Порфирије се више не може назвати патријархом српским, јер не следи учење Српске Православне Цркве
Молебан у Недељи православља и упућивање анатеме онима који су отпали од Православне Цркве[1]
”Ово је вера Апостола.
Ово је вера Отаца.
Ово је вера Православних.
Ова вера васељену утврди.
Од тога, ми примамо и потврђујемо Саборе Светих Отаца и њихова предања и списе, као и оне који су у сагласности са Божанским Откровењем. И премда има непријатеља Православља и одступника од промислитељског и спасоносног Откровења Господа нашег, ипак је Господ узео у обзир срамоћења слугу Својих, јер је Он оборио хулитеље и непријатеље Православља као подле и бегунце. С тога и благосиљамо и хвалимо оне који су приклонили ум свој у послушности Божанском Откровењу, и који су се борили за то, и тако, следујући Светом Писму и чувајући Предања древне Цркве, ми одбацујемо и проклињемо све који се противе Његовој Истини, ако они, док се чека на њихово обраћење и покајање, одбијају да се покају пред Господом.
Онима који поричу постојање Божије, и тврде да је свет самопостојећи, и да су све ствари у њему настале случајем, без Промисла Божијег анатема.
Онима који кажу да Бог није Дух, него тело, или да Он није праведан, милостив, мудар, свезнајући, и друге такве хуле анатема.
Онима који се усуђују да кажу да Син Божији, а исто тако, и Свети Дух, да нису једно по суштини, и исте части са Оцем, и који исповедају да Отац и Син
и Свети Дух нису Један Бог анатема.[2]
Онима који говорећи булазне да долазак у овај свет Сина Божијег у телу и Његово вољно страдање, смрт и Васкрсење нису били потребни за наше спасење и искупљење од греха анатема.
Онима који одбацују благодат и искупљење проповедано Евангелијем као једина средства нашег оправдања пред Богом анатема.
Онима који се усуђују да говоре да Пречиста Дјева Марија није била Дјева пре рађања, при рађању и после рађања анатема.
Онима који не верују да је Дух Свети надахњивао Пророке и Апостоле, а преко њих упућује и нас на истински пут вечног спасења и потврђује исто чудесима, и сада обитава у срцима свих верних и истинских хришћана, и води их у свакој истини анатема.
Онима који одбацују све Свете Тајне држане од стране Цркве Христове анатема.
Онима који се одричу Сабора Светих Отаца и њиховог Предања, које је у сагласности са Божанским Откровењем, и побожно чувано од стране Православне
Саборне Цркве анатема.
Онима који вређају и хуле на свете иконе, које Црква прима у спомен дела Божијих и оних који су му угодили, да би оне који их гледају надахнуле
побожношћу и подстакле их да се угледају на њихове примере, и онима који кажу су оне идоли анатема…”[3]
Јеретици брате мили, као што и сам одлично знаш, отпадају од Православља поступно, кроз временски процес у току којег покушавају да своје зловерје
наметну као Орос Вере! Господ, Који је Дуготрпељив и пати због наше злобе, допушта да јеретици ”за времена” чак и овладају црквеном администрацијом
(Војујуће Цркве)–према свештеној историји седам Васељенских Сабора–да би свака зверка показала свој траг и да би прославио истините изабранике своје
”јер је много званих али је мало изабраних”.
Дакле исти Онај, ”Који својим сунцем обасјава и добре и зле, и даје дажд праведнима и неправеднима”, каже да ”светлост и тама као што и Христос и Велијар, немају никакву заједницу”![4]
Молебан и анатема српског патријарха Порфирија у Недељи православља 2024. године, верном српском народу
Дакле, сасвим супротно намени горе поменутом Молебану и анатеми за све јеретике, у Недељу Православља, 24. марта 2024. године, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије служио је свету Литургију у цркви Светог Саве на Врачару, када је упутио анатему српском верном народу. На појединим електронским друштвеним мрежама објављен је снимак на коме патријарх српски Порфирије, у цркви Светог Саве, у недељу Победе Православља, како чита Синодик, где том приликом изриче анатеме на православне!!! И то какве анатеме? Патријарх Порфирије изриче анатему свим православним верницима, који стоје чврсто у вери. Очевици у цркви бележе како је Порфирије изговорио анатему на следећи начин, са речима: „онима који погрешно уче о Духу Светоме, о томе да он происходи од Оца – анатема!“ У тренутку док је изговарао „од Оца“ и требао да изговори „и Сина“, он је у делићу секунде застао. Многи су ово прокоментарисали и питали се, зашто је застао у делићима секунде? А онда су и одговорили! Па зато што је схватио, да би тако изрекао проклетство и на паписте, а он је љубио руку папи Фрањи, и од њега тражио благослов! Истовремено, на овакав вид деловања натерало га је његово филозофско и посебно екуменистичко убеђење!
