržava onaj ko ima nameru da se pričesti, on je na saboru izjavio da ne samo posvećeni, već i oženjeni mirjani ne treba da se dotiču žena tri dana. Ako je Gospod zapovedio Jevrejima da se tri dana ne približavaju ženama kako bi Jevreji primili Stari zakon: Budite gotovi za treći dan, ne liježite sa ženama (2.Mojs. 19,15) onda u toliko više ove reči treba da poštuju oni kojima predstoji da kroz Božansku Evharistiju prime u sebe ne zakon, već Samog Zakonodavca Boga. Ako je čak i arhijerej Avimeleh (ili Avijatar), nameravajući da ponudi hlebove predloženja Davidu i njegovim ljudima, upitao da li su čisti od žena, i oni su odgovarali da su se tri dana uzdržavali od sjedinjavanja s ženama – a David odgovori svešteniku i reče mu: nije bilo žena kod nas ni juče ni onomadne (1.Car. 21,5), kako onda da ne budu čisti od žena oni koji nameravaju da se pričeste Gospodnjim Telom?“
“Post i jeste dobro zato što otklanja brige duše i prekidajući dremovnost koja pritiska um, sve pomisli usmerava samoj duši. Na ovo i apostol Pavle ukazuje kad upućuje na uzdržavanje od sjedinjenja i koristi vrlo precizan izraz. On nije rekao: “da se ne skrnavite“, već: “da prebivate“, odnosno, vežbajte se u postu i molitvi, jer opštenjem sa ženom ne dovodi do nečistote, već do neupražnjavanja (ovih dela). Ako sad, posle ovakve predostrožnosti, đavo pokušava da nas omete za vreme molitve, zatekavši dušu raslabljenu i malaksalu zbog pristrasnosti prema ženi, šta neće učiniti rasejavajući tamo-ovamo oči našeg uma? Da ne bismo to doživeli i da se ne bismo Bogu obraćali uzaludnom molitvom, posebno kad se trudimo da Ga priklonimo na milost prema nama, apostol upravo i zapoveda da se tada uzdržavamo od (bračne) ložnice“ („Slovo o devstvu“ Sv.Jovan Zlatoust).
U zaključku ćemo navesti učenje drugog velikog učitelja Crkve, svetog Vasilija Velikog, o uzdržanju od bračnih odnosa za vreme posta, a koje je saglasno sa svetim Jovanom Zlatoustim: “Post, međutim, ukazuje na meru i u supružničkim stvarima, sprečavajući neumerenost čak i u onome što je zakonom dopušteno. On [supružnike uči] da se po dogovoru odvajaju privremeno da bi se predali… molitvi (1.Kor.7,5).“
“Posteći telom, postimo duhom“ (309.-316.), OČEV DOM,Beograd, 2009.
Iz napred izloženog i predanja naše svete Pravoslavne crkve se vidi da supružnici kada se ne odeljuju iz bračne postelje u posne dane, krše pravilo posta koje je ustanovila Crkva, jer post se ne odnosi samo na hranu. Tako i u paznične dane krše zapovest Crkve, ako se ne odeljuju od postelje, jer Crkva zapoveda se ti dani imaju posvećivati Bogu, a ne plotskim uživanjima – o tome kaže 13. pravilo Sv. Timoteja Aleksandrijskog:
„Pitanje: „Oni koji žive u bračnoj zajednici, u koje dane treba da se uzdržavaju jedno od drugogog, a u koje dane im je to slobodno?“
Odgovor: „Ono što sam rekao, to kažem i sada. Apostol kaže: ne zabranjujte se jedno drugom , već ako u dogovoru na vreme, da se predate molitvi, i opet da se sastanete, da vas sotona ne iskušava vašim neuzdržanjem. U ostalom, svakako se jedno drugog moraju uzdržavati subotom i nedeljom, jer se u te dane prinosi duhovna žrtva Gospodu“.
Dakle, kada kažemo post ne misli se samo na uzimanje posne hrane, već na post svih čula, uklanjanje od rđavih dela, prljavih misli i kako kaže Sveti Jovan Zlatousti: „Neka poste ne samo usta tvoja, no oči i uši , noge i ruke i svi udovi našeg tela“.
Letak na ovu temu, koji smo pripremili u skraćenoj verziji za štampu možete pogledati ovde.
Izvor: pravoslavnaporodica.org.srb (Priređivač: Miroslav P. i Pravoslavna porodica, 2013. god.)
