Preko dece vrše promenu svesti srbskom narodu
“Ako hoćeš da ukloniš neki narod iz tvog susedstva, ne pravi tenkove, topove i barikade – to je skupo i nije tako efikasno, pokvari mu omladinu! Navedi je na telesna uživanja, propagiraj sladostrašće, pa sačekaj dvadesetak ili malo više godina i – tog naroda više neće biti. To će biti rulja koja izumire!“ podla orijentalna mudrost
Nekada su Srbi svoju decu vaspitavali kroz radne obaveze, učeći ih: skromnosti, čednosti, poštovanju roditelja, učitelja i starijih osoba, pristojnosti u međuljudskim kontaktima, ljubavi prema veri i otadžbini. Danas je suprotno, greh je postao moda!
Pokvarite omladinu – pobedili ste naciju, poručuju nam tvorci Novog svetskog poretka. Pritom, dobro su upoznati da za uništenje jedne nacije nisu potrebne atomske bombe, već je dovoljno samo razoriti moralnu strukturu omladine i to preko: muzike, filma, televizije, interneta, alkohola, droge, bluda, razvrata, kriminala, sekti… Od omladine neprijatelj pravi razvratne debile, koji treba da se odreknu svoje porodice, pošto zna da ona stvara ličnost nespremnu da prihvati zapadnu kulturu smrti i da postane robočovek. Takođe, insistiraju na tome da se mladi odreknu tradicionalnog rodoljublja, kao suvišnog, jer “novi“ svet ionako neće imati granice i neće poznavati kategoriju rodoljublja. Zatim, moraju se odreći, i to što pre, tradicionalne vere svojih roditelja i predaka, i oduzeti im se zauvek moralna, verska i ljudska osećanja. Kada gospodari ovog palog sveta završe sa programom “obezdušavanja“, onda na scenu stupa moderno porobljavanje. Razni idoli (muzičari, glumci, sportisti…) su samo lutke u rukama svetskih moćnika, koje oni koriste za slanje poruka mladima: sve je dozvoljeno, jer život je ionako kratak i besmislen, zato ne osvrći se već jedi, pij, uživaj i zabavljaj se. Mladi koji žive u virtuelnoj stvarnosti, nekritički primaju poruke svojih idola – uzeti sve od života, i to sada, odmah, što pre jer je sutra možda već kasno.
U tom duhovnom ubijanju naše dece, ključnu ulogu ima reformisana škola (čiji idejni tvorac je Soroš) ili bolje reći satanizovana škola. Prosvetni radnici uče decu lažnoj slobodi, koja je u stvari ropstvo satani, gde im je sve dozvoljeno po onoj pesmi “uzmi sve što ti život pruža…“, da ne poštuju nikakve autoritete posebno svoje roditelje, da bez imalo stida ispoljavaju svoje najniže strasti i agresivnosti. Kao ilustraciju zloupotrebe prosvete u procesu „promene svesti“ srbskog naroda po strategiji Zapada, koja se masovno primenjuje u srbskim školama, podsetićemo na jedan događaj u Srednjoj ekonomskoj školi u Šapcu iz 2017. godine.
Profesorica geografije, da li po preporuci ministarstva prosvete ili samoinicijativno, uči decu da Kosovo i Metohija nije naše. Ona je na času čija je tema bila privreda Srbije, rekla da o Kosovu neće da priča, jer je to besmisleno, to nije naša zemlja. Takođe, ona na svojim časovima nameće defetizam, govoreći učenicima da za naš narod nema nade i da ćemo nestati. Međutim, na tom času kada se, otvoreno i nedvosmisleno, odrekla Kosova, na njeno veliko iznenađenje, ustala je jedna učenica i suprostavila se njenom mišljenju. Gledajući profesoricu u oči, obuzdavajući svoju ljutnju zbog onoga što je čula, hrabro i odlučno je, između ostalog, rekla: “Kosovo je okupirano, ali je naše! I nade ima.“ Posle toga, profesorica vidno uznemirena, ubeđena da njeno mišljenje ne može da bude osporeno, jer se u potpunosti poklapa sa politikom evrounijatskog režima, preostali deo časa je držala monolog ubeđujući učenicu i ostale učenike, da je ona u zabludi, kao i svi koji tako misle, jer su nenačitani. Prevedeno na običan jezik, po mišljenju navedene profesorice, svi oni koji ne razmišljaju u skladu sa politikom evrounijatske kolonijalne uprave nisu dovoljno obrazovani da bi shvatili da oni ne izdaju svoju zemlju i svoj narod, već vode “mudru“ politiku. Zaboravila je profesorica, ili možda nikada nije ni čula, reči Sv. Nikolaja Žičkog: “Obrazovan je onaj ko ima obraza. Mala znanja dobijaju se učenjem, velika znanja dobijaju se verom i poštenjem.“. Ono što posebno zabrinjava u navedenom događaju je to da je samo jedan učenik u odeljenju podržao mišljenje učenice, a ostali su je čak ismejavali.
Ovo je samo jedan primer u moru, a šta je sa ostalim gde nema učenika koji su svesni svog porekla i smeju da to pokažu?
Najsigurniji način da jedan narod učiniš zaboravnim i sklonim odricanju od svoga imena i zemlje jeste uticati na svest dece, koju kroz školski sistem duhovno i moralno ubijaju, zaglupljuju stvarajući od njih poslušne polupismene robove Novog svetskog poretka, koji će uvek bez pogovora prihvatati pravila koja nameće vlast. Deci se nameće “istina“ koja se propisuje od strane Zapada, a ne koja se istražuje i utvrđuje. Ministarstvo prosvete je od škola napravilo mesto na kojem od naše dece prave zombiranu masu koja ne zna za prošlost, koja nije svesna sadašnjosti i koju ne zanima budućnost.
Dobrovoljno ili pod pritiskom, postajemo narod koji ne poštuje svoje nasleđe, svoju istoriju i predanje, narod novog doba, obezboženi, anacionalni, bezlični, beslovesni, obične sirovine, zaglupljena i bezlična masa koja ne zna da misli svojom glavom i sa kojom je lako manipulisati.
Srbi, probudite se, preuzmite odgovornost i borite se! Prestanimo da idemo kukavičkom stazom nezameranja i puzanja, jer je, kažu, tako lakše. Možda jeste trenutno lakše, ali taj put vodi samo na jedno mesto, u ponor i nestanak. Ako se ne slažete sa onim što čine evrounijati i ekumenisti, ako vam je stalo do vaših porodica, dece, unučića, onda to treba jasno i glasno da kažete. Borba za opstanak vodi se neprekidno, a njen početak je u rečima. U tom, početnom stadijumu, ona ne zahteva velike žrtve, već samo hrabrost i odlučnost da stvari nazovemo (njihovim) pravim imenom ili kako je rekao Sveti Nikolaj Žički: “Ko može da pomogne istinu protiv laži a ne pomogne je, taj pomaže laž.“ Neka nam za početak, primer bude ova hrabra devojčica iz Šapca.
Učinimo što do na stoji, ostalo će Gospod dati!
Rab Božiji Goran Živković
