Писмо Порфирију из Русије: Први сте у Србији који се изјаснио непријатељски према Русији

Отворено писмо председника Друштва руско-српског пријатељства из Санкт Петербурга др Ивана Пријме патријарху српскоме Порфирију преносимо у целости
Његовој Светости Патријарху српском Порфирију. 24.03.2022.

Ваша Светости!

Најмање сам очекивао да Ви, насред Великог Поста, увелико кренете у политику, с обзиром да сте целом клиру недавно забранили било које политичке изјаве. Сами сте се, међутим, 21. марта срели с А.Вучићем да би сутрадан обавили оно шта је, вероватно, од Вас тражио. Мислим на Ваш сусрет са украјинским избеглицама где сте постали први од српских лидера који се фактички изјаснио непријатељски према братској Русији. Јер, колико сам обавештен, Ваше изјаве се своде на следеће: Ви сматрате војну операцију Русије у Украјини ратом и, следи, Русију агресором у њему: то потврђују Ваше речи како Срби разумеју Украјинце јер су сами преживели слични рат. Те речи се изговарају 22. марта, уочи годишњице агресије НАТО-а на Србију. Русија се тиме поистовећује са НАТО-пактом и осталим непријатељима Срба.

Достојно је сажаљевања да сличне сусрете не правите са косовским, крајишким, босанским и другим српским избеглицама којих у Србији има на хиљаде и нисте њима изразили Ваше саосећање, или бар дали неку алузију на кривце и ратне злочинце због којих су трпели и досад проблематично живе. Чуди и то како током 8 година, ни као епископ, ни као патријарх, нисте нашли речи саосећања за браћу Православце, Украјинце, избеглице са Донбаса, којих у Русији има на стотине хиљада, а бежали су (и беже) због немилосрдних бомбардовања од Украјинске војске. Ја бар за такве изјаве нисам чуо, нити за какву „хуманитарну помоћ“ на коју позивате сад. Или су то били „погрешне избеглице“, а сад ћете слати оним „правим“?

Осим избеглица, погинуло је на Донбасу досад око 14 000 цивила, јер Украјинска војска, за разлику од Руске, намерно гађа цивилне објекте. И сад, целу ту украјинску, пре свега ВЕРСКУ, колизију свели сте на мултикултурну добродошлицу „и Православцима, и Католицима, и атеистима“ са једне, „правилне“, т.ј. антируске, стране. Не бих хтео да мислим оно најгоре, јер ваше оцене потпуно се поклапају с тим што је изнео папа римски у свом говору 6.марта (знам да сте били папин штовалац, од чега Вас је, надам се, Бог исцелио).

Ваша Светости! На моју велику жалост, у овоме тренутку постајете, можда и нехотице, не само жртва него и фактор западне антиправославне кампање коју режирају непријатељи Словенства, док би требало да баш Ви разумете и људима објашњавате ко је вера, а ко невера и где су ту прави супостати – који су доскора Србе називали „геноцидним народом“, а сад тако зову Русе. Као највећег Достојанственика Српске Цркве Вас молим да не постанете, заједно са Западом, присталица хунте Зеленског, Коломојског и њима сличних који сами себе зову жидо-бандеровцима и за које је словенска крв, на обе стране, само вода и декорација за њихове спектакле.

Пошто не гледам догађаје само кроз „демократску“ призму, дозволите да прецизирам: те „правилне украјинске избеглице“ које беже према Западу у огромној количини су западно-украјински Унијати или „Полуправославци“ – припадници нове, неканонске „Украјинске цркве“ (једнака је „Црногорској“). Нећу тиме да кажем да не заслужују љубав и самилост (поготову деца!), већ само то што је већина њих, променом свог Верског Програма, прикључивањем католичкој најезди на Украјину, а отуд и активним незнањем и немарношћу за геноцид Православаца на Донбасу, или чак учешћем у избацивању Православаца из њихових храмова – допринела свом данашњем стању. Јављају да су многи од тих избеглица охоли, препотентни, а неки чак и отворени расисти. Надам се да такви неће стићи у Србију, нити ће марширати улицама и „зиговати“, нити префарбавати споменике из Другог Светског рата у жуто-плаво, нити захтевати да се њима обраћају само на украјинском (при томе што га 85 посто од њих никада није знало).

Данашња трагедија Украјинског народа је у томе што је, подлегао католичкој пропаганди, био спреман да промени своју историјску суштину, а са њом и веру, и смисао свог битисања. Бранилац границе Православља од католичких најезда, намерио је да се претвори у оданог папиног слугу, – али Бог не да. Не дају ни све познате личности Украјине: од Богдана Хмељницког, преко Гогоља и Шевченка, до Украјинаца – хероја Другог Светског рата који су на милионе живота дали да сломе врат католико-фашизму. У Украјини Русија сада брани Украјинце и цео свет од неонацизма. Тамо се, како је лепо написао професор Милош Ковић, данас брани и српско Косово и Српска Крајина.

Није Русија започела овај рат, започели су га исти они зликовци који су 1999. године извршили агресију против православног братског српског народа.

Желим да знате да сте не само мене, него и многе Русе растужили својим чином.

Праштајте, мени грешном, ако сам Вас било чим увредио. Ипак се надам да ћете моје писмо схватити на прави начин: што се каже, не за осуђивање, већ за расуђивање.

Аутор: Иван Пријма, председник Друштва руско-српског пријатељства, доктор наука, члан Савеза писаца Русије.

Извор: Политички.рс

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!