Дакле, има мишљења и то сасвим оправданих да је Порфирије све ово урадио потпуно промишљено, свесно и намерно. Индиректно речено, он је исповедио Филиокве, на свој начин. Он, на овај начин оставља простор да га могу верници да прозову и да кажу да је филокатолик који овако верује и овако наступа. Зашто се ово овако може окарактерисати? Прво је припремио народ да је могуће причешћивати се на свакој светој Литургији без било каве припреме, са јединим условом, да се само дође у цркву, без обзира, што је неко уочи понуде да приступи Чаши Господњој, током вечери био у кафани, спавао са женом, јео месо, односно није ни помислио о било каквој припреми, посту, молитви, покајању и исповести. Кад је у једном делу схватио да има своје поборнике и следбенике, који ће га подржати и следити, као неверници јер не стоје чврсто у вери, који ће слепо ићи за њим, приступио је анатеми свих оних који верују на светосавски начин у Бога, који чврсто држе црквено учење, и то на веома исхитрен начин без духовног сагледавања црквене заједнице, која следи пут Светих Отаца, сасвим исправно. Овде би аналитичари могли извући закључак оваквог деловања, као разлог разједињења црквене заједнице и приближавање осталим религијским групацијама, тачније речено, римокатолицима, протестантима и муслиманима. Наравно, са комшијама треба имати добре међуљудске односе, али своје двориште се мора добро оградити и чувати од разних изненадних упада иноверника.
Порфирије је употребио анатему за православне вернике који чврсто стоје у вери и држе се црквеног учења, запоставивши притом своју улогу да саобразно поучава вернике (1. Тим. 4, 6 – 16)! Да том приликом обрати пажњу на болесне, сиромашне, удовице и сироте, који имају искушења, који су гоњени од људи и демона, који су угњетени, душе које очајавају, душе које су уморне и оптерећене и на крају стрпљења, онима који оплакују своје грехове, као и онима који се моле за пријатеље и ближње своје, који су од свих напуштени – да им се улије нада, који су оптерећени старошћу, који се боје смрти, који осећају да ће брзо умрети, итд. И од свих ових обавеза, Порфирије изабира анатему за верни народ. Да га казни и да га својим проклетством отера у пакао на вечне муке. Због правде и истине коју чувају преко вере у Господа Исуса Христа, као добро научени ђаци од Цркве Христове. Да застраши верни народ и децу Бога живога, како он има власт да прокуне и осуди, не схватајући да то не чини по љубави Божијој, јер Господ жели да се сви људи спасу. Заправо, сваки пастир Господњи прво упућује народ на покајање, омогућава му преко проповеди да научи шта је права вера, својим примером сведочи о вери у Христа, има трпељивости и према ближњима и према непријатељима својим, врши непрестану молитву за опроштај сагрешења читавог народа и посебно црквене заједнице, и тек на крају приказује опомену шта би могло да се догоди ономе ко не испуњава или се не понаша по слову Божијем. А анатему и њено посезање, продуховљено лице тешко прихвата (посебно је неприхватљива употреба анатеме на недужан народ), јер зна речи архангела Михаила који је могао да се обрачуна са сатаном, кад је изговорио само, приликом њиховог раскорака: Бог нека ти суди, не поменувши чак ни његово име. Патријарх Порфирије уопште не обраћа пажњу на опомену Божију која долази још из Старог Завета, са речима: „тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје! Говори Господ. Зато овако вели Господ Бог Израиљев за пастире који пасу народ мој: Ви разметнусте овце моје и разагнасте их, и не обилазисте их; ево, ја ћу вас обићи за злоћу дела ваших, говори Господ“ (Јерем. 23, 1 – 2). А шта је анатема за верни народ који стоји чврсто и усправно у вери, него својеврсна злоћа, која није смела да се догоди.
Зар није било боље да је Порфирије, приступио у недељи Православља поучавању верних и објашњењу, како треба исповедати веру, како тумачити Свету Тројицу, молећи се Богу за све неупућене у вери и за све оне који погрешно тумаче Свето Писмо и учење Цркве Христове. Да их притом замоли, или можда, да им само припрети, како не би губили душу своју јер свака хула на Духа Светог је грех неопростив. Овако је, осудивши на свој начин праведнике вере Христове, који имају правилно тумачење Свете Тројице и који добро знају да Дух Свети происходи од Бога Оца, заправо осудио сам себе. Себе је на овај начин изопштио из црквене заједнице, дозволивши верницима због свог неразумља да га нико који је правоверан не може сматрати патријархом Српске Православне Цркве! Изгубио је достојанство патријарха и углед пастира Божијег, коме је поверено стадо Божије на чување и поучавање.
