Најскупоценији србски царски маузолеј
У целокупној србској историји, најскупоценији царски маузолеј био је манастир Светих Архангела код Призрена, монументална гробна задужбина Цара Душана Силног, грађена у периоду од 1343. до 1352. године. Преточено у данашњу вредност новца, укупна вредност изградње, осликавања, уградње најскупљих материјала и поклоњених поседа за његово трајно издржавање премашила би фантастичних 350 милиона евра.
Манастир је подигнут у кањону реке Бистрице, три километра низводно од Призрена. Свети Архангели су споља били потпуно обложени углачаним блоковима белих и црвених мермерних плоча. У једном средњовековном запису пишу да „под сунцем нема ичега равног” и изричито истичу да су Дечани мање лепи од Архангела.
Унутрашњост је била поплочана скупоценим мозаицима од јасписа, литијског камена и разнобојног мермера. Под (у народу познат као Призренски под) рађен је у техници opus sectile, преливен златним листићима и шарама од разнобојног мермера. Под је био подељен на правоугаона поља у којима су били уклесани мотиви из средњовековне србске митологије и царске хералдике. Најважнији мотиви били су прикази змајева, грифона, крилатих лавова и једнорога. Између фантастичних бића стајали су рељефи лавова, орлова, јелена и различитих птица. Све фигуре биле су уоквирене и међусобно повезане сложеним геометријским шарама, пругама и орнаментима у облику плетеница.
За фрескопис Светих Архангела Душан је унајмио најбоље византијске сликаре из Солуна и Цариграда. Све фреске су рађене на подлози од чистих златних листића и најскупљег плавог пигмента – лапис лазулија увезеног са Истока. Иконостас је био израђен од префињеног каменог дубореза, а црквена врата су била окована рељефним сребром.
Ниједан србски владар пре ни после Душана није имао тако скуп и уметнички обрађен саркофаг од чистог белог мермера, са исклесаном фигуром цара у природној величини на поклопцу.
Цар је све трошкове исплатио у готовини, без подизања пореза народу, искључиво из свог краљевског дела прихода од рударства.
Манастир Светих Архангела код Призрена,потпуно је разорен 1595. године, а наредбу за његово уништење издао је Синан-паша, тадашњи турски управитељ и велики везир Османског царства. На десетине тона Душановог углачаног белог и црвеног мермера, каменог дубореза, стубова и капитела, превезено је из кањона Бистрице у сам центар Призрена. Од овог украденог србског царског камена, Синан-паша је 1615. године завршио изградњу своје џамије у Призрену (данас познате као Синан-пашина џамија).
Пошто су Турци однели сав надземни мермер и камен, остаци манастира су током векова прекривени наносима земље и Бистрице, поставши потпуно заборављени. Професор Радослав Грујић је 1927. године покренуо археолошка ископавања на овом локалитету. Пробио је наносе земље, откопао темеље цркве и унутар рушевина пронашао гробницу и кости Цара Душана.
Земни остаци цара Душана Силног, данас се налазе у Цркви Светог Марка у Београду, у посебно израђеном мермерном саркофагу који је смештен уз јужни зид главног брода цркве.
Извор: https://x.com/i/status/20587845118868…