Кад је човек продуховљен и обузет вером на прави начин, он ће имати стрпљења и љубави за своју паству која му је поверена, да их поучи, претрпи, па ако треба и умоли, како би сви имали прави догматски приступ за одређена теолошка питања. Само да је патријарх Порфирије прочитао Посланицу Римљанима, имао би јасну поуку испред себе да се у недељи Православља у посту не чине никакве анатеме, јер у писму јасно пише: „а имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мјери вјере; ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи; ако је тјешитељ, нека тјеши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом. Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра. Братском љубави будите један к другоме љубазни. Чашћу један другога већег чините. Не будите у послу лијени; будите огњени у духу, служите Господу. Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако. Дијелите потребе са светима; примајте радо путнике. Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните. Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима. Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високијем стварима, него се држите нискијех. Не мислите за себе да сте мудри. А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о том што је добро пред свијем људима. Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свијем људима. Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте мјесто гњеву, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ. Ако је дакле гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову. Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим“ (Рим.6 – 21).
Управо у оваквом деловању Порфирија, који се више не може назвати патријархом српским, јер не следи учење Српске Православне Цркве, који разједињује црквену заједницу, и који делује филозофски и демагошки, препознају се речи епископа Иринеја Буловића, као њњеговог духовног учитеља, који је једном приликом на телевизији Храм, изјавио, да он најбоље познаје свог ученика и да тачно зна какву ће цркву овај да створи кад буде веома стар човек. Из ових речи епископа Иринеја и деловања Порфирија, јасно се да наслутити да он жели да поримокатоличи православље у Србији, да га разједини и ослаби разним поделама.
У оваквој ситуацији, кад нам је вера угрожена, кад се врши атак на православне вернике у Србији, да се одрекнемо исконског учења, о Богу и Светој Тројици, кад се даје анатема свима „онима који погрешно уче о Духу Светом, о томе да он происходи од Оца. Анатема,“ немамо право да ћутимо и изговарамо се на неке наше обавезе, или непознавање теолошке доктрине. Сви морају да устану у одбрану учења Православља. Сви верници православне вере се опет морају подсетити Речи пророка које кажу: сине човечји, пророкуј против пастира Израиљевих, пророкуј и реци тим пастирима: Овако вели Господ Господ: Тешко пастирима Израиљевим који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири? Претелину једете и вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете. Слабих не крепите, и болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима. И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свим зверима пољским. Овце моје лутају по свим горама и по свим високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи.7Зато, пастири, чујте реч Господњу; тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста грабеж, и овце моје посташе храна свим зверима пољским немајући пастира, и пастири моји не траже стада мог, него пастири пасу сами себе, а стада мог не пасу; зато, пастири, чујте реч Господњу;0овако вели Господ Господ: Ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из њихових руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њихових и неће им бити храна.“ Ја ћу пасти стадо своје, и ја ћу их одмарати, говори Господ Господ. Тражићу изгубљену, и довешћу натраг одагнану, и рањену ћу завити и болесну окрепити; а товну ћу и јаку потрти, пашћу их право. А вама, стадо моје, овако говори Господ Господ : Ево ја ћу судити између овце и овце, између овнова и јараца. (Јез. 32, 2 – 17).
Дакле, патријарх Порфирије не би могао бити више патријархом, јер очигледно не учи и не проповеда црквено учење него спроводи некакво своје слободоумно и филозофско казивање, које по свему судећи није јасно ни њему самом, или је добио директиву да се тако изјасни. Сваки епископ и свештеник би морао да брани веру и истину, а не да свако од њих чува своју егзистенцију и положај.
У сваком случају патријарх Порфирије дугује сваком верском бићу у Србији, као и у дијаспори, који је његов став о Богу Оцу, Сину Божијем и Духу Светом, као и о самој Светој Тројици, са појашњењем како он схвата Символ вере, за који имамо право да сумњамо, да ли патријарх Порфирије исповеда веру на православан начин или не. Са овим својим анатемама у недељи Православља, он је саблазнио многе вернике Српске Православне Цркве, који су још увек у чуду и не могу да се саберу и схвате понашање српског патријарха.
Патријарх Порфирије се још није покајао за своју упућену анатему као непоравдану, спустивши је на душе православних верника као своју слободоумну вољу, на свој начин, по свему судећи јеретички начин. А пошто ни Сабор Српске Православне Цркве није реаговао на понашање и деловање патријарха Порфирија, онда сваки православни верник има право да га изопшти из црквене заједнице, јер не учи верни народ православној вери!
Пази! Православни верници треба да чувају своју веру по сваку цену без обзира ако им патријарх, епископ, свештеник или било ко од богослова, учитеља или било које друге верске групације говори другачије. Никаква анатема не може да буде валидна и правоснажна ако није утемељена на вери у Бога и Закона Божијег, који је обелодањен Светим Писмом и Црквом Христовом.
Патријарх Српске Православне Цркве, мора да буде постојан у вери, да саветује и учи (1.Тим. 4,13), да стоју чврсто у Јеванђељу (1. Кор. 15, 58), да буде способан да и друге поучи и научи вери (Тит, 1, 9), искрен у свом понашању (2. Кор. 1, 12), а не да шетају од бискупа до папе, да јури према јеретизму брже него што и сам може да трчи, да се служе филозофским урвинама, да проклиње народ зато што држе праву веру и да га љуља како који ветар дуне, зарад популизма и модернизма.
Патријарх није ни световно велико знање, ни фејсбук, ни инстаграм, ни екуменизам ни јеретизам, већ служење Господу Исус Христу и Цркви Христовој у свакој оданости Светим Оцима, какви су Свети Сава и свети Јустин Поповић.
Зато желимо да поручимо Порфирију на догматичност светог Јустина Поповића, како би обновио његову лекцију која каже „да као треће Лице Божанске Тројице, Дух Свети исходи од Оца (παρά τοϋ Πατρός εκπορεύεται), једносуштан је са Оцем и Сином, и у свему подобан и раван њима по Божанству, што Спаситељ изрично објављује својом заповешћу о крштавању свих народа „во имя Отца и Сына и Святаго Духа.“ То исто уче и свети Апостоли кад год говоре о Светој Тројици. А то све показује да је Дух Свети у сваком дејству свом нераздељиво сједињен са Оцем и Сином, јер где је Дух Божји тамо је Бог.“ И све од Бога Оца происходи и исходи.
Истовремено га подсећамо и на Символ вере, по коме је Црква примила од Апостола као богооткривену истину и дефинисала осмим чланом Символа вере: „Верујем… И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.“
Исто тако опомињемо патријарха Порфирија, зашто не примењује љубав хришанску, исту ону коју показујује према римокатолицима, протестантима и муслиманима, сматрајући их једним и истоветним плућним крилом вере, у изјавама преко разних телевизијских емисија, који немају православно исповедање вере у Бога, него проклиње сопствене корене из којих је поникао. Он заправо проклиње своје прадедове, дедове, оце и браћу и сестре у Господу Исусу Христу, само зато што правилно исповедају веру у Бога и имају правилан став и однос према Светој Тројици.
Ово написасмо да се зна и да се не заборави, захваљујући свагда Богу и Оцу небеском за све и сва у име Господа Исуса Христа (Еф. 5, 20), покоравајући се, како Богу, тако и једни другима са сваком захвалношћу без анатема и мржњи. Јер нико никад не омрзну на своје тело, него га храни и чува као драгоцено, јер смо сви удови једног тела Христовог ((Еф. 5, 29 – 30).
Овако смо научени и овако проповедамо!
Међутим, остаће отворено питање, бар за сада, зашто патријарх Порфирије учествује и подкрепљује деобу верског бића у Српској Правосалвној Цркви кад је црквена заједница један Христов организам, са јединственим и једним учењем.
Како је могуће да се сдушно залаже за екуменистичко јединство, за сарадњу са разним религијским груапцијама, а српско верско биће разједињује некаквим ирационалним и не црквеним анатемама, као и избегавању разговора са верницима у Христу који се не слажу са његовим деловањем.
[1] Овај рад као научно православан, намењен је верницима Српске Православне Цркве, како би се упознали са правим садржајем текста Молебана који се чита у Цркви, са употребом анатеме, која се упућује свима онима који не исповедају веру према учењу Православне Цркве и који имају неко своге гледиште. Али се она односи и на све свештенослужитеље који погрешно уче о православној вери.
[2] По овом питању верни народ Српске Православне Цркве правилно исповеда веру кад каже: Дух Свети происходи од Бога Оца., сходно тумачењу и исповедању вере на основу Символа Вере који је прихваћен општевасељенски.
[3] Молебан у Недељу Православља (за обраћење оних који су заблудели и отпали од Православне Цркве): http://www.svetosavlje.org/
[4] Све ове анатеме које су изречене у овом Молебану не могу се односити на верни народ српски, односно верујућег народа Српске Православне Цркве, јер верници правилно исповедају своју веру и следбеници су учења своје Цркве. Међутим, патријарх Порфирије, је другачије поставио ствари, имајући у виду чињеницу да смо га већ молили преко Сабора Српске Цркве да се изјасни по овом питању, зашто је проклео вернике који се исправно понашају у својој Цркви и који су јој одани, па како није одговорио, некако улазимо у поље намерног деловања и проклињања. Имајући у виду, да ни он ни архијереји нису одговорили на ово питање нити су било како реаговали, наравно није тешко закључити, да: или се сви од реда плаше за своје положаје, или се слажу са понашањем патријарха Порфирија.
Аутор: ипођакон Душан Миљковић
